Lav Tolstoj i njegova najbliža okolina

Završna akcija  Međunarodne naučne konferencije Lav Tolstoj i svetska književnost, koja se održava u posedu velikog ruskog pisca Jasnoj Poljani, biće promocija novih knjiga, posvećenih tom književnom klasiku. One su napisane za 100. godišnjicu smrti Lava Tolstoja, koja se obeležava ove godine. Moskovski muzej Lava Tolstoja pripremio je senzacionalna izdanja za taj jubilej. O nekim knjigama u intervjuu Glasu Rusije priča direktor muzeja Vitalij Remizov.
 

Vitalij Remizov pominje pre svega knjige, posvećene  porodičnom životu Lava Tolstoja, uzajamnim odnosima pisca i njegove žene Sofije. Nije tajna da ti odnosi nisu bili idealni, zato u vezi sa time ima mnogo verzija, koje su često daleke od istine. Vrednost novih publikacija, - smatra stručnjak, - sastoji se u tome što su one zasnovane na  dokumentima, arhivskim materijalima koji se čuvaju u Muzeju Tolstoja. U njima nema neistine i falsifikacija. Na primer, autobiografska knjiga žene Tolstoja, "Moj život".

Tu je izneto mnogo patnje iz duše Sofije Andrejevne, - priča Vitalij Remizov. Ona je bila složeni čovek i po prirodi, i po svom vaspitanju. S jedne strane se oseća da želi da istakne svoju ulogu u životu Tolstoja, u kojem je ona bila glavna karika. S druge strane, razumljivo je da je njen težak život bio prožet psihološkim dramatizmom. Kada čitaš tu knjigu, postaješ tužan, jer je tu malo sreće. - kaže istraživač. - Osim toga, u knjizi ima mnogo konkretnih stvari, zanimljivih činjenica, utisaka: porodica je živela otvoreno, mnogi veliki ljudi su je posećivali. Sofija Andrejevna - domaćica, organizator tog života je bila u centru pažnje.
 

Uzajmani odnosi, pogledi članova porodice Lava Tolstoa, čak protivrečnosti, koje su postojale među njima, vidljivi su i na stranama knjige "On i ona", - kaže Vitalij Remizov. U tom izdanju su skupljena tri dela - čuvena tolstojeva pripovetka  "Krajcerova sonata", čiji  glavni heroj - ubica svoje žene - ispovedi  slučajnom saputniku  svoj greh u želji da shvati šta je ljubav, strast, brak, šta na ovom svetu povezuje muškarca i ženu. Iza tog dela Lava Tolstoja  su objavljena dela njegovih žene i sina, koja su nastala kao regovanje na Krajcerovu sonatu. U pripovetki Sofije Andrejevne "Pesma bez reči" opisuje se  složena situacija koja nastaje u porodici u vezi sa smrću sina Vanječke i zaljubljenošću supruge Tolstoja u kompozitora Sergeja Tanjejeva. U priči sina Lava  Šopenov preludio o porodičnim problemima i braku govori se u tonalitetu koji je očito suprotan u odnosu na oca.
 

Vitalij Remizov je napisao predgovor za tu knjigu i izneo  svoja razmišljanja u vezi sa pripovetkom Krajcerova sonata.

"Krajcerovu sonatu" često  doživljavaju kao čisto porodičnu pripovetku, - kaže istraživač. -  Povod za to je zaključak Sofije Andrejevne koja je pročitala pripovetku i rekla: "To je o meni, on me je obrukao za ceo svet!" Ustvari je ta pripovetka nastala ne samo zbog ličnih odnorsa Tolstoja i Sofije, već zbog složene napete situacije koja je nastala krajem 19. veka u uzajmnim odnosima muškarca i žene. Tolstoj je duboko proučavao taj problem i bio svestan da su kataklizme neizbežne,  ako se ništa ne promeni. Inače je Tolstoj ispao prorok: i danas 80 odsto brakova doživljava razvod još prve godine! Zašto? Odakle je to nerazumevanje? Zašto između muškarca i žene  ponekad nastaje  nepremostiva granica? Tolstoj je pokušao da reši tu zagonetku. Neki smatraju da je Tolstoj ženomrzac. Ustvari niko nije tako dobro razumeo ženu, branio ženu i njeno pravo na slobodu, samostalnost, unutrašnju duhovnu nezavisnost od muškarca, kao Tolstoj. U svom predgovoru  pišem, - kaže Vitalij Remizov, - u čemu i kako Tolstoj brani ženu, otkriva u njoj velike tajne njene božanstvene prirode.
 

Žensku temu nastavlja još jedna jedinstvena publikacija na osnovi fondova Muzeja Tolstoja: knjiga "Duhovni lik moje majke."

Arhiva majke Tolstoja se uglavnom čuva u našem muzeju, - priča Vitalij Remizov,  - te smo odlučili da prema tim materijalima prvi put napravimo knjigu. Tolstojeva majka je bila talentovani čovek: ona je vodila dnevnik putovanja, dnevnik  posmatranja prilikom vaspitanja svoje dece, ona se dopisivala s mnogim rođacima i odlično vladala stilom, pisala je i pesme. Knjiga obuhvata komentare i razmišljanja samog Tolstoja o problemu materinstva. On je izgubio majku kada je bio star 18 meseci. On nije poznavao njen fizički lik, međutim, njen duhovni lik mu je bio beskrajno drag tokom čitavog života. Tolstoj s njegovim naporima veliča žensku dušu, ističe posebnu ulogu majke u vaspitanju generacija, i ovde je predstavljen kao veoma moralan čovek.
 

Najzad, na 100 - godišnjiceu smrti Tolstoja sprema se izdanje knjige-albuma, posvećenog zagonetnom odlasku  pisca iz Jasne Poljake u oktobru 1910. godine i njegovoj smrti na maloj stanici Astapovo - u novembru. Moskovski Muzej Tolstoja rasporlaže sa materijalima  koji omogućuju  da se shvati šta se desilo u porodici Tolstojevih te godine, šta je vodilo pisca tragičnoj smrti. Prvi put se objavljuju dnevnik piščeve kćerke - Aleksandre i delovi dnevnika njene prijateljice, kao i pomoćnice Lava Tolstoja  Varvare  Teokristove. Prvi put se objavljuje  prepiska članova porodice, počev od jula 1910. godine sve do smrti klasika. Evo kako komentariše odlazak  velikog pisca Vitalij Remizov.

"Bezuslovno, objektivna istina je na strani Lava Tolstoja. Postoji volja čoveka, taj veliki starac je zaslužio poštovanje, zaslužio slobodu. Međutim, poslednjih godina života  on je ispao zarobljenik. On je bio blokiran sa svih strana, te mu je bilo potrebno da raskine te okove da bi osetio duhovnu slobodu, bliskost Bogu. To je visina  starosti koja se približava biblijskoj mudrosti. Svi su bili svesni toga, ali  bi svako naterao Tolstoja da beskrajno pati, svaki mu je organizovao svoju golgotu. Međutim, on je i to izdržao.
 

Direktor moskovskog Muzeja Lava Tolstoja Vitalij Remizov je u intervjuu Glasu Rusije predstavio nova izdanja pripremljena za 100-godišnjicu smrti velikog ruskog pisca-klasika.