Krađa srpske zastave u Podgorici

U noći između 13. i 14. avgusta skinuta je srpska trobojka sa prostorija Srpskog nacionalnog saveta u Podgorici, po četvrti put u poslednjih pola godine. Međutim burnije reakcije na pomenuti događaj su izostale. Oglasio se pomenuti Savet dok je crnogorska policija  jednostavno ignorisala slučaj, kao i prethodna tri puta. Zvaničnici Srbije nisu reagovali.
 

Od kako je DPS Mila Đukanovića krenuo da ostvaruje projekat državne nezavisnosti Crne Gore i izgradnje crnogorske nacije došlo je do duboke polarizacije oko nacionalnog pitanja. Neutralni su svoje ideje temeljili na pokretu crnogorskih federalista i kasnije jugoslovenskih komunista koji su i priznali postojanje Crnogoraca u smislu nacije. Prirodno, crnogorska opozicija negirala je ovu podelu, tvrdeći da su Crnogorci deo srpskog etničkog bića. Posle proglašenja nezavisnosti 2006. godine, i sve odlučnijih koraka vlasti da se utvrdi crnogorska nacija kroz standardizaciju crnogorskog jezika i pravopisa, prosrpska opozija podelila se na dva različita gledišta na nacionalno pitanje. Jedan njen deo ostao je na stanovištu da su Srbi i Crnogorci jedan te isti narod nastavljajući borbu sa istih pozicija kao 90-tih godina. Drugi deo priznao je realnost odvajanja nacionalnog identiteta Crnogoraca od Srba, počinjući borbu za očuvanje posebnosti srpskog naroda u Crnoj Gori na osnovama garantovanim Ustavom. Iz tog krila proistekao je pomenuti Srpski nacionalni savet.
 

Ista zbunjenost može se videti i u Beogradu. Pošto je problem Kosova i Metohije potisnuo u drugi plan crnogorsko pitanje vlada Vojislava Koštunice oslanjala se na prosrpsku opoziciju i ignorisala je vladajuće strukture Crne Gore. Napredni klub Čedomira Antića i danas predlaže prihvatanje nacionalne podele i orijentisanje države na podršku Srbima u Crnoj Gori kao autohtonom stanovništvu van matice Srbije. Konačno, Demokratska stranka Borisa Tadića zauzela je drugačiju poziciju, držeći na distanci prosrpske stranke nastavila je da održava bliske veze sa crnogorskim vlastima. Kao rezultat takvog odnosa ambasador Srbije, Zoran Lutovac, nije primio predstavnike Srpske liste pred poslednje parlamentarne izbore u Crnoj Gori ali se pojavio na predizbornom skupu DPS-a. Predsednik Tadić se relativno često susretao sa predsednikom Vujanovićem, poslednji put tokom posete Crnoj Gori ovog leta. Jedino kratkoročno zaoštravanje odnosa bilo je prilikom crnogorskog priznanja nezavisnosti Kosova.
 

Razlozi za ovakvu politiku su u težnjama Srbije da se što brže integriše u Evropsku uniju pa je u ostvarenju tog cilja neophodno smanjiti na minimum moguće regionalne probleme i nesuglasice, odnosno predstaviti Srbiju kao državu koja umirujuće deluje na ovaj deo Evrope. Sa nizom teških pitanja pred sobom, posebno pitanjem Kosova i Metohije, i istovremenim težnjama ka Evropskoj uniji, teško je zamisliti neko snažnije angažovanje Srbije u vezi položaja Srba u Crnoj Gori. Samim tim poslednji incident sa skidanjem srpske zastave u Podgorici ostaće bez posledica, a pocepana prosrpska opozicija bez oslonca.
 

Nekakvo poboljšanje položaja srpske zajednice moglo bi se dogoditi samo krupnim promenama u samoj Crnoj Gori, poput dugo najavljivanog povlačenja Mila Đukanovića iz politike što bi, prema nekim analitičarima dovelo do borbe za prevlast u vrhu DPS-a . U tim analizama predsednik Vujanović slovi za predstavnika umerene struje koji bi mekšom politikom prema nacionalnom pitanju Srba i Crnogoraca mogao da računa na jedan deo DPS-a i prosrpsku opoziciju. U prilog tome ide njegovo protivljenje razmeni ambasadora sa Kosovom i izbacivanju srpskog jezika iz škola, kao i već pomenuti česti susreti sa predsednikom Tadićem. Takvim razvojem događaja i akutelna politika Srbije dobila bi drugi smisao.