Drezdenska galerija - dva puta spašena
Pre 55 godina u Moskvi, u Muzeju likovnih umetnosti Puškin, održan je svečani akt predaje remek-dela Drezdenske galerije Nemačkoj Demokratskoj Republici. Do danas ovaj velikodušni gest, kada pobednik vraća vojne trofeje pobeđenom, ostaje u istoriji Evrope kao jedinstveni događaj.
Svetski čuvena kolekcija Drezdenske galerije, koja sadrži takva remek-dela kao što je Sikstinska madona Rafaela, mogla je da bude uništena u vreme Drugog svetskog rata poput mnogih drugih umetničkih vrednosti, koje su bile žrtve fašističke pljačke. Spasli su je sovjetski ljudi, i to dva puta.
Kada su u maju 1945. godine sovjetske trupe, oslobodivši od fašista svoju zemlju i razbijajući ih već na teritoriji Nemačke ušle u Drezden, one su videle u potpunosti razrušen grad. Na mestu gde je stajala galerija bile su same ruševine. Za to su se postarali saveznici - avijacija antihitlerovske koalicije dva meseca pre kapitulacije fašista bobmardovala je Drezden do temelja. Ali sovjetska obaveštajna služba je saznala da su još ranije fašisti odvezli iz Drezdena riznice galerije i sakrili ih. Započeta je potraga, koja se na sreću završila uspešno. Inače bi dragocena platna, natovarena u teretne vagone i skrivena ispod zemlje, u zabačenom i potopljenom šahtu, bila uništena.
Kolekcija je odneta u SSSR. Nemačke novine, pišući o tome, saopštavale su da je zbirka uzeta kao nadoknada za razrušene muzeje Lenjingrada, Novgoroda i Kijeva i smatrale su da Rusi nikada neće dati svoj plen. Zapadni novinari nisu verovali u priču da su umetničku zbirku spasli vojnici Sovjetske armije, i dugo godina su putovali u region Rudnih planina, tražeći onaj tunel u kojem su bile sakrivene slike.
Spašenu, ali veoma oštećenu Drezdensku kolekciju primio je Moskovski muzej likovnih umetnosti Puškin. Aktuelni direktor muzeja, a tada, 1945. mlada saradnica Irina Antonova seća se kako je, dobivši trofejne vrednosti iz Nemačke, morala da radi skoro danonoćno.
Vojnici su istovarivali kamione, vadili sanduke, kaže Irina Antonova. I niz meseci smo radili na prijemu ovih veličanstvenih vrednsoti - ukupno oko 350 hiljada raznih umetničkih predmeta, ne samo slike, već i skulpture, porcelan. Došao je ogroman umetnički materijal, među kojim preko 700 slika, skoro sve slike Drezdenske galerije. One su stigle nama, mladima, koji smo studirali umetnost, ali realno ništa nismo videli od origniala. I odjednom pred nama se ukazala Sikstinska madona Rafaela, Uspavana Venera Đorđonea, Autoportret sa Saskijom na kolenima Rembranta, slike Veronezea, Tintoreta, Botičelija, Korađa.
Mnoga platna nalazila su se u žalosnom stanju. Tako je čuveno Ticijanovo platno Dinarij Kesarja bilo toliko prožeto vlagom, da je podsećalo na nalepnicu za kopiranje na staklo. Remek dela je trebalo spasavati i to po drugi put! Posla su se latili sovjetski restauratori na čelu sa istaknutim slikarom Pavlom Korinom. 10 godina napetog rada bilo im je potrebno da vrate u život čuvena platna! I uoči povratka kolekcije Nemačkoj brižljivo reastaurirana i obnovljena kolekcija bila je izložena u Muzeju likovnih umetnosti Puškina. U roku od 4 meseca, dok su u Drezdenu dovodili u red sale Galerije, raritete svetske umetnosti prvi put su videle stotine hiljada sovjetskih građana.
Generalni direktor Državne umetničke zbirke Drezdena Martin Rot, koji se nedavno obraćao ruskim slušaocima preko radija, uverio je da kada u Drezden ne bi bile vraćene slike galerije, grad nikada ne bi postao onakav kakav je danas. Jer sada više od dva miliona ljudi godišnje dolazi u grad na Elbi samo radi muzeja, radi kulutre. Martin Rom, međutim, do danas ne može da objasni racionalno ovaj akt nesebičnog povratka vrednosti, ovu inicijativu tadašnjeg rukovodioca SSSR Nikite Hruščova.
To je bio velikodušan postupak Hruščova, kaže nemački stručnjak. Ali istina se sastoji u tome da do danas ne znamo prave razloge iz kojih je on to učinio. Što se tiče značaja tog gesta za građane Drezdena, to je jednostavno nemoguće preceniti: razrušen, uništen moralno i fizički, grad je ponovo skupio snagu da podigne glavu. Tada se desila ogromna i skoro neverovatna sreća za nas.
I zato na mermernoj ploči ispred ulaza u Drezdensku galeriju zlatnim slovima na nemačkom i ruskom je uklesano: Spas remek-dela umetnosti Drezdena od strane Sovjetske Armije predtavlja istaknuti podvig humanizma, događaj od velikog istorijskog značaja. Za sva vremena zahvalnost narodima Sovjetskog Saveza.
- Izvor
- Glas Rusije, foto: RIA Novosti/ vostok.rs
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
RT prikazuje drugu stranu SAD, skrivenu od strane Vašingtona i Holivuda, izjavio je poznati reditelj
Patrijarh moskovski i cele Rusije Kiril čestitao je 70. rođendan čuvenom srbskom reditelju Emiru Kusturici i odlikovao ga Ordenom Svetog Serafima Sarovskog 1. stepena.
Stotine Rusa svakodnevno potpisuju vojne ugovore, čime je novi poziv za mobilizaciju nepotreban, izjavio je portparol Dmitrij Peskov.
U srbskom Drvengradu – “selu Emira Kusturice” – otvoren je 22. novembra uveče međunarodni festival dokumentarnog filma “RT.Dok: Vreme naših heroja”.
Ruski vojnici izveli su udar na parking za avione na aerodromu u rejonu Aviatorskog, uništivši jedan od stacioniranih letelica. Na Kupjansko-Svatovskom pravcu ruske snage su podigle za
Ostale novosti iz rubrike »
- Prodacu stan kad odem u penziju i preko Solis-a potraziti plac na Fruskoj Gori da napravim sebi nest
- Ako je auto previše star popravke će koštati puno. Bolje ga je prodati i uzeti novi polovni. Loše je
- Gdje idemo sada? Biblija kaže: "U propisano vrijeme [kralj sjevera = Rusija] će se vratiti" (Danij
- Bravo! Vranje je divan grad, Vranje ima dusu... Bravo, Sladjo!
- Pozdrav za umetnicu. Slike su divne i krase moj dom u Beogradu.