Petar Veliki: reformator ruske kuhinje

Reforme Petra Prvog su obuhvatile sve sfere života Rusije koju je on naterao da se propinje. Nije ostala po strani ni ruska kuhinja. Iz Evrope je car doneo mnogo gastronomskih noviteta koji su promenili  nacionalnu kuhinju. Tu spadaju i nova jela, i načini pripreme, i kuhinjski predmeti.
 

S imenom Petra obično povezuju uzgajanje u Rusiji krompira, koji su ljudi dočekali s nepoverenjem, ali se on vremenom pretvorio u drugi hleb. Postoji verzija  da je car Petar probao krompir u Holandiji, te je poslao grofu Šeremetevu vreću krompira s naredbom da se krompir uzgaja u Rusiji. Teško je reći da li je to tako, ali se krompir odomaćio u ruskoj kuhinji.
 

Istoričar Vasilij Ključevski je pisao: To je bio čudnovati car! On je radio kao mornar, oblačio se i pušio kao Nemac, pio votku kao vojnik, psovao i tukao se kao gardijski oficir.
 

Ustvari  Petar  nije bio probirač u jelu, on je voleo jednostavnu hranu. Na primer, jeo je crni hleb, kašu od ječma, šči od kiselog kupusa. Umerenost Petra Prvog bi uvek zaprepastila savremenike. Međutim, Petar je pored toga mnogo jeo. Često bi mu prebacili što u vreme posta jede meso jer nije mnogo voleo ribu. Ustvari mu je 1716. godine Carigradski patrijarh  zbog zdravstvenog stanja poslao dozvolu da jede meso u vreme svih postova osim nedelje dana uoči pričešća. Međutim, Petar se brinuo ne samo za sebe: on je dobio dozvolu tog istog patrijarha za svoju vojsku da jede mrsnu hranu kada se nalazi u inostranstvu u vreme pohoda.
 

Obično bi Petar doručkovao na brzinu, ali dobro. Zatim bi radio nekoliko sati. Prilikom posete admiralitetu on bi obično popio čašu votke, onda bi pojeo đevrek i ponovo radio sve do ručka.  Prilikom ručka car nije podnosio prisustvo brojnih sluga - istoričari  kažu da je to čisto holanski običaj.

Što se tiče običnog jelovnika Petra Prvog, to je mešavina ruske tradicionalne kuhinje i evropske. Mlade rotkvice, limburški sir, tanjir čorbe, aspik, šunka, kaša i pržena patka u kiselom sosu s lukom i kiselim limunima - to su omiljena njegova jela, neophodan uslov njegovih ručaka. Mozeljska, mađarska vina i vino ermitaž je on voleo više od drugih.  Voleo je on takođe kvas i votku od anisa. Nije izbegavao ni pivo.
 

Od mladih nogu je Petar zavoleo kafu - on ju je doslovno silom uveo u običaj u Rusiji.  To gorko piće je on upoznao u Moskvi u Nemačkoj četvrti. Car bi često  naterao svoje podanike da piju  kafu prilikom  gozbi gde su pored kafe služili egzotične čokoladu i limunadu.
 

Istoričari pišu da su kao escajg za cara stavili  drvenu kašiku, ukrašenu slonovačom, nož, viljušku od kosti. Međutim, mnogi savremenici svedoče da je car Petar više voleo da jede rukama, ignorišući viljušku.  Međutim, taj isti Petar se trudio da uvede evropsku etikeciju.  1717. godine je bio izdat prvi u  Rusiji priručnik za pravila lepog ponašanja. Tamo je pisalo: Nedolično je rukama ili nogama tumarati, već treba jesti mirno. Viljuškom ili nožem se ne sme crtati, ni kucati po tanjirnima, stolnjaku, već treba  sedeti pravo, a ne saginjati se.