Buna prirode traži ujedinjenje napora

Izgleda da je situacija s masovnim šumskim požarima u Rusiji već pod kontrolom. Prema saopštenjima MVS, njihova površina iznosi nešto više od 60 hiljada hektara, te se stalno smanjuje. U nizu regiona režim vanredne situacije je ukinut, međutim, u Sverdlovskoj, Moskovskoj, Rjazanskoj oblastima i u Mordoviji situacija je još uvek složena. Inače u gašenju požara u Rusiji učestvuju hiljade stručnjaka MVS, vojne jedinice, više od 500 stranih spasilaca i 100 jedinica tehnike iz drugih zemalja. Pri tome danas Rusiji više nije potrebno povećanje kopnenih i avijatičarskih grupacija na račun drugih država, jer su požari ugašeni u nizu regiona, zato postoji mogućnost da se tehnika i ljudi premeste tamo gde su potrebni.
 

Pored savlađivanja elementarnih nepogoda aktivno se obnavljaju kuće za nastradale. Federalne i regionalne vlasti ulažu maksimalne napore da bi se postradali uselili u nove savremene kuće pre hladne sezone i dobili naknade za izgubljenu imovinu. Vlasti moraju da rešavaju i druge probleme povezane s najtežom u toku poslednjih decenija sušom. Između ostalog,  moraju se preduzeti mere za osiguranje prehrambene bezbednosti u zemlji. Kako je poznato, usled požara je postradalo oko četvrtine useva žita što je nateralo da se razrade mere radi podrške poljoprivrednih proizvođača.
 

Pored toga buna prirode koja je zabeležena ne samo u Rusiji, već i u nizu drugih  regiona u svetu (recimo, velika poplava u Pakistanu) primorava čovečanstvo da konsoliduje napore u borbi s klimatskim anomalijama.
 

Neophodnost međunarodne kooperacije je danas očigledna: čak i najjačim zemljama  može da se desi  a da nemaju napredne tehnologije radi surotstavljanja elementarnim nepogodama, - smatra rukovodilac programa Klima i energetika Fonda divlje prirode Aleksej Kokorin.
 

Osnovni dokument za takvu saradnju je Konvencija UN za klimu. Međutim, važeći Kjotski protokol nije dovoljan za aktivno partnerstvo u klimatskoj sferi. Potreban je novi sporazum, složeniji i efikasniji. U njegovom okviru je važno uspostaviti zajedničke akcije razvijenih zemalja i zemalja u razvoju.
 

U vezi sa poslednjim događajima ponovo je postala veoma aktuelna inicijativa šefa MVS Sergeja Šojgua o stvaranju međunarodne agencije za vanredne situacije. Tu je ideju on oglasio još pre nekoliko godina, pozivajući se na to što UN sporo reaguju na krupne katastrofe i elementarne nepogode. Prema rečima Šojgua, UN-u je potrebno suviše mnogo vremena za odlučivanje o reagovanju na vanrednu situaciju. To očito ne odgovara današnjim realnostima. Između ostalog,  MVS RF je predložilo da se formira neki prototip takve strukture u evropskim razmerima u vidu opšteevropskog sporazuma o uzajamnoj podršci, -  saopštio je direktor Departmana međunarodne delatnostti MVS Jurij Bražnikov.
 

Naš ministar je oglasio tu ideju  u jeku borbe protiv požara. U principu, MVS  davno predlaže da stvori svoju eskadrilu za te svrhe. Tu ideju podržavaju mnoge države.
 

Prema proektu, avioni te eskadrile mogu da se baziraju na nacionalnim aerodromima, te na prvi signal iz jedinstvenog  međunarodnog centra bi oni morali da se upute u žarišta. Međutim, nažalost, ta ideja za sada nije naišla na podršku rukovodstva EU.  Možda će u bliskoj budućnosti stav po tom pitanju biti revidiran. O tome svedoče poslednje izjave šefa predstavništva  EU u Rusiji Fernanda Valensuela. Inače, oblik takve saradnje će  biti razmatran  tek posle savlađivanja posledica današnjih nepogoda. Za sada stanovnici različitih zemalja će i dalje plaćati suviše visoku cenu zbog odsutnosti usklađene politike međunarodne zajednice u borbi protiv prirodnih kataklizama, čiji se broj svake godine povećava.