Trupe SAD napuštaju Irak

Poslednji borbeni odred SAD napustio je Irak. Sedam godina kasnije posle upada Amerikanci su objavili da je završena vojna faza operacije u Iraku i da je kontrola stanja u zemlji predana lokalnim snagama bezbednosti. Od septembra započinje etapa pod zvučnim nazivom Nova zora, koji označava, po zamisli Amerikanaca, novu eru u američko-iračkim odnosima.

Nisu ih pratili sa cvećem i osmesima. Nisu im mahali sa suzama u očima. Američki vojnici su napuštali Irak tiho, pod okriljem noći. I tek kada su prešli granicu sa Kuvajtom, oni su odahnuli slobodno. Gotovo. Za njih se službeni put završio uspešno. Ali ne za njihovih skoro 4500 hiljade kolega, koji su poginuli u Iraku u godinama okupacije. Činilo bi se, sada je sve u rukama samih Iračana. Ali u zemlji ostaje preko 50 000 američkih vojnika. Zvanično oni treba da se bavi obukom iračke armije, čuvanjem američkih diplomata i borbom protiv terorista. Ipak u slučaju potrebe oni će pomagati lokalnim oružanim snagama i u borbenim operacijama. A u to da će se takva potreba pojaviti, sumnje nema. Iračka armija za sada objektivno nije spremna da osigura red u razuršenoj zemlji, smatra stariji naučni saradnik Instituta za Istok RAN Boris Dolgov.

Iračka armija još uvek nije u stanju da u potpunosti kontroliše situaciju u Iraku. Osim toga, očigledno je da SAD ne planiraju da napuste Irak, da ga ostave bez svog vojno-političkog i ekonomskog prisustva. Za sada tamo po dogovoru ostaju odredi američke armije, kako bi pripremali nacionalne kadrove za iračku službu bezbednosti. Ali jasno je da SAD nameravaju da i dalje vrše kontrolu teritorije Iraka i na sve načine da doprinose tome da on ostane u sferi uticaja SAD. Završetak vojne faze operacije dobar je povod da se rezimiraju  rezultati. Pre 7 godina Vašington u ulozi svetskog izvoznika demokratije odlučio je da svrgne diktaturu Sadama Huseina, koja je tobože pretila čitavom svetu oružjem za masovno uništenje. Upad Amerikanaca je bio jarostan, brz i pobedonosan. Ali zatim... Huseina i njegovo bliže okruženje su uhvatili, osudili i pogubili. Zemlju su razorili. Čvor unutrašnjih problema nisu raspleli. Krvavi građanski sukob odneo je na stotine hiljada života. Oružje za masovno uništenje nije pronađeno. Demokratiju u zapadnom smislu reči na iračkom tlu nisu mogli da odneguju. Zato su zaradili neprijateljstvo lokalnog stanovništva. Cipela koju je irački novinar bacio na Buša postala je simbol odnosa prema okupatorima. Za 7 godina u svetu odnos prema tom ratu se veoma izmenuo u stranu koja baš nije najbolja po SAD. Raste nezadovoljstvo i samih SAD. Danas je svakome jasno da je Amerikancima vreme da odu. Ali Bagdad izjavljuje da do 2020. neće moći da osigura bezbednost u zemlji sopstvenim snagama. I Vašington je požurio da ga umiri – na molbu iračke strane rok potpunog povlačenja američkih trupa iz Iraka može biti revidiran.