Če Gevara: so i šećer partizana

Za doručak ćemo imati neprijateljske vojnike, za ručak avione, za večeru tenkove, izjavio je  jednom svojim saborcima legendarni Ernesto Če Gevara. Argentinac poreklom, on je postao slavan u čitavom svetu svojim učešćem u kubanskoj revoluciji, borio se u džungli Afrike i umro u Boliviji. Če Gevara i četiri decenije posle svoje smrti ostaje čovek-simbol.
 

Profesionalni revolucionar, on je bio dalek od gastronomskog uživanja, mada se sigurno razumeo u latinoameričku kuhinju, mogao da pripremi asado - tipično argentinsko jelo -  meso na žaru. Svaki dan bi on počeo od omiljenog u Latinskoj Americi čaja matea. Kako pričaju, on je voleo seviče - jelo od ribe, marinirane u soku lajma. U nekim restoranima se može naručiti jelo koje se zove seviče Če Gevare.
 

Međutim,  kao učesnik revolucionarne borbe Če Gevara je bio svestan značaja hleba nasušnog. Prema njegovim rečima, u vreme rata je jedna od najvećih muka bila bljutava, hladna neukusna hrana.
 

Partizan se hrani kada može i jede šta može, - pisao je Če Gevara. - Ponekad on pojede mnogo, ponekad dva-tri dana uopšte nema hrane, mada se njegovi fizički napori ne smanjuju. Nije slučajno Če Gevara u svojim teoretskim radovima, posvećenim partizanskom ratu, dodelio veliku pažnju problemima ishrane boraca. On je pisao da u uslovima pohodnog života u tropskoj zoni partizan stiče navike za pripremu hrane. Jedne od tih navika mu omogućuju da sprema jelo brže, zahvaljujući drugim on može da začini jelo nekim biljkama koje rastu na padinama planina, treće navike mu omogućuju da smisli novo jelo koje unosi raznovrsnost u jelovnik partizana, a koje se sastoji uglavnom od  gomoljača, prekrupe, soli, male količine zejtina ili putera, i veoma retko komada mesa.
 

Komandante Če Gevara je isticao da partizan uvek mora da ima neprikosnovenu zalihu namirnica - pre svega neophodan za organizam zejtin ili puter, konzerve, koje treba jesti samo onda kada nema od čega da se spremi jelo ili kada u torbi ima suviše mnogo konzervi zbog čega mu je otežano kretanje. Veliki značaj Če je dodeljivao ribljim konzervama bog njihove hranljivosti i kondenzovanom mleku kao ukusnom  proizvodu zbog velike količine šećera. Bez šećera i soli  partizanske zalihe namirnica ne mogu da postoje, - poučavao je Če. On je čak preporučivao partizanima da grade manje uređaje za desalinizaciju morske vode radi dobijanja soli. Pri tome je dodavao da ne bi bilo loše imati i neke začine, pre svega crni i beli luk.
 

Kako je savetovao Če Gevara, osnovne namirnice su - mada to umnogome zavisi od  mesta - meso, so, neko povrće, gomoljače i žito. To bi negde morala da bude malanga sa jestivim korenjem, negde kukuruz, negde krompir.
 

 Pretpostavljalo se da revolucionarni borci moraju sami da spremaju jela u pohodnim uslovima, ali je Če Gevara isticao da je vojniku, koji vodi težak partizanski život, prijatno dobiti ukusno pripremljenu hranu. Pri tome je on tvrdio da bolje od žene partizana niko ne može da nahrani.
 

U praksi partizanski život nije bio tako sređen, kako  je tražila teorija. U vreme pogubnog pokušaja da zapali požar revolucije u Boliviji Če Gevara  je mogao da to i sam oseti.  Partizani njegovog odreda su stalno imali oskudicu u svemu. Namirnica nije bilo dovoljno. Dva borca, koja su samovoljno pojela konzerve, bila su kažnjena time što nisu smela jesti te proizvode kada su oni bili u jelovniku. Jednog dana je Če upisao u svoj bolivijski dnevnik: "Lovci su  ubili dva majmuna, papagaja i goluba, mi smo ih pojeli." Posle par nedelja je u dnevnik bilo upisano: "Odlučili smo da pojedemo konja."
 

U oktobru 1967. godine život revolucionarnog romantičara, koji je sanjao da nahrani gladne, bio je prekinut neprijateljskim mecima u bolivijskoj selvi.