Mudri majstor ruskog pejzaža

Slikarstvo nije protokol, već objašnjavanje prirode slikarskim sredstvima. Tako je shvatao suštinu likovne umetnosti Isak Levitan. 30. avgusta navršiće se 150 godina od rođenja ovog genijalnog ruskog umetnika pejzažiste.
 

U istoriju ruskog slikarstva Isak Levitan je ušao kao tvorac takozanog pejzaža raspoloženja. Ali njegovo ime jedno je od ključnih i u istoriji ruske kulture u celini. Ulovivši glavni motiv ruske prirode - jednostavan i prodoran - Levitan je samim tim ulovo i preneo u svom stvaralaštvu intonaciju čitave epohe. To je bila lirska intonacija. Evo zašto uporedo sa imenom Levitana u istom nizu stoje imena mnogih velikih ruskih liričara - kompozitora Čajkovskog i Rahmanjinova, pisca Tjutčeva i Bunjina.
 

Takvu pripadnost Levitana svojoj epohi već su osećali najosetljiviji njegovi savremenici. Na primer, čuveni impresario Sergej Djagiljev, koji je napravio stvaralačko udruženje ruskih umetnika Svet umetnosti. Ako se na slikama ruskih umetnika traži svežina turgenjevskog jutra, aroma Tolsojevog senokosa ili oštrina Čehovljevih stihova, Levitan može da pruži ruku tim pesnicima, govorio je Djagiljev.
 

Za svoj kratak život, svega 39 godina, od kojih je 20 bilo posvećeno stvaralaštvu, Isak Levitan je stvorio glavni korpus ruskog pejzaža i po broju radova u tom žanru prevazišao sve svoje savremenike Rusije. Pejzaži Levitana, poznati svakom ruskom čoveku bukvalno od slika iz bukvara, ni malo ne gube svoj antologijski značaj - i Lenje veče i Zlatna jesen i Mart, i Jezero... Moguće, zato što je za razliku od svih prethodnih pejzažista Levitan slikar skoro filozofskog sklopa. Takvo je mišljenje istoričara i vodećeg saradnika peterburškog Ruskog muzeja Sergeja Krivondenčenkova, izrečeno u intervjuu za Glas Rusije.
 

Krajem 19. veka, nastavlja Sergej Krivondenčenkov, mnogi umetnici su došli do toga da nije obavezno slikati sliku u glatkom maniru sa takozvanom skrivenom fakturom slike. Ranije se u Ruskoj Akademiji umetnosti smatralo veoma pohvalno ako sliku nazovu završenom u smislu da se na njoj skoro ne vide tragovi četkice, ako liči na fotografiju. I dugo ruski umetnici su išli ka tom idealu. Ali 60-ih, 70-ih godina oni su prekoračili granicu, kada su se aktivno pozabavili rešavanjem problema eksterijera. Mladi slikari, koji nisu pripadali staroj školi, mislili su već drugačije. I razvijajući lirski pejzaž posle Vasiljjeva i Savrasova, mladi Levitan je predtavio u svom stvaralaštvu vrhunac razvoja, kulminaciju lirskog pejzaža.
 

On ima novu za svoje vreme tehniku slikarstva, aktuelnu i danas, čega nije bilo još sredinom 19. veka - kaže istoričar umetnosti i nabraja komponente ove tehnike: majstorski prorađen detalj, savremeno shvatanje boje - tačnije prenošenje boje na plantu određenim pritiskom četkice, bliskim impresionizmu, i slično. Levitan je radio slobodno. To je bio univerzalni umetnik, koji je mogao da slika pejzaže, bliske skoro realističkoj percepciji prirode i istovremeno u lakom, slobodnom, fakturnom maniru - rezimira stručnjak.
 

U svom radu Levitan, po njegovom sopstvenom priznanju, težio je da svaki potez njegove četkice bude izražajna reč, i najviše je patio ako gledalac vidi njegove nedorečne slike. Ali takvih kod Levitana, koji je izlagao i u Rusiji, i u inostranstvu, izgleda uopšte nije bilo. Danas se njegova platna mogu videti u najvećim ruskim umetničkim zbirkama, pre svega u moskovskoj Tretjakovskoj galeriji. Možete ih videti i uveriti se da je Isak Levitan, kako je rekao o umetniku jedan od njegovih mlađih kolega, bio najveći i najmudriji majstor ruskog pejzaža.