Izlazak iz rata kroz istraživanje trauma

Za godišnjicu završetka Drugog svetskog rata Moskva poziva učesnike međunarodne akcije Ratni rečnik (2. do 3. septembra). Poznati društveni delatnici iz 13 zemalja će imati mogućnost da javno iznesu svoja razmišljanja o ratu.
 

Taj projekat postoji od 2006. godine. Onda su u Nemačkoj filozofi, istoričari, psiholozi, umetnici  učestvovali u antiratnoj akciji, usmerenoj protiv širenja NATO-a na Istok, protiv rata koji je započela Amerika u Iraku. Svaki je dobio 20 minuta za istupanje, u kojem je iznosio svoje tumačenje određene reči koja se poistovećuje s ratom. Način istupanja je bio slobodni  - od usmenog istupanja sve do videoposlanice, a čak i performansa.  Posle Nemačke projekat Ratni rečnik je bio održan u Italiji, Austriji, Srbiji, Republici Koreja, na Tajvanu, a protekle godine i u Rusiji.
 

Dakle, današnja akcija će biti održana u Rusiji drugi put, tema je njena definisana ovako: Izlazak iz rata. Kako je objasnila prilikom susreta s novinarima organizator projekta Ksenija Golubovič, ta  tema  omogućuje da se govori o ratovima, koji nisu završeni,  koji su još uvek u traumama iz 20. veka.  Najmonstruoznija trauma, koju je preživelo čovnečanstvo u 20. veku, svakao je Drugi svetski rat. Učesnici moskovske sednice se osvrću pre svega na događaje iz tog rata, sećanje na njega.
 

Ksenija Golubovič podseća da se na teritoriji Poljske nalazi Osvencim - bivši hitlerovski koncentracioni logor. To je delimično istorija Nemačke, delimično svetska istorija, - smatra organizator foruma i nastavlja, - umetnik Mikola  Ginzburg, Poljak jevrejskog porekla, radio je nekoliko godina u muzeju Osvencima. Tamo su dolazili ljudi iz čitavog sveta koje je on pitao: Šta radite ovde? Od njihovih odgovora i fotografija je on sastavio knjigu. Fotografije nisu obične: ljudi skoro nisu  vidljivi, samo iz njihovih izjava je razumljivo ko je pred vama. U Moskvu dolazi  američki pesnik Kristofer Meril da bi ispričao o značenju reči Amerikanac u savremenom svetu. Izgleda da Amerikanac odavno nije samo Hemingvej, to su i vojne snage. U tom projektu, - nastavlja Ksenija Golubovič, - pristao je da učestvuje poznati gruzijski glumac, reditelj, lutkar Rezo Gabrijadze za koga je rat lična tema. Na osnovi dečijih uspomena o Drugom svetskom ratu on je postavio priredbu u pozorištu lutaka Staljingradska bitka - posvećenu najkrvavijoj bitci koja je bila odlućujuća u pobedi nad fašizmom. Među ruskim učesnicima je psiholog Grigorij Fastovcev. On istražuje psihičko stanje čoveka u ratu. Akciji Ratni rečnik se odazvao i Jurij Ševčuk, populrni ruski rok-muzičar.
 

 Spremna je da dopuni svojim razmišljanjima Ratni rečnik i Ruskinja, filozof Jelena Petrovska. U intervjuu Glasu Rusije ona je pre svega komentarisala glavnu temu moskovske sednice.
 

Izlazak iz rata - to su reči koje ne mogu da se lako shvate, - kaže Jelena Petrovska. - Pretpostavlja se da smo unutar rata? Zar mi, civili, koji nikada nisu bili u zoni vojnih akcija, možemo biti unutar rata? Ratovi su posebno stanje, patnje, strava, odnosno, skup  graničnih stanja. Njihove posledice psiholozi sve do sada proučavaju u specijalnom odeljku psihologije - istraživanje traume. U njemu je reč o iskustvu žrtava  Drugog svetskog rata, sužnjeva  logora, koje se prenosi na poseban način s kolena na koleno. Recimo, takozvana figura prećutkivanja, kada prva generacija - svedoci i učesnici rata ne govore o njemu, tek sledeće generacije dece, unuka počinju da govore o njemu, počinju da prerađuju i otklanjaju tu traumu. Akcija Ratni rečnik traži od nas da zamislimo koje mesto u odnosu na rat zauzimamo.
 

Moskovska akcija Ratni rečnik će biti održana u Pozorištu Škola dramske umetnosti, u šekspirovskoj sali. Njeni učesnici će  izaći na okrugli podest koji se nalazi kao na dnu jednog bunara. Prema zamisli organizatora, na tom «bojištu» čovek se i nehotice oseća nezaštićenim kao meta za oružje  u ratu.