Civilna atomska energetika pod kontrolom MAGATE

Puštanje atomske centrale u iranskom Bušeru u rad važan je događaj koji potvrđuje da Rusija poštuje svoje obaveze pred partnerima i norme međunarodnog prava. Ove reči stoje u referatu rukovodioca Rosatoma Sergeja Kirijenka predsedniku vlade Vladimiru Putinu uoči fizičkog puštanja u rad atomske centrale, što će biti obavljeno 21. avgusta.
 

Sergej Kirijenko je podvukao da je izgradnja atomske centrale u Bušeru veliki međunarodni projekat, mada ključna uloga u njegovoj realizaciji pripada Rusiji. 21. avgusta će biti otpečaćeni kontejneri sa gorivom, isporučenog u Bušer pre godinu dana, a zatim će biti izneti iz skladišta u energetski blok. Samim tim će biti označen start rada centrale. Kapacitet energetskog bloka će izneti hiljadu megavata.
 

Ovaj projekat ima dugu istoriju. Izgradnja atomske centrale je započela još 1974. godine i bili su angažovani stručnjaci nemačke kompanije Simens. Ipak kada je u Iranu pobedila Islamska revolucija, Nemačka je zamrzla saradnju sa iranskim partnerima. Ona se pridružila embargu SAD na isporuke tehnološke opreme Iranu. Obnova izgradnje centrale započela je tek 1995. godine. Tada je bio potpisan ugovor između ruskog Atomstrojeksporta i Organizacije za atomsku energetiku Islamske republike Iran. Prema dokumentu, Rusija je učestvovala u izgradnji prvog bloka centrale. Osim toga, bio je postignut dogovor o isporukama jednog reaktora na atomsku centralu, goriva za njega i obuci iranskih stručnjaka. a tri godine kasnije strane su se dogovorile da će Rusija u potpunosti završiti izgradnju centrale.
 

U iranskom Bušeru još jednom su demonstrirane mogućnosti atomske energetike Rusije, podvukla je specijalno za Glas Rusije sekretar za štampu Atomstrojeksporta Olga Ciljova.
 

Atomkska centrala Bušer je jedinstveni objekat, koji nema analoga u svetu. Kompaniji Atomstrojeksport ne samo da je pošlo za rukom da integriše rusku opremu u građevinski deo, izveden po nemačkom projektu, već i da iskoristi za građenje atomske centrale oko 12 hiljada tona već dovezene nemačke opreme. Projektanti su morali da razrade i primene čitav niz originalnih tehničkih ideja kako bi adaptirali ruske tehnologije za već postojeće kapacitete.
 

Još jednom da istaknemo da se izgradnja atomske centrale u Iranu vršila uz besprekorno poštovanje normi međunarodnog prava i pod strogom kontrolom MAGATE. Faktički, realizacija ovog projekta je pokazala da svaka zemlja u svetu ima pravo da koristi atomsku energijuu civilne svrhe ukoliko je rad u tom pravcu transparentan i pod kontrolom ovlašćenih međunarodnih organizacija. Po rečima ruskog šefa diplomatije Sergeja Lavrova, atomska centrala u Bušeru je postala sidro koje drži Iran u režimu nerasprostiranja oružja za masovno uništenje.
 

Za sada nije jasno kakav stav će nadalje zauzimati iransko rukovodstvo po pitanju sopstvenog obogaćivanja uranijuma, koje izaziva u svetu posebnu zabrinutost. Ipak već danas se može konstatovati: projekat otvara pred zemljom sasvim jasne perspektive da uđe u niz zemalja sa razvijenom civilnom atomskom energetikom. I saradnja sa Rusijom će tome samo doprinositi jer eksperti iste te MAGATE ruske rekatore su proglasili jednim od najpouzdanijih u svetu.