Zapad se nije odlučio na prekid odnosa sa Rusijom posle petodnevnog rata

Pre dve godine rukovodstvo Rusije odlučilo se na korak koji je naišao na odjek sa svih strana i odrazio se na odnose Moskve sa Zapadom, naterao čitav svet da pogleda Rusiju drugim očima. Ovaj korak je bio toliko smeo, da je u njegovu mogućnost čak u samoj Rusiji malo ko verovao.
26. avgusta 2008. godine Moskva je priznala nezavisnost Južne Osetije i Abhazije.

Predsednik Dmitrij Medvedev objavio je odluku tačno dve nedelje posle okončanja borbi u Južnoj Osetiji. Agresija koju je Saakašvili započeo protiv bivših autonomija, završena je razbijanjem i bekstvom gruzijskih trupa. Agresor je kažnjen, svet je obnovljen, objavio je Dmitrij Medvedev na sastanku sa predsednikom Francuske Nikolajem Sarkozije. Tada su dvojica predsednika potpisala dokument o prekidanju vatre i mirovnom regulisanju koji je dobio naziv Plan Medvedev-Sarkozi. Kasnije je ovaj dokument potpisala i Gruzija.
 

U noći između 7. i 8. avgusta, kada je započela tragedija, Saakašvili je naredio da se bombarduje uspavani Chivnal, glavni grad Južne Osetije, da se puca na civile i ruske mirotvorce, koji su imali mandat UN. Ipak Rusi su bili začuđeni, šokirani i rezignirani ne samo podmuklošću predsednika Gruzije, već i osvetljavanjem tih događaja u stranim medijima. Prvi put građani Rusije, koji su navikli da poštuju dostignuća Zapada u oblasti slobode štampe, videli su svojim očima šta je to informacioni rat protiv Rusije. Zapadni mediji su ignorisali činjenicu da je rat započeo Saakašvili i da se ruska armija umešala tek kada su bili iscrpljeni drugi argumenti. Rusija je vodila u suštini mirovnu, humanitarnu operaciju, spasavala je narod Južne Osetije od genocida. Ali Zapad, Saakašvilijev saveznik, ignorisao je tu činjenicu.
 

Seća se predsednik Instituta za strateške ocene Aleksandar Konovalov.

Ja sam upravo posle rata bio na Zapadu, i stekao sam dubok utisak da smo gledali različite drame. Oni bez prvog čina, a mi od samog početka. Zato je na Zapadu prvobitno bio osećaj da je agresivna, zlobna Rusija napala malu, demokratsku, nezaštićenu Gruziju, a mi smo imali utisak da je prilično pripremljena i jaka Gruzija napala bezaštićenu Južnu Osetiju.
 

Danas, dve godine posle rata, evropljani u krajnjoj liniji znaju ko ga je započeo. Na utvrđivanju te činjenice radila je takozvana „misija pravde" - grupa eksperata EU pod rukovodstvom švajcarskog diplomate Hajdi Taljjanivi. Grupa je skoro godinu dana sakupljala činnjeice i konačno objavila svoju presudu: rat je započeo Saakašvili.
 

Komentariše ekspert Instituta za Evropu RAN Dmitrij Danilov.
 

Pre svega, posle objavljivanja referata Taljjavinija, evropljanima je postalo jasno ko je započeo rat. I ovaj zaključak je napravljen jednoznačno: rat je započeo režim Saakašvilija, i ruska dejstva su imala uzvratan karakter. Zapad je to priznao. I zato sada nema tako oštre i nepravedne kritike, koja se čula neposredno posle avgustovskih događaja dve godine ranije. Ocene su odmerenije i pragmatičnije. EU i Amerikanci kažu da nisu spremni da dovode razvoj odnosa sa Rusijom u zavisnost od neslaganja u kavkaskoj problematici. I to je karakteristična crta zapadnog stava.
 

Naravno, nelsaganja ostaju. Zapad naziva mešanje Rusije u avgustu 2008. neproporcionalnim, i ne priznaje nezavisnost dve republike. Moskva ima po datim pitanjima sopstveno mišljenje i ne planira da od njega odstupa. Ipak potrebno je polaziti od statusa kvo, graditi odnose na njegovoj osnovi. To shvataju i Rusija i Zapad.