Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut - 26.07.

Karta povlačenja teškog naoružanja - kliknuti za uvećanje  

 
Karta situacije na frontu za 25.07. (karta kijevskih snaga) - kliknuti na kartu za uvećanje



Ispod se nalazi interaktivna mapa bojevih dejstava u Novorusiji -  Klinuti ovde ili na mapu ispod





 

  OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima 

Pregled dešavanja na ratištu u Novorusiji za 26.07.



Stanje na frontu  - .


Pregled političko-ekonomskih i drugih vesti za 26.07.

Ukrajinski „zaporožac“ prodan u bescenje - 
Zaporoški automobilski pogon, poznat u vreme sovjetskog perioda kao proizvođač legendarnih automobila "Zaporožac" i "Tavrija", prodat je za nešto više od devet miliona američkih dolara.

Ukrajinski fond za osiguranje depozita objavio je da je fabrika prodata na aukciji prošle nedelje za 243 miliona grivni (oko 9,4 miliona dolara). Vlasnik fabrike "UkrAuto" prodao je fabriku kompaniji "Unistrim invest", finansijskoj kompaniji koja nema veze sa automobilskom industrijom. Ukrajinski i ruski automobilski entuzijasti plaše se da bi prodaja mogla značiti kraj ukrajinske automobilske industrije. 

Za šokantno nisku prodajnu cenu, "Unistrim invest" je dobio celu fabriku, uključujući glavni montažni pogon, objekte za popravke i konstrukcije, administrativne zgrade, parkinge i skladišta, transportere, montažne linije i hiljade komada industrijske opreme. U imovinu takođe spada preko 200 nepotpunih mercedesovih, 800 Kija i 400 ševrolet vozila.

Poznat u sovjetskom periodu kao pravi automobil iz naroda, automobil "zaporožac" sa pogonom na zadnje točkove počeo se proizvoditi 1958. godine. Sa cenom od nešto više od 1.500 rubalja, automobil je prodavan praktično za cenu motocikla. Kompanija je uvek prepoznavala da su njihova vozila jedina prilika za mnoge sovjetske porodice da poseduju lični automobil, a čiji su vlasnici bili ponosni na svoj "narodski" automobil.

Krajem osamdesetih, fabrika je zabeležila odličan uspeh na inostranim tržištima, uključujući Latinsku Ameriku i Zapadnu Evropu, ali je uspeh bio prekinut posle raspada Sovjetskog Saveza.

Krajem devedesetih, fabrika se polako počela pretvarati u fabriku za sklapanje automobila korejskih auto-kompanija, a kasnije i ševroleta. Do 2013. godine, fabrika godišnjeg kapaciteta od 120.000 vozila izrađivala je oko 20.000 automobila.

Nakon državnog udara u Kijevu, proizvodnja je padala dalje, na 13.000 automobila u 2014. godini. Prema podacima ukrajinske istraživačke firme AUTO-konsalting, 2016. godine proizvodnja je gotovo potpuno zaustavljena, sa samo 526 proizvedenih vozila, od čega 403 automobila. Kompanija je okrivila za svoju očajnu situaciju kolaps spoljnotrgovinskih veza, uključujući veze sa Rusijom i ekonomsku krizu s kojom se suočava zemlja, a što je izazvalo snažan pad na lokalnom automobilskom tržištu.

Kijev obustavio isporuku električne energije Donjeckoj Narodnoj Republici - Ukrajina je prekinula isporuke struje u područja Donjecke oblasti koja su van njene kontrole, saopštio je vršilac dužnosti direktora „Ukrenergo” Vsevlad Kovaljčuk.

„Od ponoći 26. jula 2017. godine prekinut je dotok struje do Donjeckih područja koja privremeno nisu pod kontrolom Ukrajine. Teritorija određenih područja Donjecke oblasti zasad ne koristi struju koja se proizvodi na teritoriji pod kontrolom Ukrajine“, napisao je Kovaljčuk na Fejsbuku.

Prema njegovim rečima, potrebe DNR i LNR za strujom se pokrivaju na račun Starobeševske i Zuevske termoelektrane, drugih proizvođača, kao i isporuka iz Rusije preko linija koje su isključeni sa međudržavnih spiskova.

Ukrajina je prekinula struju LNR još u aprilu ove godine. U LNR su saopštili da mogu u potpunosti da obezbede svoje potrebe iz sopstvenih izvora.

