Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut - 08.07.

Karta povlačenja teškog naoružanja - kliknuti za uvećanje  

 
Karta situacije na frontu za 05.07. (karta kijevskih snaga) - kliknuti na kartu za uvećanje



Ispod se nalazi interaktivna mapa bojevih dejstava u Novorusiji -  Klinuti ovde ili na mapu ispod





 

  OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima 

Pregled dešavanja na ratištu u Novorusiji za 08.07.



O situaciji kod Peskija

Kijev: Rusija rasporedila udarne divizije na granici Ukrajine - Načečlnik ukrajinskog Generalštaba Viktor Muženko izjavio je da je Rusija pored granica njegove zemlje rasporedila tri divizije.

Pritom je naveo: „Struktura tih jedinica, njihovo naoružanje i ratna tehnika svedoče da su to u suštini udarne divizije opremljene za vođenje ofanzivnih dejstava“.

„Već sami nazivi tih jedinica su sračunati na to da izazovu psihološki efekat. Primera radi, kod Smolenska je raspoređena 144-ta Vinicka streljačka divizija, a jedinica sa tim imenom je 1944-te jurišala na Vinicu. Isti je slučaj sa Trećom ruskom divizijom koja se sada nalazi u Vajlukama a za vreme Drugog svetskog rata je oslobađala Donbas i zbog toga bila nazvana „Volnovahska“.Čak i imena tih jedinica govore o mogućem pravcu njihovih dejstava“.

Istovremeno se oglasio portparol armije Luganske Narodne Republike Andrej Maročko i saopštio da Ukrajina oko naselja Želobok gomila oklopnu tehniku, reaktivnu artiljeriju i pešadiju.

Potpukovnik Maročko je pritom naglasio: „Ukrajina gomila trupe i ratnu tehniku. Čini upravo ono što joj je zabranjeno Minskim sporazumom. Uz liniju razdvajanja već je rasporedila jedinice iz sastava svoje 93-će brigade i 58-me posebne brigade motorizovane pešadije. Dovela je i nacionalističke bataljone“.

Prema njegovim rečima, ukrajinska armija pregrupiše snage i duž strateške saobraćajnice Lugansk-Lisičansk.

Zamenik šefa misije OEBS-a na Aleksandar Hug je upozorio:

„Ozbiljna eskalacija je veoma verovatna jer teško naoružanje nije povučeno niti opredeljene pozicije na koje mora da bude premešteno“, dodao je on. 


Pregled političko-ekonomskih i drugih vesti za 08.07.

 

Na rezoluciju OEBS-a da se Krim vrati Ukrajini, Rusija će dostaviti adekvatan odgovor - U slučaju usvajanja u Parlamentarnoj skupštini OEBS-a nacrta rezolucije u kojoj se Moskva poziva da vrati Krim pod kontrolu vlasti u Kijevu, ruska strana će dostaviti adekvatan odgovor, saopštio je potpredsednik Dume Petar Tolstoj.

Prema njegovim rečima, Rusija je spremna da predstavi kršenja međunarodnog prava na istoku Ukrajine od strane Kijeva.

Konačni dokument-rezolucija, pod nazivom "Obnova suvereniteta i teritorijalnog integriteta Ukrajine" predstavljen je od strane zamenika šefa švedske delegacije Margrite Sederfeld.

U njoj se naročito stavlja akcenat na "poništavanje odluke o nezakonitom pripajanju Autonomne Republike Krim" Rusiji.

"Ako se usvoji ova rezolucija, onda će sigurno ruska delegacija predstaviti svoj dokument, ako ne u ovoj sesiji, onda u sledećoj. Možemo sumirati činjenice o kršenju međunarodnog prava koja su pod istragom od strane naših istražnih organa, te da ih predstavimo međunarodnoj zajednici, kao i o lažnom utisku o tome šta se dešava u istočnoj Ukrajini - od Odese, do današnjih dana, kada se tokom granatiranja na periferiji Donjecka ubijaju nevini civili"- naglasio je Tolstoj.

Putin: Nadamo se nastavku i razvoju kontakata sa Evropskom komisijom - Ruski predsednik Vladimir Putin izrazio je nadu u razvoj odnosa Rusije i Evropske komisije, uprkos postojećim problemima.

„Nadamo se nastavku i razvoju kontakata sa Evropskom komisijom. Postoje oblasti — to je saradnja između Evropske komisije i Evroazijske ekonomske unije“, rekao je Putin na sastanku sa predsednikom Evropske komisije Žan-Klod Junkerom na marginama samita G20 u Hamburgu.

Predsednik je dodao da će Rusija tražiti mogućnosti za proširivanje kontakata u tom pravcu.

„Mi smo u kontaktu uprkos svim postojećim problemima“, naglasio je Putin.

„U aprilu je u Moskvi bila Mogerinijeva. Njen naredni sastanak sa našim ministrom spoljnih poslova planiran je za 11. jul u Briselu“, dodao je Putin.

Junker je rekao da Evropska komisija želi dijalog sa Rusijom.

„Mi dobro znamo šta želimo. Problemi koji postoje između Rusije i EU su Krim i istočna Ukrajina. Ali sa strane Evropske komisije želimo da nastavimo rad na traženju mogućnosti za saradnju i dodirnim tačkama interesa“, istakao je on.

„Mislim da moramo da nastavimo i dalje“, zaključio je Junker.

Peskov: Putin iscrpno izneo stav Moskve o situaciji u Ukrajini Makronu i Merkelovoj - Predsednik Rusije Vladimir Putin je iscrpno izneo stav Moskve o situaciji u Ukrajini nemačkoj kancelarki Angeli Merkel i francuskom predsedniku Emanuelu Makronu, izjavio je portparol ruskog lidera Dmitrij Peskov.

„Predsednik je kao i uvek objasnio sagovornicima stav Rusije“, rekao je Peskov.

Na marginama drugog dana samita G20 u Hamburgu održan je sastanak Putina, Merkelove i Makrona.



Putin je danas održao i kratke susrete sa francuskim predsednikom, premijerima Italije, Holandije, Norveške i Vijetnama, kao i sa generalnim sekretarom UN i predsednikom Evropske komisije, dodao je Peskov.

„Juče je bila svečana večera. Putin je kratko razgovarao sa Ruteom, premijerom Holandije, razgovarao je sa generalnim sekretarom UN Guterešom, premijerom Italije Đentilonijem, sa Makronom, predsednikom Francuske. Prilično srdačan razgovor imao je i sa gospodinom Junkerom. Pozdravio je premijera Norveške, razgovarao sa premijerom Vijetnama“, ispričao je Peskov novinarima.

On je istakao da je tokom večeri Putin imao prilično aktivne kontakte.

Tramp: Sastanak sa Putinom bio impozantan - Predsednik SAD Donald Tramp je rekao da je njegov susret sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom u petak bio "impozantan."

Prvi susret dvojice lidera trajao je više od dva sata na marginama samita G20 u Hamburgu.

"Imao sam impozantan jučerašnji sastanak sa predsednikom Putinom", rekao je Tramp govoreći sa britanski premijerom Terezom Mej.

Trump and UK's May meeting now. Trump says yday mtg w Putin was "tremendous" pic.twitter.com/EezfPvJOcn

— Margaret Talev (@margarettalev) July 8, 2017

With Prime Minister May at his side, Trump says he had "tremendous meeting yesterday with President Putin." He says he will visit U.K.

— Jeff Zeleny (@jeffzeleny) July 8, 2017

Putin i Tramp su održali  sastanak koji je trajao više od dva sata umesto planiranih 30-40 minuta. Lideri su imali "pozitivnu hemiju" i "brzo povezivanje", saopštio je američki državni sekretark Reks Tilerson, nakon sastanka u petak.

Američki i ruski lider su se pridružili sastanku američkog državnog sekretara Reksa Tilersona i ruskog ministra spoljnih poslova Sergej Lavrova kasnije.

Lideri su razgovarali o mnogim temama, uključujući Ukrajinu, Siriju kao i borbe protiv terorizma, kako je rekao Putin, na pres konferenciji.

Nakon sastanka, američki i ruski zvaničnici najavili su sporazum o prekidu vatre u jugozapadnoj Siriji, koji će stupiti na snagu 9. jula. Prekid vatre se odnosi na provincije Daraa, Kuneitra, i As-Suvaida.

"U ovoj zoni, režim primirja će stupiti na snagu 9. jula u 12 časova po Damasku", izjavio je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov posle susreta Trampa i Putina.

Predsednici su se složili da se stvori bilateralni kanal za promovisanje rešenja ukrajinske krize, rekao je Lavrov, dodajući da je ukrajinska kriza razmatrana u "poslovnom tonu".

Putin, Makron i Merkelova o situaciji u Donbasu - Lideri Rusije, Francuske i Nemačke potvrdili su značaj poštovanja prekida vatre u Donbasu.

Ranije je saopšteno da je u Hamburgu je u hotelu „Atlantik“ počeo sastanak predsednika Rusije Vladimira Putina, nemačke kancelarke Angele Merkel i francuskog predsednika Emanuela Makrona.

Očekivalo se da će oni razgovarati o problemima „dvadesetorke“ i aktuelnim pitanjima međunarodne politike sa fokusom na rešavanje situacije u Ukrajini.

OEBS pozvao na „obnovu suvereniteta i teritorijalnog integriteta Ukrajine“  - Generalni odbor za politička pitanja i bezbednost Parlamentarne skupštine OEBS-a podržao je nacrt rezolucije o „obnovi suvereniteta i teritorijalnog integriteta Ukrajine“, protiv koga je istupila ruska delegacija.

U nacrtu dokumenta se navodi da je PS OEBS „ponovo govori o svom punom poštovanju suvereniteta, nezavisnosti, jedinstva i teritorijalnog integriteta Ukrajine u međunarodno priznatim granicama, koje uključuju Autonomnu Republiku Krim i grad Sevastopolj“.

U rezoluciji je istaknut i zahtev „za uzdržavanjem od agresivne prakse i poništavanja odluke o nezakonitom pripajanju Autonomne Republike Krim". Autori dokumenta smatraju da strane u sukobu moraju da prestanu sa borbama, prestanu da koriste tešku artiljeriju i daju odrešene ruke specijalnoj posmatračkoj misiji.

Nacrt rezolucije poziva Rusiju „da odmah pruži neometan pristup“ na Krim i Sevastopolj međunarodnim organizacijama, institucijama, posebnim procedurama i nezavisnim ekspertima OEBS-a, UN i Saveta Evrope, organizacijama za ljudska prava i nevladinim organizacijama ili medijima.

U jednom od tačaka nacrta dokumenta Parlamentarne skupštine OEBS-a takođe se poziva „na nastavak konsultacija sa ciljem postizanja sporazuma o raspoređivanju policijske misije u određenim regionima Donjecke i Luganske oblasti Ukrajine“. 

Uzimajući reč u diskusiji dokumenta, član delegacije Rusije, predsednik odbora za međunarodne poslove Državne Dume Leonid Slucki skrenuo je pažnju da u izveštajima Specijalne posmatračke misije „nije bilo ni reči o teškom naoružanju, ruskim hibridnim oružanim snagama, koje nikada nisu bile i kojijh nema na jugoistoku Ukrajine“.

Komentarišući tačku o pozivu Rusiji „da obezbedi nesmetan pristup Krimu i Sevastopolju", on je rekao: „Ja vas sve pozivam u ruski Krim i Sevastopolj koji su se vratili u sastav Ruske Federacije na osnovu međunarodnog prava sadržanih u odredbama Povelje UN o pravu na samoopredeljenje, i da vidite svojim očima, kao što su već uradili mnogi članovu Skupštine, kakvu radost osećaju stanovnici Krima i Sevastopolja — koliko je harmoničniji i uspešniji njihov sadašnji život i obrazovanje njihove dece“.

„Što se tiče mnogobrojnih tačaka o okupaciji — to nije okupacija. Okupacija i aneksija (ovih prostora) od strane Ukrajine desila se 1991. godine“, podsetio je na član ruske delegacije.

„Usvajanjem ovakvih rezolucija dozvoljavamo monstruozne dvostruke standarde koje podrivaju samu suštinu OEBS-a i njegove Parlamentarne skupštine“, upozorio je on.

Kosačov: Dogovori Moskve i Vašingtona će se pojaviti pre ili kasnije  - Rezultati sastanka predsednika Rusije i SAD, Vladimira Putina i Donalda Trampa, prevazišli su očekivanja i u izvesnom smislu mogu se smatrati napretkom, smatra predsednik Komiteta za međunarodne poslove Saveta federacije Konstantin Kosačov.

„Rezultati sastanka predsednika Rusije i SAD, priznajem, prevazišli su moja očekivanja, a uveren sam i ne samo moja očekivanja. Mnogo je konkretnih stvari, Rusija i SAD počinju ili da sarađuju u praksi (o Siriji), ili da razmatraju (o Ukrajini, sajber-bezbednosti) o najvažnijim pitanjima koja određuju tip bilateralnih odnosa“, rekao je Kosačov novinarima. 

Prema njegovim rečima, ključna je ocena šefa ruske diplomatije Sergeja Lavrova da su oba predsednika išla na postizanje obostrano korisnih dogovora, umesto na konfrontaciju. 

„Ako postoji takvo raspoloženje, dogovori će se obavezno pojaviti, pre ili kasnije“, izjavio je senator. 

Prvi zamenik predsednika Komiteta za međunarodne poslove Državne dume Rusije Dmitrij Novikov smatra da sastanak dvojice lidera ne može kardinalno da promeni odnose Rusije i SAD, ali je podigao most ka budućnosti.

„Činjenica da je održan razgovor je važna. To je prvi sastanak Putina i novoizabranog predsednika SAD. Važno je da je obuhvaćen čitav aktuelni spisak međunarodnih pitanja. Svaki razgovor ove vrste podiže most za dalju saradnju. Pritom, naravno, moramo da razumemo da jedan ovakav sastanak ne može kardinalno da promeni odnose dveju zemalja, jer je politička elita u SAD raspoložena na određeni način“, rekao je Novikov. 

Put za uspostavljanje još boljeg uzajamnog razumevanja Rusije i SAD biće, prema njegovim rečima, dugotrajan. „Taj put mora da se prođe i u tom smislu današnji sastanak je važan kao most ka budućnosti“, dodao je on. 

Sastanak Vladimira Putina i Donalda Trampa u Hamburgu otklonila je sva pitanja o ličnom slaganju ruskog i američkog lidera, smatra senator Franc Klincevič.

„Sastanak, i u tome je, kako mi se čini, bio njegov glavni zadatak, otvorila je čvrsto zabarikadirana vrata rusko-američkih odnosa, istovremeno otklonivši sva pitanja u vezi s ličnim slaganjem lidera dveju država. Strane su pokazale svoju spremnost ne samo da razgovaraju, nego i da se dogovaraju“, naveo je Klincevič. 

Tilerson: Sastanak Putin i Trampa bio veoma konstruktivan  - Između američkog i ruskog predsednika razvila se „pozitivna hemija“ i nijedan od njih nije želeo da prekine razgovor, rekao je novinarima američki državni sekretar Reks Tilerson. Jedna od tema sastanka dvojice lidera u Hamburgu, bila je, prema njegovim rečima, i tema sankcija.

Tilerson je saopštio da je „sastanak bio veoma konstruktivan“. „Dvojica lidera su se, rekao bih, razumela vrlo brzo. Jasno je da između njih postoji pozitivna hemija“, rekao je on i dodao da je u nekom trenutku u prostoriju provirila čak i prva dama Amerike Melanija Tramp kako bi probala da ih ubedi da završe razgovor, ali da nije uspela u tome.

"To je bio izuzerno važan sastanak. Imamo toliko tema za razgovor, a ovo je dobar početak", naglasio je američki državni sekretar. 

Tilerson je istakao da je na sastanku bilo reči, pre svega, o budućnosti odnosa dveju zemalja, a ne o prošlosti "o kojoj će biti teško dogovoriti se". 

Prema  njegovim rečima, „ima mnogo stvari u prošlosti“ zbog kojih su obe zemlje nezadovoljne. „To su veoma važni odnosi. To su dve najveće nuklearne države na svetu“, dodao je Tilerson. 

Američki državni sekretar je, takođe, naveo da je Trampov glavni cilj da se udalji od odnosa zasnovanih na „nepremostivim nesuglasicama“. 

O pitanjima, kao što je, na primer,  „intervenisanje“ Rusije u izbore u SAD, dve zemlje teško mogu da dođu do zajedničkog imenioca, ali je neophodno kretati se ka budućnosti, smatra američki državni sekretar. 

„Mi smo predsednika Putina obavestili o tome i o sankcijama koje su sada tema u Kongresu. Insistirali smo na tome da su izbori ozbiljno pitanje“, rekao je Tilerson. 

„Dva predsednika su se usredsredila na to kako ćemo se kretati dalje. Za mene je nejasno da li ćemo nekada uspeti da dođemo do razumevanja među dvema nacijama. Pitanje je šta ćemo raditi sada“, dodao je on. 

Tilerson je naveo da su Tramp i Putin imali „vrlo pouzdanu i dugotrajnu razmenu mišljenja o ovom pitanju“. 

Ukrajina - iz minuta u minut -

  OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima