Izložba o Nikolaju Krasnovu u okviru projekta „Zajednici zajedno”

U kripti Hrama Svetog Save na Vračaru, 2. marta, u 19 časova biće otvorena izložba i promovisana monografija „Nikolaj Krasnov – Album sećanja”, najavio je danas zamenik gradonačelnika Andreja Mladenović.

Na konfereciji za novinare, koja je tim povodom održana u zdanju Starog dvora, Mladenović je istakao da će se ova kulturna manifestacija o jednom od najvećih i najplodotvornijih arhitekata koji su stvarali u Srbiji i Beogradu održati u saradnji sa kompanijom NIS a.d, sa kojom Grad Beograd sarađuje u okviru projekta „Zajednici zajedno”.

– Na ovom programu vrlo aktivno sarađujemo već tri godine i na osnovu konkursa, zajednička komisija Grada Beograda i NIS-a vrši odabir najboljih projekata. Vrednost te akcije na teritoriji grada je 20 miliona dinara i do sada je realizovan veliki broj projekata, a neki su u fazi realizacije. Jedan od projekata je i ovaj, koji je na inicijativu Grada Beograda i Heraldičkog društva prihvaćen od NIS-a. Podsetiću da jedna od ulica na Vračaru nosi ime Nikolaja Krasnova, gde je postavljena i spomen-tabla, čime smo želeli da podsetimo Beograđane na njegov značaj za naš grad, a u planu je i podizanje spomenika Nikolaju Krasnovu. Ovaj stvaralac je i veza između Srbije i Rusije i njegovim dolaskom 1922. godine u Srbiju i nastavkom plodnog rada ostavio nam je veliko delo i zaveštanje. Pored izložbe i mnogorafije o Nikolaju Krasnovu u Beogradu, planiramo da isto učinimo i na Jalti, gde je Krasnov započeo svoj rad i gde je ostavio veliki broj arhitektonski vrednih zdanja – istakao je Mladenović, podsetivši da će izložba trajati do 17. marta, nakon čega će se preseliti u Ruski dom.

Predstavnik kompanije NIS a.d. Stefan Despotović istakao je da je društvena odgovornost jedno od ključnih opredeljenja kompanije, izrazivši ponos što je kompanija deo ovog projekta.

– Podrškom ovom projektu omogućavamo široj publici da se upozna sa delom Nikolaja Krasnova, a uz to dajemo podršku tradicionalno dobrim odnosima srbskog i ruskog naroda. Rad Nikolaja Krasnova zadužio je i Rusiju i Srbiju i ta činjenica dodatno učvršćuje veze dva naroda – kazao je Despotović, podsetivši da se program „Zajednici zajedno” sprovodi u 11 gradova u Srbiji koji ima za cilj unapređenje lokalnih zajednica u kojima NIS posluje.

Govoreći o liku Nikolaja Krasnova, arhitekta Dragoslav Acović istakao je da se vrlo malo autora može sa njim meriti u pogledu maštovitosti, obdarenosti, kompetentnosti i dobre volje.

– Među velikim stvaraocima dobra volja je obično podrazumevana mana, ali to nije bio slučaj sa Nikolajom Krasnovim. Kada prolazimo kroz Beograd, mi ulazimo u njegove objekte ne zapažajući ih, jer su postali sastavni deo naših života. Iako je poticao iz siromašne porodice, njegov dar je bio toliko upečatljiv da su ga zapazili pre nego što je napunio 12 godina. Našli su se ljudi koji su smatrali da takav talenat ne sme ostati napušten, stipendirali ga i na kraju se njegova karijera pružila u dva veoma udaljena kraja sveta, Krimu i Beogradu. Bio je arhitekta carskog doma i akademik, a 1922. godine je stigao u Beograd, gde je dobio posao u tadašnjem Ministarstvu građevina. Svojim delom pokazao je da za takve ljude ne postoji inostranstvo, već da su svuda kod svoje kuće. U Beogradu je zaista to i bio, što čini čast i Nikolaju Krasnovu i Beogradu – rekao je, između ostalog, Dragoslav Acović.

Zamenik direktora Ruskog doma Vasilij Galaktionov zahvalio je svim učesnicima projekta i podsetio na istoriju ovog zdanja, koje nije samo kulturno središte, već je nekada bilo i utočište za ruske izbeglice. U tom smislu, Galaktionov je naročito istakao simboliku ovog događaja – život Nikolaja Krasnova i njegova dela biće prikazani upravo u instituciji u koju je stigao kao izbeglica.