Palestina nezadovoljna time kako Obama restartuje njene odnose sa Izraelom

Novi skandal oko direktnih pregovora Palestine i Izraela, zakazanih za 2. septembar je na pomolu. Dijalog treba da bude pokrenut uz posredništvo Rusije i UN na najvišem nivou, smatra palestinsko rukovodstvo, mada u praksi nije sve baš tako.
 

Ni iz daleka prvi put nezadovoljstvo Palestine izaziva način na koji Barak Obama restartuje njene odnose sa Izraelom. Započelo je time što je Vašington jednostrano objavio datum početka pregovora, ne obavestivši unapred palestinsko rukovodstvo. To je razbesnelo Mahmuda Abasa. I tek posle četiri hitna telefonska razgovora preko okeana, pošlo je za rukom da se on ubedi da prihvati poziv. Ali, kako se ispostavilo kasnije, ne od SAD. Palestina je izjavila da se odazvala na poziv kvarteta posrednika u sastavu Rusija, SAD, EU i UN da obnovi pregovore sa Izraelom. Pri tome premijer Izraela Benjanim Netenjahu naglašeno se distancirao od stava kvarteta, primetivši da on nije značajan.
 

Posele toga Palestina je izrazila nezadovoljstvo time što su je SAD faktički primorale da ukine sve prethodne uslove za početak pregovora. Njena reakcija je bila žestoka: dijalog će biti osujećen ako Izrael ukine posle 26. septembra moratorijum na izgradnju naselja u Ističnom Jerusalimu i Ramalahu. Premijeru Izraela objavljen je šah. U Vašingtonu od njega očekuju ustupak po tom pitanju, a saveznici vladajuće koalicije kategorički zahtevaju da se ne obnavlja moratorijum. U datom slučaju i Barak Obama i Benjamin Netenjahu rizikuju svoju reputaciju. Pri tome izraelski premijer, po svemu sudeći, stajaće na svome do kraja, pošto popusti Palestincima znači propustiti pobedu nad Mahmudom Abasom koju je on odmah objavio posle saglasnosti da krene u Vašington. U svakom slučaju, Palestinci spoznaju sve minuse igre na tuđem terenu u Vašingtonu, smatra ekspert IMEMO RAN Vladimir Jevsejev.
 

Mnogi u Palestini razmatraju SAD kao provodnik interesa Izraela, uvažavajući tesnu vojno-tehničku saradnju. Evo zašto je za Palestinu važno da na sastanku budu ne samo subjektivni američki predstavnici, već i drugi učesnici, koji su nezavisniji. Sa ove tačke gledišta za Palestince je poželjno pristustvo Rusije na pokretanju pregovora, kao i međunarodnih organizacija. U tom slučaju SAD će morati da se trude da budu objektivnije.
 

Skandal povodom očigledne dominacije Vašingtona u organizaciji direktnih pregovora Palestine sa Izraelom u mnogome odražava realije na Bliskom Istoku. Ma koliko SAD tvrdile da su spremne da slušaju i čuju sve strane u konfliktu, bez njihovog prećutnog pristanka ili direktnog odobrenja ne bi bilo, recimo, masovnih ubistava Palestinaca i sektoru Gaza 2008. godine od strane Izraela. Ne bi bilo, između ostalog, ni podsticanja provokacije vojnog rešavanja iranskog nuklearnog problema od strane Izraela, što mnoge zemlje regiona vide kao izazov čitavom arapskom svetu. Očigledno je da isključivši iz političkih razloga sve, čak indirektne kontakte sa palestinskim pokretom Hamas, i Vašington, i Tel-Aviv stvorili su situaciju kada se svaki, čak i usmeni dogovri sa Mahmudom Abasom prihvataju na nož od strane drugih uticajnih palestinskih grupacija u regionu. Da li će u tom kontekstu Barak Obama uspeti da započne restartovanje palestinsko-izraelskih odnosa, ili će početak direktnih pregovora u Vašingtonu biti početak kraja u pokušajima da se zavađene strane dovedu za pregovarački sto?