Irak: ni rata, ni mira

31. avgusta zvanično se završava vojna faza operacije SAD u Iraku. Učesnik ceremonije predaje iračkim vlastima punomoćja na osiguranju bezbednosti bio je potpredsednik SAD Džozef Bajden koji je stigao dan ranije u Bagdad.
 

To je već šesta njegova poseta Iraku za manje od dve godine boravka na ovoj dužnosti. Tako često on nije odlazio ni u jednu drugu zemlju sveta. Irak je bio i ostaje glavobolja američke administracije.
 

Eksperti smatraju da rezultati vojnog prisustva Amerikanaca u Iraku nisu doneli očekivani rezultat: u zemlji i dalje cveta ekstremizam, političke i religiozne protivrečnosti, većina stanovništva živi bedno.
 

Od trenutka upada trupa u Irak, oružane snage SAD su izgubile preko 4500 vojnika. Gubici Iračana za proteklih 7 godina premašili su milion ljudi. To je cena demokratije, koju su američke vlasti donele u ovu zemlju. Deklarisani cilj da se irački narod izbavi od žestokog diktatora, a svet od oružja za masovno uništenje pretvorio se u dogotrajan haos i krvoproliće. Amerikancima je prilično lako pošlo za rukom da svrgnu Sadama Huseina i da ga pogube. Ipak osnovni povod za uvođenje trupa je traganje i uništavanje oružja za masovno uništenje, koji je tako i ostao da visi u vazduhu. Nikavih ubedljivih dokaza o njegovom postojanju međunarodna zajednica nije ni dobila. Prisustvo Amerikanaca u Iraku pustilo je džina iz boce: zaoštravanje unutariračkih protivrečnosti raslo je na fonu razaranja stambenih četvrti i infrastukture, masovnih čistki i pogibije civila. To je izazvalo negativnu reakciju ne samo Iračana, već i čitavog islamskog sveta.
 

Na dan zvaničnog povlačenja vojnog kontigenta predsednik SAD Barak Obama obratio se narodu sa govorom o misiji Amerikanaca u Iraku. Ali, najverovatnije, on prećutkuje o tome u kom stanju američke trupe ostavljaju zemlju, smatra irački ekspert Međunarodnog centra za strateška istraživanja doktor Abas Kunfud.
 

Posle dolaska Amerikanaca u zemlji nema dovoljno sturje, nema dovoljno vode za piće, vode za poljoprivredne potrebe. Pred očima Amerikanaca u Bagdadu je bio opljačkan Nacionalni muzej Iraka, u kojem se nalazilo na hiljade eksponata, koji su bili deo svetskog nasleđa. On će govoriti o pobedi Amerikanaca u Iraku, o postignutim ciljevima. Ali kakvi su to ciljevi? Oslobođenje zemlje? U suštini u toku je njeno unuštavanje. Obama će govoriti o tome da se povlačenje trupa odvija po planu. Ali neće reći da je to neslavan odlazak.
 

Očigledno da je povlačenje diktirano ne samo time što Amerikanci nisu postigli u Iraku postavljene ciljeve. Samo američko društvo je umorno od beskonačnog rata i gubitaka, koji ne vode ničemu.
 

Između ostalog, posle 1. septembra u Iraku će ostati dve borbene brigade čija je brojnost oko 50 hiljada ljudi, koje će obučavati iračke vojnike, jer iračka armija za sada nije objektivno spremna da osigura red u razrušenoj zemlji, ističe stariji naučni saradnik Instituta za istok RAN Boris Dolgov.
 

SAD ne planiraju da napuštaju Irak, da ga ostavljaju bez svog vojno-političkog i ekonomskog prisustva. Za sada tamo po dogovoru ostaju odredi američke armije, kako bi pripremali nacionalne kadrove za iračku službu bezbednosti. Ali jasno je da SAD nameravaju i nadalje da vrše kontrolu nad teritorijom Iraka i na sve načine da doprinose da on ostane u sferi uticaja SAD.
 

Važan strateški položaj Iraka u regionu, kao i njegove kolosalne rezerve nafte i dalje će privlačiti pažnju SAD. Komandant američkih trupa u Iraku general Rej Odierno nedavno je izjavio da u slučaju potrebe vojnici mogu da se vrate u Irak.
 

Uprkos prognozama, povlačenje američkih trupa uopšte nije izvedeno u atmosferi uspsotavljanja mirnog života u zemlji. Svečanosti povodom zvaničnog završetka rata u Iraku odvijaju se u uslovima povećanih bezbednosnih mera. Avgust je bio najkrvaviji mesec za poslednje dve godine. Uoči posete Bajdena aktuelni premijer Iraka Nuri al Maliki objavio je najviši stepen terorističke opasnosti. Tako da će Iračani izglea i dalje živeti i preživljavati u stanju ni rata, ni mira.