Poštenje i smelost frontaša Petra Todorovskog

Svi moji filmovi uglavnom govore o dobroti, o tome kako je važno u teškom trenutku postaviti rame. Evo kako skromno govori o svom stvaralaštvu jedan od doajena savremene ruske kinematografije Petar Todorovski.

26. avgusta čuveni režiser puni 85 godina. Petar Todorovski nije prosto režiser. On je mal te ne jedini od veterana Drugog svetskog rata koji i dalje aktivno radi na filmu. Onom ratu koji je frontaš Todorovski prošao do pobedonosnog kraja, posvećana je veća polovina od skoro 20 snimljenih filmova. Počev od prvog samostalnog rada – filma Vernost, za koji je režiser debitant dobio nagradu Venecijanskog festivala, pa do filmova poslednjih godina: U sazvežđu bika, Riorita. Ali najvažnije je da su za vojnu temu vezani najbolji radovi, prava filmska remek-dela Todorovskog – Vojno-terenski roman i Ankor, još jednom ankor! Pri tome majstora uopšte ne zanimaju filmske bitke. Njegovi filmovi su skoro uvek kamerni i govore o čovekovom životu – u ratu ili u mirnodopsko vreme, ali sa ranom od rata u duši, sa ožiljkom koji biva nelep. Petar Todorovski mnogo puta je morao da sluša prekorevanja zbog toga što je ocrnjivao živote sovjetskih vojnika, ali radi se o tome da režiser ništa nije izmislio. Njegovi sižei i junaci su uzeti iz sopstvenog života. Na ekranu je sve onako kako je video on sam, i o čemu on govori sa takvom boli u ljubavi za čoveka, da je nemoguće ne verovati takvoj istini reči. Rat me ne pušta, priznao je jednom režiser u televizijskom intervjuu, sećajući se četiri godine života od 41. do 45, kada je Drugi svetski rat besneo na teritoriji SSSR. Četiri godine rata su četiri godine života u neljudskim uslovima! – uzvikuje Petar Todorovski. I takođe kao i sada u životu postoje pozitivni i negativni momenti, kao što ih je bilo u ratu: bilo je junaka, bilo je talentovanih komandira, ali bili su i netalentovani komandiri, zbog kojih su ginuli nevini mladi ljudi. Četiri godine čitav narod je stradao, gladovao, tinejdžeri su stajali pored mašinama u hladnim fabričkim halama, da ne govorim o onima koji su bili na prvoj liniji fronta. Jer da bi se podigao mladi čovek u napad u susret rafalskoj vatri, takođe je bila potrebna hrabrost. I komandiru i vojniku. Zato su i davali pred napad da se malo popije, shvatate. Ne sme se zaboravljati sopstvena istorija. I dobro, i ono čega se treba oslobađati. Petar Todorovski ne poseduje samo iskrenost, već i smelost čoveka sa fronta.

On je prvi u SSSR snimio film o životu deviznih prostitutki, pa još pun otvorenih scena, takoreći, nespojivih sa sovjetskim načinom života. To je film Interdevojka, jedinstven ne samo za rusku kinematografiju, već i za samog režisera, pošto je to jedini film nevezan za njegovo životno iskustvo. Ipak priča je ispala neverovatno ubedljiva, kao sve što radi majstor. Samo na snimanju osećam da živim istinski, da sam nekome potreban, kaže Petar Todorovski. I zato čak u svojim poznim godinama nastavlja da radi. Odavno sanjam da snimim film, o ljubavi, naravno, rekao je Petar Todorovski u svom nedavnom intervjuu. Mislim da je to glavna tema u umetnosti. I uopšte čovek je jedini predmet, da tako kažemo, koji podleže razmatranju. Najzanimljivije što može da bude u umetnosti je samo čovek: njegov karakter, preživljavanja, njegove radosti, snovi, fantazije i ostalo. I ja hoću da snimim film, ne znam da li će uspeti, o Romeu i Juliji u našim uslovima. Između ostalog režiser nije jedina profesija Petra Todorovskog. On je započeo kao filmski režiser, dva puta je snimao kao glumac, piše odlične scenarije koji na 90% osiguravaju uspeh njegovih filmova. Uz to Petar Todorovski komponuje, nadaren retkim melodijskim darom, i virtuozno svira gitaru. I nije sigurno da se u tom spisku vrednih osobina njegova velikodušna priroda izrazila do kraja: može biti da će uskoro životoljubivi i neumorni jubilar prikazati mnogobrojnim poklonicima novu stranu svog bogatog talenta!