Od nesporazuma do nade

Svoj profesionalni praznik - Dan ruskog filma, filmski radnici obeležavaju u stanju izvesnog nesporazuma. Za sada nije jasno da li će Rusija imati dva filmska saveza ili će ostati jedan, koji, kako govori rukovodilac Nikita Mihalkov, postepeno prerasta u organizaciju socijalne podrške ostarelim filmskim radnicima. Pa i finansiranje filmske industrije kod profesionalaca izaziva mnogo primedbi: oni bi želeli da državna sredstva, koncentrisana u Fondu za socijalnu podršku filma, dolaze do mnogo većeg broja stvaralaca. Još jedna žalosna tema je prikazivanje ruskih filmova, tačnije njegovo skoro potpuno odsustvo. Ali, međutim, film se u Rusiji snima, i to ne baš tako loš! Publika može da se uveri u to na festivalu Moskovska permijera, koji se tradicionalno otvara u prestonici na Dan ruskog filma. Na programu je 99 filmova!
 

Poznati filmski kritičar Irina Pavlova današnje filmove karakteriše ovako:
 

"Svaki film je o tome da se u životu čoveka dešavaju promene, ponekada katastrofalne, zato što se on sam menja. To je, smatra, diktat društva, ono ima potrebu za promenom. I umetnik je najosetljiviji instrument društva, koji to obavezno oseća. Znači, živimo u stanju očekivanja promena ili straha od promena. I jedno i drugo stvari su koje se međusobno ne isključuju."
 

Pod tu tezu potpadaju praktično svi filmovi sa festivala Moskovska premijera. Na primer, film „Na osejać" Jurija Grimova, figure u izvesnom smislu marginalne. Režiser prosto poziva na duhovne promene društvo, prateći sudbinu slepog mladića koji do 20. godine progleda. Za mene, primetio je Grimov u intervjuu za Glas Rusije, uvek je postojala velika razlika među rečima gledati i videti. Ovaj film je o čoveku koji zaista vidi.
 

Samo autorski pogled na problem, nastavlja režiser, može da preporodi ruski film koji je uvek postojao. Nikada u Rusiji fastfud film nije mogao da opstane. Samo individualni lični pogled čoveka može da oduva nacionalni film.
 

Između ostalog, u poslednje vreme nekako je počelo da se zaboravlja da je ruski film višenacionalan. Ali izgleda da se kod filmskih radnika ponovo promalja, za sada ne previše upečatljiv, interes prema životu raznih naroda koji naseljavaju zemlju. Međutim, ova malo poznata informacija zanimljiva je čak stranoj publici, uverava režiser Ivan Solovov, koji predstavlja na festivalu film Starija žena, o porodičnim tradicijama kalmičkog aula. Republika Kalmikija je jedina teritorija gde vlada budizam na prostoru Evrope.
 

Meni se čini da prvi put u savremenom ruskom filmu prikazujemo život jedne od naših republika, koju obično zaboravljamo - Kalmikije, rekao je u intervjuu za Glas Rusije Ivan Solovov. Želeo bih još jednom da podsetim da smo mi velika multinacionalna zemlja. Svega na hiljadu kilometara od Moskve nalazi se glavni grad Kalmikije Elista. Tamo žive zanimljivi ljudi, sa bogatim tradicijama, sa bogatim kulturnim korenima.
 

Još u širim razmerama, koristeći dramatične boje, obraća se nacionalnoj problematici režiser Jusup Razikov. Poreklom iz srednjeazijskog Uzbekistana, on živi i radi u Moskvi i vidi kako je teško njegovim zemljacima koji dolaze u Rusiju da zarade - često bez znanja ruskog, nemajući dovoljno obrazovanja, ozbiljnih profesionalnih veština. Film Razikova Gastarbajter govori o starcu Uzbeku koji kreće da traži unuka, nestalog u Rusiji.
 

Jusup Razikov u intervjuu za Glas Rusije tvrdi da je njegov rad ilustracija reči pisca Aleksandra Solženjicina o tome da se imperija srušila i da je pod svojim ruševinama sahranila mnogo ljudi. Nešto se desilo da bratstvo nije izdržalo iskušenja.
 

Gledajući program festivala Moskovska premijera, gde je predstavljeno mnogo novih, mladih imena, doajen ruskog filma, režiser Stanislav Govoruhin rekao je za Glas Rusije:
 

"Oni se bave čime treba da se bavi umetnost - sudbinom malog čoveka. Ponekada se zanimaju za gadosti našeg života više nego što je potrebno, ali ipak budućnost je na njima. I među njima već se pojavilo mnoštvo odličnih režisera. Mogao bih da istaknem Larisu Sadilovu, Oksanu Bičkovu, Alekseja Popogrebskog. U njih se uzdam."

I publika takođe.