Če Gevara i Gagarin u objektivu Viktora Ahlomova

Viktor Ahlomov, jedan od najboljih svetskih fotografa druge polovine 20. veka i dobitnik nagrade World Press Photo, preminuo je 15. aprila ove godine. Beležio je trenutke iz života najpoznatijih sovjetskih umetnika, ali i svakodnevicu jedne zemlje koje više nema.

Foto: Viktor Ahlomov/arhiva „Izvestija“

Radnice Drvno-prerađivačkog kombinata „Kondinski“. Tjumenj. 1964.

Sve je manje pripadnika predratnih generacija, rođenih tridesetih godina prošlog veka. U tom kontekstu, skorašnji odlazak Viktora Ahlomova, velikana foto-reportaže i jednog od najboljih fotografa sovjetske i postsovjetske ere, predstavlja tužnu potvrdu ove činjenice.

Foto: Viktor Ahlomov/arhiva „Izvestija“

„,Čajke‘ naše mladosti“ („Čajka“, odnosno „galeb“, je luksuzna sovjetska limuzina). Moskva. 1970. Kolona automobila najviših sovjetskih zvaničnika kreće se ka Kremlju.

Arhiva Ahlomovljevih fotografija predstavlja pravu riznicu slika iz sovjetskog života. Među njegovim radovima izdvajaju se zvanični portreti Hruščova i Gagarina, kao i snimak svetlećeg natpisa SSSR na stambenim zgradama izgrađenim u obliku otvorene knjige na Novom Arbatu u Moskvi. Tu su i portreti Vladimira Visockog, Bele Ahmaduline i Marlen Ditrih snimljeni u boemskoj atmosferi, intimne fotografije zaljubljenih parova na klupi u parku, ali i snimci obnaženih lepotica nastali iza kulisa tipične sovjetske svakodnevice.

Foto: Viktor Ahlomov/arhiva „Izvestija“

Vladimir Visocki. Scena iz predstave „Anti-svetovi“, pozorište na Taganki, Moskva. 1966.

Njegova umetnička karijera trajala je više od pola veka i razvijala se u listu „Izvestija“ koji je u SSSR-u prenosio zvanične stavove Kremlja, da bi 1991. godine postao nezavisan medij.

Foto: Viktor Ahlomov/arhiva „Izvestija“

„Gačci su doleteli“. Proleće u parku ispred Moskovskog državnog univerziteta, 1960. Sovjetske radnice potkresuju drveće na Lenjinskim gorama (danas Vorobjeve gore – „Vrapčeva brda“) ne plašeći se visine.

Ahlomov je 1960. godine učestvovao na izložbi mladih fotografa u moskovskom Centralnom domu novinara.

Foto: Viktor Ahlomov/arhiva „Izvestija“

„Kolege fotografi“.

Njegove fotografije zapazio je glavni urednik „Izvestija“ Aleksej Adžubej, još jedna legendarna ličnost sovjetskog novinarstva i zet Nikite Hruščova.

Foto: Viktor Ahlomov/arhiva „Izvestija“

Jurij Gagarin i Ernesto Če Gevara, 11. novembar 1964.

Na sreću, u listu „Izvestija“ upravo je počeo da izlazi dodatak „Nedelja“ koji je uskoro postao jedno od najpopularnijih izdanja u zemlji.

Foto: Viktor Ahlomov/arhiva „Izvestija“

Jutro na Crvenom trgu, 1959.

Nedeljni dodatak bavio se nešto lakšim temama, za razliku od ozbiljnog tona karakterističnog za „Izvestija“, pa je to davalo mogućnost brojnim foto-reporterima da eksperimentišu, a jedan od njih bio je i Ahlomov.

Foto: Viktor Ahlomov/arhiva „Izvestija“

Radnici nose natpis „Izlaz ka gradu“ na stanici metroa „Kuznjecki most“, 1973.

Tokom pedeset godina provedenih u redakciji „Izvestija“ Ahlomov je dobio sve moguće nagrade i priznanja u fotografskoj profesiji, uključujući i nacionalnu nagradu „Zlatno oko Rusije“, dok je na međunarodnom takmičenju World Press Photo pobedio četiri puta.

Foto: Viktor Ahlomov/arhiva „Izvestija“

Lov na divlje veprove, 1973.

Viktor Ahlomov je počeo da radi kao fotograf u epohi „otopljavanja“, kada je na čelu SSSR-a bio Hruščov. Njegova dela reflektuju promene u društvu, poput filmova ili poezije.

Foto: Viktor Ahlomov/arhiva „Izvestija“

„Bela noć u Moskvi“, Komsomolski trg, 1960-1961.

Na Ahlomova je najviše uticao „otac foto-reportaže“, Anri Kartije-Breson, a uspeo je u potpunosti da razvije sposobnost da „zabeleži trenutak“ u pravo vreme. Njegov romantičarski pogled na svet učinio je da sovjetsko doba pamtimo po njegovim delima i osećamo nostalgiju za tim „izgubljenim rajem“.

Foto: Viktor Ahlomov/arhiva „Izvestija“

Modna revija.

Ahlomov je stvarao u svim postojećim fotografskim žanrovima. Snimao je portrete koji su izazivali snažne emocije, gradske pejzaže, prizore iz radničkog života, kao i dešavanja na ulicama. Pošto je radio za „Izvestija“ bio je u prilici da zabeleži brojne istorijske trenutke: susret Hruščova i Gagarina tri dana posle prvog leta u svemir, dolazak Če Gevare i Anđele Dejvis u Moskvu, nastup Marlen Ditrih, „Mona Lizu“ u SSSR-u. Pred njegovim objektivom često su bili modeli, pesnici, pisci, glumci i drugi umetnici i najpoznatije javne ličnosti raznih epoha: Ana Ahmatova, Aleksandar Solženjicin, operski tenor Ivan Kozlovski, Maja Plisecka, Mstislav Rostropovič. Naravno, fotografisao je i svoje savremenike, generaciju „šezdesetih godina“: Belu Ahmadulinu, Bulata Okudžavu, Roberta Roždestvenskog, Andreja Voznesenskog – umetnike čiji su nastupi punili hale i pozorišne dvorane.

Foto: Viktor Ahlomov/arhiva „Izvestija“

Rostropovič, 1955.

Šarm koji nam Ahlomov otkriva u naizgled običnim prizorima sa moskovskih ulica može se uporediti sa fotografijama koje je Brasaji snimao u Parizu: konjska zaprega prolazi trgom između automobila i trolejbusa, tramvaj prevozi samo jednog putnika a obrisi mu se gube u izmaglici, jato sivih golubova nad beskrajnim redovima ispred Mauzoleja na Crvenom trgu – ovo je jedna od scena koje najbolje definišu sovjetsko doba.

Foto: Viktor Ahlomov/arhiva „Izvestija“

Jurij Nikulin, 1963.

Na nezvaničnim snimcima nastalim van protokola Ahlomov je umeo da predstavi humorističnu, ljudsku dimenziju, poput fotografije gde četiri Deda Mraza čitaju novine na snegom prekrivenom bulevaru. Poznata je i fotografija na kojoj se vide tamne siluete radnica dok potkresuju grane u parku ispred Moskovskog državnog univerziteta, što podseća na čuvenu sliku Alekseja Savrasova iz 19. veka „Gačci su doleteli“.

Autor: Irina Osipova, Anastasija Karagodina, Ruska reč