„Avgustovska bura" krajem rata

A sada hajde da se pomolimo za mir, koji je bio sada obnovljen, i za to da ga Bog čuva uvek. Ove reči izrekao je ujutru 2. septembra 1945. godine Vrhovni komandant saveznih armija, general armije SAD Daglas Makartur. Tog dana u Tokijskom zalivu na američkom brodu Misuri održana je ceremonija potpisivanja Akta o bezuslovnoj kapitulaciji Japana. Pored stola sa jedne strane u gustom stroju stajali su predstavnici zemalja pobednica - Australije, Egleske, Holandije, Kanade, Kine, Novog Zelanda, SSSR, SAD, Francuske. Sa druge, u gomili, predstavnici pobeđenog Japana. Ceremonija koja je trajala 45 minuta, označila je okončanje Drugog svetskog rata.
 

Ovaj epohalni događaj postao je moguć pošto su sovjetske trupe u mandžuriji razbile glavnu borbenu snagu Japanaca - milionsku Kvanutnsku armiju. Nagla ofanziva sovjetskih trupa, iskušanih pre toga u teškim borbama protiv fašista, trajala je manje od mesec dana. Ova završna operacija Drugog svetskog rata, poznata na Zapadu pod nazivom Avgustovska bura, i danas se proučava u akademijama SAD i Evrope kao blistav obrazac vojne veštine.
 

Stupanje SSSR u rat protiv Japana bilo je predoređeno nizom događaja. Odmah posle napada Japanaca na američku bazu Perl-Harbur, u decembru 1941. godine, što je bilo povod za stupanje SAD u Drugi svetski rat, Ruzvelt je počeo da razmišlja o tome da iskoristi sovjetske teritorije za vazdušni napad na Japan. O tome svedoči stenogram diplomatskih pregoovra u Moskvi i lična prepiska američkog predsednika sa Staljinom. Ali stupanje u rat protiv Japana za SSSR, koji je u to vreme na svojoj teritoriji odbijao agresiju fašističke Nemačke, bilo je nemoguće, govori profesor MGIMO, doktor istorijskih nauka Mihail Mjagkov.
 

Ipak na Teheranskoj konferenciji 1943. godine Staljin je dao usmeno uveravanje Ruzveltu i Čerčilu da će dva-tri meseca posle okončanja evropskog rata, SSSR, poštujući svoje savezničke obaveze, stupiti u rat protiv Japana. Što je bilo potvrđeno na konferenciji u Jalti 45. godine u tajnom protokolu. Tek tada započela je neposredna priprema naših borbenih snaga za rat protiv Japana.
 

Govoreći o tom događajima, neophodno je pomenuti da je 1941. godine, uoči rata protiv fašističke Nemačke, SSSR potpisao sa Japanom Pakt o neutralitetu, s rokom do aprila 1946. godine. Ali već dva meseca posle njegovog potpisivanja japanska komanda je razradila plan borbenih dejstava za zauzimanje sovjetskih dalekoistočnih teritorija pod tajnim nazivom Kantokuen. Ovaj plan korigovan je i dorađivan sve do 1944. godine, podvlači Mihail Mjagkov.
 

I mi smo bili primorani da držimo tamo velike snage. Ponekada je u našim trupama na Dalekom Istoku bilo čak više tenkova nego na frontu protiv Nemačke. Stalno su se dešavale i provokacije od strane japanskih trupa. Japanske podmornice su potapale brodove, koji su vozili teret u naše dalekoistočne luke, između ostalog teret na osnovu lend-liza. Jasno je da SSSR nije mogao da ostane neutralan u takvoj situaciji na svojim dalekoistočnim granicama. Jasno je da ovde pre ili kasnije moralo da dođe do vojnog presecanja. Osim toga, SSSR je morao da ispuni svoje savezničke obaveze pred SAD i Velikom Britanijom.
 

U aprilu 1945. godine SSSR je poništio sovjetsko-japanski Dogovor o neturalitetu i blagovremeno informisao o tome Japan. Do tada je Japan već pretrpeo niz poraza od anglo-američkih trupa, ali japanska armija je bila još uvek prilično borbeno sposobna. Američko atomsko bombardovanje Hirošime i Nagasakija nije slomilo borbeni duh Japanaca. U tim gradovima nije bilo značajnih vojnih odreda - osnovna borbena snaga Japana bila je u to vreme Kvantunska armija, locirana u Kini.
 

Neverovatna ofanizva sovjestkih trupa započela je 9. avgusta. A već 17. avgusta japanski car Hirohito bio je primoran da prizna: Sada, kada je u rat protiv nas stupio i SSSR, nastavljati otpor znači dovesti u opasnost samu osnovu postojanja naše imerije. Uskoro je Kvantunska armija bila u potpunosti razbijena.
 

Medaljom za pobedu Japana bilo je nagrađeno više od milion 800 hiljada sovjetskih vojnika, svojim ratnim podvizima oni su približili završetak najstrašnijeg i najvrkvavijeg rata u istoriji čovečanstva.