Britanski šef diplomatije sutra u Beogradu

U Beograd na razgovore sa najvišim srpskim zvaničnicima u utorak dolazi britanski šef diplomatije Vilijam Hejg.

Tema razgovora biće, kako javljaju dopisnici, tekst predloga rezolucije o Kosovu koju je UN podnela Srbija.

Hejgova poseta Beogradu, za BBC-ijevog sagovornika Marka Almonda, profesora Univerziteta u Oksfordu, dokaz je pojačavanja pritiska na Srbiju u kojoj je, pre samo nekoliko dana, boravio i nemački ministar Gido Vestervele.

"Vrši se zajednički pritisak na Srbiju da zatvori pitanje Kosova i da prihvati kosovsku nezavisnost. Radi se o tome što bi Britanci i Nemci hteli da za zemlje zapadnog Balkana važe isti uslovi, a jedan od ključnih uslova za ulazak u Uniju, od kojeg se pak u slučaju Kipra odustalo, jeste da ne postoji problem granica. Ako bi nastupila situacija u kojoj su Srbija, Bosna, Kosovo i Crna Gora zajedno sa Albanijom i Makedonijom u medjusobno dobrim odnosima, onda bi, nakon ulaska Hrvatske, zajednički pristup zemalja zapadnog Balkana Evropskoj uniji mogao da bude i konačno proširenje Unije. Čak iako njihov prijem nije planiran u bliskoj budućnosti kako je to u Beogradu priznao nemački ministar Vestervele".

Između posete nemačkog ministra spoljnih poslova i dolaska britanskog šefa diplomatije, predsednik Boris Tadić izjavio je da je Srbija spremna da razgovara sa Briselom i Vašingtonom o mogućnostima za kompromis.

Jedini kompromis na koji Srbija nije spremna, rekao je Tadić, jeste priznavanje nezavisnosti Kosova.

Predsednica Spoljnopolitičkog saveta srpskog ministarstva spoljnih poslova Sonja Liht je pak ocenila da je kompromis moguće postići ukoliko Srbija odustane od zahteva da se o Kosovu raspravlja u Generalnoj skupštini UN, dok će ostati na dnevnom redu Saveta bezbednosti.

O mogućnostima da tokom boravka Vilijama Hejga u Beogradu Srbija odluči da učini ustupak, Mark Almond kaže da je to moguće ali da nije jasno od čega bi se takvo kompromisno rešenje sastojalo.

"Moguće je da Srbija napusti svoju poziciju, jer je to i jedini kompromis koji joj se i nudi. Srpska vlada, kao i vlade pre Borisa Tadića, nudile su sve osim suverene nezavisnosti za Kosovo. Nudile su široku autonomiju u kojoj bi kosovska vlada ima svoje predstavnike u medjunarodnoj zajednici po ekonomskim i kulturnim pitanjima. Dakle, pitanje se svelo na to da li će biti jedna ili dve stolice u UN. Danas nije sasvim jasno na čemu bi to još Beograd mogao da načini kompromis osim da odustane od svoje pozicije".

Što se odnosa članica EU prema srpskoj vladi tiče, Mark Almond smatra da bi evropski lideri trebalo da se bolje zapitaju zbog čega postoje problemi na liniji Beograd-Brisel kada je reč o "najevropskijoj vladi koja je do sada bila na vlasti u Srbiji".

"Vlada Borisa Tadića je verovatno najevropskija vlada u celini koja je bila u Beogradu još od 2000. U isto vreme, ljudi u Briselu, Berlinu i Londonu bi trebalo da se zapitaju ne postoji li valjan razlog za to što je vlada Borisa Tadića suočena sa odredjenim teškoćama. U toj vladi ne sede evroskeptici, već ljudi koji se zalažu za ulazak u Uniju i izgradili su svoje političke karijere podržavajući poslednjih 20 godina ideje EU čak i onda kada im to nije naročito išlo u prilog. Sada se takvi ljudi ne slažu sasvim sa onim što od njih traže Brisel i lideri u Londonu, Berlinu, Parizu. Smatram da je neuspeh što se Vestervele, Hejg i ostali nisu zapitali kako to da se proevropska vlada koja se sa nama slaže po drugim pitanjima, ne slaže sa ovim".

Angažovanje britanskog ministra Hejga po pitanju rezolucije o Kosovu u skladu je sa programom nove konzervativne vlade u čiju je spoljnu politiku uvršten i Balkan kao jedno od važnih pitanja.

Vilijam Hejg je uz to posebno zainteresovan za Bosnu zbog, kako ocenjuju britanski analitičari, gorkih iskustava koje je prethodna konzervativna vlada Džona Mejdžora tamo imala.

"Deo problema leži u tome što je za Vilijema Hejga, zbog njegovog angažmana tokom devedesetih, i dalje dominantna Bosna i rat u Bosni. Jedan od njegovih glavnih savetnika je Anelka Helić, izbeglica iz Bosne. I kako to često biva, izbeglice, ljudi koji su prinudjeni da idu, odlaze sa zamrznutom slikom zemlje koju napuštaju. Mislim da je jedan od problema Vilijema Hejga što dobija sliku Balkana kakav je bio pre 15 godina, a ne kakav je danas. Da, istina je da izmedju Srbije i Kosova postoji spor oko statusa Kosova. Ali sa druge strane, u poređenju sa onim što je bilo pre 18 godina, danas nema oružanog sukoba, niti je izbijanje nasilja verovatno. Smatram da se Hejg i političari koji donose konačne odluke u Londonu nisu mnogo pomerili od onoga što se dešavalo tokom rata u Bosni i raspada Jugoslavije" kaže u razgovoru za BBC profesora Univerziteta u Oksfordu Mark Almond.