Kijev pokreće krivični postupak protiv Porošenka za izdaju? - Pečorski oblasni sud Kijeva obavezao je Službu bezbednosti Ukrajine da pokrenu krivični postupak protiv predsednika države Petra Porošenka, napisao je na Fejsbuku bivši državni tužilac Ukrajine Renat Kuzmin.

 

Postupak će biti pokrenut pod optužbom za izdaju države. Bivši tužilac tvrdi da je Porošenko 2013-2017. godine preko svoje kompanije „Rošen“, koja se nalazi u ruskom gradu Lipeck, finansirao rusku vojsku „sa kojom on, po njegovim rečima, ratuje u Donbasu kao vrhovni komandant oružanih snaga Ukrajine“.

Prema rečima Kuzmina, tada je specijalna služba odbila da pokrene istragu, pozvavši se na to da rad fabrike „Rošen“ u Rusiji nije zabranila ukrajinska strana.

„Rošen“ je jedna od najvećih proizvođača konditorskih proizvoda na svetu sa 450.000 tona godišnje. U sastav korporacije se nalaze fabrike u Ukrajini, Litvaniji, Mađarskoj i Rusiji.

Kijev gasi kompaniju za proizvodnju aviona „Antonov” - Ukrajinska kompanija za proizvodnju aviona „Antonov”, koja je proizvela najveći avion na svetu An-124 „Ruslan” i An-225 „Mrija” biće ugašena u naredna dva meseca, naložila je ukrajinska vlada Komisiji na čelu sa zamenikom ministra za ekonomski razvoj i trgovinu Jurijem Brovčenkom.

Komisija treba da „obezbedi likvidaciju koncerna za dva meseca, a za tri da preda Vladi likvidacioni bilans koncerna“, navodi se u ukazu Vlade od 19. jula.

Ranije su u sastav koncerna ulazila samo preduzeće „Antonov“, kao i harkovsko preduzeće za proizvodnju aviona i državno preduzeće „Zavod 410 GA“ u Kijevu.

Odluka o gašenju „Antonova“ je doneta još u januaru 2016. godine. Kako je tada objasnila pres-služba Ministarstva za ekonomski razvoj i trgovinu, ona je doneta „zbog odsustva učesnika“, jer sva tri preduzeća čine koncern „Ukroboronprom“.

Koncern „Antonov“ je osnovan 1946. godine u Novosibirsku. Šest godina kasnije su ga premestili u Kijev. Koncern je konstruisao putnički avion An-24, teretni An-124 „Ruslan“, kao i najveći avion na svetu An-225 „Mrija“.

Nove sankcije SAD protiv Rusije „prkose zdravom razumu“ i izazvaće odmazdu - Moskva - Moskva će odgovoriti recipročno Sjedinjenim Državama zbog očekivanog usvajanja novih anti-ruskih sankcija, koje se u Rusiji smatraju besmislenim i destruktivnim, saopštio je zamenik ministra spoljnih poslova Ruske Federacije Sergej Rjabkov.

"Ono što se dešava prkosi zdravom razumu. Autori i sponzori ovog zakona preduzimaju veoma ozbiljan korak u cilju uništavanja bilo kakvih potencijala za normalizaciju odnosa sa Rusijom ", rekao je Sergej Rjabkov, pozivajući se na akt koji je ranije usvojio Predstavnički dom SAD-a.

Predlogom zakona se traži nametanje novih ekonomskih sankcija protiv Severne Koreje, Irana i Rusije, a koji je dobio veliku podršku od strane američkih zakonodavaca.

Moskva se osuđuje za navodno mešanje na predsedničkim izborima 2016. godine, a koje tvrdnje američke strane Rusija poriče, kao i to da tvrdnja nije podržana ubedljivim dokazima.

Rusko ministarstvo spoljnih poslova očekuje da će predlog zakona biti usvojen, što bi neizbežno podstaklo Moskvu na odmazdu, upozorio je Rjabkov.

"Mnogo puta smo im rekli da takve akcije neće ostati bez odgovora. Verujem da poruke i saopštenja sadašnji Vašington ne želi da sasluša, i nikog osim do samog sebe ", dodao je on.

Slične zabrinutosti izrazio je i senator Franc Klicevič, koji predsedava Odborom za odbranu i bezbednost. Rekao je da stav Vašingtona vuče svet u novi hladni rat i uporedio je nove sankcije sa ozloglašenim amandmanom Džekson-Vanik iz 1974. godine.

Taj amandman je bio usmeren protiv Sovjetskog Saveza putem ekonomskih sankcija zbog ometanja repatrijacije svojih jevrejskih građana prema Izraelu, ali je ostao na snazi i nakon što je diskriminativna politika otkazana. Ostaje na snazi već skoro četiri decenije, što narušava ekonomski rast Rusije. Mnogi u Rusiji smatraju da je zakonodavstvo posmatrano kao primer nepoštene ekonomske konkurencije Sjedinjenih Država pod izgovorom zaštite ljudskih prava.

Klincevič je rekao da će američki potez "učiniti vrlo teškim, i uopšte moguću, bilo kakvu rusko-američku saradnju u rešavanju važnih međunarodnih pitanja, uključujući borbu protiv terorizma".

Novi zakon SAD o sankcijama, koji sada treba da potpiše predsednik SAD Donald Tramp, takođe je izazvao zabrinutost u Evropi. Evropske vlade i poslovni lideri strahuju da će sankcije štetiti ključnim zajedničkim energetskim projektima sa Rusijom, te da su sankcije motivisane željom Vašingtona da preuzme evropsko tržište prirodnog gasa iz Rusije u korist američkog gasa.

Kosačov: Rusija treba da pripremi po SAD bolan odgovor za nove sankcije - Rusija treba da pripremi po SAD bolan odgovor za uvedene nove sankcije, izjavio je šef Komiteta Saveta federacije za međunarodne poslove Konstantin Kosačov.

„Prvo, bez buke. Naša zvanična reakcija treba da bude kad zakon stupi na snagu. Drugo, treba pripremiti takvu reakciju jer ona obavezno mora da usledi. Ne da bude simetrična, već bolna po Amerikance“, napisao je senator na Fejsbuku.

Po njegovim rečima, Rusija treba da gradi odnose sa ostatkom sveta. Između ostalog, treba da razmotri situaciju sa EU, sa kojom može biti uspostavljen kao „minimum privremeni mezalijans“ uzimajući u obzir da sankcije nanose štetu i njenim interesima.

Osim toga, Kosačov je naveo da je usvajanje zakona o novim sankcijama u SAD pokazalo neizbežnost degradacije saradnje.

„Sudeći po jednoobraznom glasanju o paketu sankcija Rusiji, Iranu i Severnoj Koreji u Predstavničkom domu, ne da neće biti samo proboja, već ni normalizacije. Štaviše, dalja degradacija bilateralne saradnje postaje neizbežna, iako se čini da nema više kud“, dodao je on.

Rusija potkopava napore SAD i remeti globalnu bezbednost - Pol Rajan - Predsednik Predsedničkog doma američkog Kongresa Pol Rajan pozdravio je usvajanje zakona o sankcijama Rusiji, Iranu i Severnoj Koreji i proglasio ove države „najopasnijim protivnicima SAD“.

„Raznolikost pretnji našoj nacionalnoj bezbednosti od strane Irana, Rusije i Severne Koreje se ne sme potcenjivati. Ova opasna lica na međunarodnoj areni odavno su okušala da potkopaju američke napore i remete globalnu bezbednost. Naš posao u Kongresu je — pozvati ih na odgovornost. Zakon koji smo usvojili sa ogromnom podrškom obe partije je jedan od najvećih paketa sankcija u istoriji. On steže gajtan našim najopasnijim neprijateljima kako bi Amerikanci bili bezbedni“, navodi se u saopštenju Rajana.

Slucki: Nove sankcije SAD potkopavaju mogućnost obnove odnosa e - Proširenje antiruskih sankcija potkopava mogućnost obnove rusko-američkih odnosa, izjavio je predsedavajući Odbora za međunarodne poslove Državne dume Rusije Leonid Slucki.

„Proširivanje ograničenja svakako podriva mogućnost obnove rusko-američkih odnosa i još više ih komplikuje u doglednoj budućnosti. Mogućnost diplomatskih manevara za razvezivanje Gordijevog čvora u rusko-američkom dijalogu smanjuje se na najmanju meru“, rekao je Slucki novinarima.

RT: Predstavnički dom SAD izglasao nove sankcije protiv Rusije - Predstavnički dom SAD je izglasao zakon o novim sankcijama protiv Rusije, a kojim se takođe obavezuje, odnosno ograničava predsednik SAD Donald Tramp da prethodno dobije dozvolu od Kongresa kako bi ukinuo ili ublažio postojeće sankcije protiv Rusije. Predlog zakona takođe uključuje ekonomske sankcije protiv Irana i Severne Koreje.

   OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima