Surova priroda, duhovi i lov na kitove: kako žive Eskimi na Čukotki?

Za Eskime ne postoji granica između svetova prirode i kulture, životinja i ljudi, mrtvih i živih. Čovek se pretvara u vuka ili foku, ženi se ženkom žderavca ili ga otima gavran.

Kako živi narod kome je dozvoljen lov na kitove?



„Ovde je jedan mesec u godini vreme loše, dva meseca je veoma loše, a devet meseci je užasno” – to je omiljena konstatacija ljudi koji žive na obali Čukotke. Eskimima sa Čukotke su „na raspolaganju” polarna tundra, duga zima, kratko i hladno leto sa temperaturom od +10 do +15 stepeni Celzijusa i jedan kolski put koji koristi nekoliko sela. Ovde se za transport koriste motorne sanke „Buran”, terenska vozila, čamci ili avioni i helikopteri. Eskimi su autohtoni narod obalskog pojasa Čukotke. Oni od davnina love krupne morske životinje.

Izvor: Legion-Media

U Rusiji ima vrlo malo Eskima, svega 1.700 ljudi. To su azijski ili sibirski Eskimi, Asian Yupik. Čukotski eskimi su rođaci Eskima sa Ostrva svetog Lavrentija na Aljasci. Govore isti jezik i čamcima preko mora odlaze jedni drugima u goste. Ostrvo svetog Lavrentija je udaljeno svega 60 km od Čukotske obale i dobro se vidi kada je vedro.

Pola pije, pola duhovima daje

Izvor: TASS/Konstantin Lemešev

Među Eskimima na Aljasci žive i bliži rođaci čukotskih saplemenika, stričevi i ujaci, ali su im vere različite. Eskimi Aljaske su primili protestantizam, dok mnogi Eskimi priobalnog pojasa Čukotke sebe doživljavaju kao pagane. Njihovo verovanje je animizam, tj. oni veruju da svaka stvar ima dušu, bilo da je to kamen, trava ili zemlja.

Duhovi predaka i duhovi konkretnog mesta uvek su nevidljivo prisutni u njihovom životu. Zbog različitih pogleda na svet ponekad izbijaju svađe između Eskima Aljaske i Čukotke. Protestanti prekorevaju rođake za poklanjanje demonima, a pagani negoduju što su njihova sabraća na Aljasci zaboravila drevnu veru svojih predaka.

Eskimi sa Čukotke svakoga dana obavezno hrane duhove. To je kod njih uobičajena pojava. Kada jede ili pije, Eskim uvek baci u stranu komadić hrane ili prospe kapljicu čaja. Taj ritual se zove ah’k’išak (ili ah’k’uak), tj. svakodnevno hranjenje.

Eskimi veruju da je hrana potrebna i ljudima u zagrobnom životu. Kada prolaze kroz napušteno selo, oni hrane tamošnje duhove umrlih ljudi koji su živeli u tom selu.

Kada Eskim moli duhove da ga izleče od bolesti ili mu podare lepo vreme kako bi mogao da otputuje, on baca u vazduh staklene perle. To je ritualno darivanje duhova.

Izvor: TASS/Valentin Kuzmin

Neobičan pogled na svet čukotskih Eskima odražen je i u njihovim bajkama. One su čudne i za Evropljane dosta neobične, ali su lepe. U njima ne postoji granica između svetova prirode i kulture, životinja i ljudi, mrtvih i živih. Čovek se pretvara u vuka ili foku, ženi se ženkom žderavca ili ga otima gavran.

„Svesti autohtonih naroda nisu svojstvene drugačije predstave o svetu, nego joj je svojstven drugačiji svet, u kome nema granice između prirode i kulture. Svet životinja, biljaka i stihija pretače se u svet ljudi, i obrnuto”, priča etnolog Dmitrij Oparin sa Moskovskog državnog univerziteta.

Tradicionalna kuhinja za jake ljude

Izvor: Vostock-Photo

Eskimi su jedan od malobrojnih naroda Rusije kome je dozvoljeno da lovi krupne morske životinje. Oni imaju odobrenje da harpunom ulove 3 do 5 kitova godišnje, da love morža, sibirsku i bradatu foku.

Za Eskime je specijalitet polutrulo meso morža koje već pomalo zaudara. Oni vole „mantak”. To je sirova kitova mast i koža. Jedu meso, sirovi dušnik, srce i jetru morža, a takođe meso foke.

Lovci uvek imaju mesa, a preko njih ga imaju i njihovi rođaci. Ostali žitelji kupuju ili pozajmljuju meso od lovaca. Meso irvasa Eskimi kupuju od čukotskih uzgajivača.

Takođe beru jagodaste plodove i biljke kao važan izvor vitamina. Šikšu (sibirsku crnu mahunicu – zimzeleni grm sa bobicama) zamrzavaju, stavljaju je u želudac patke, jedu sa zečetinom ili od nje prave slatko. Imaju i jelo koje se zove „nunivak”, sa velikom koncentracijom vitamina C. To je lišće zlatnog korena (rodiole) koje se najpre kiseli, zatim zamrzava i tako se jede.

Čuvari tradicije

Izvor: Legion-Media

Lovačke porodice čuvaju tradicionalni način života Eskima. One koriste eskimske lovačke izraze i fraze, znaju „posebna mesta” i dobro poznaju teritoriju tundre, umeju da pripremaju tradicionalna jela i obavljaju rituale u kojima mole duhove da im pomognu u lovu.

Etnolog Dmitrij Oparin kaže da se Eskimi raduju izlasku iz sela. Oni koriste svaku priliku da odu u tundru, gde beru jagodaste plodove ili pečurke, ili na jezerima love ptice i ribu. Tundru i more oni doživljavaju kao eskimski prostor.

Izvor: Legion-Media

Oni ne provode vreme u naselju gledajući serije, nego odlaze na more ili u udaljene lovačke kućice. Za lovce je selo prazno i otužno mesto. Tundra i more su njihov omiljeni teren, a on je daleko širi. U njemu žive životinje i duhovi, u njemu je živo i sećanje na napuštena naselja i drevne legende.

Aleksandra Jelisejeva,
Ruska reč