Evropski sud stvorio presedan za bankrotiranje Balkana

Evropski sud za ljudska prava u Strazburu može da dovede Balkan do bankrotstva, ako bude bio objektivan sa imovinskim parnicama na teritoriji bivše Jugoslavije. Odluka da se Srbinu Branimiru Džokiću isplati kompenzacija u iznosu od 65 hiljada evra za konfiskovani dom šokiralo je rukovodstvo Bosne i Hercegovine i Federacije Bosne i Hercegovine. Na vanrednoj sednici vlade bilo je izjavljeno da zemlju očekuje finansijski kolaps, ako se slična odluka suda primeni za 20 000 kuća i stanova, koji su pripadali Srbima do rata.
 

Srbe su proterali iz svojih domova po čitavom Balkanu, gde su se vodili ratovi. I iz Hrvatske, i Slovenije i iz srpske pokrajine Kosovo.  U Bosni i Hercegovini su bila zaraćena tri naroda, zato je i imovinskih parnica tamo najviše, rekla je rukovodilac Centra za izučavanje savremene balkanske krize Instituta slavistike RAN Jelena Guskova:
 

"Primer Bosne i Hercegovine je prvi kada čovek prema odluci međunarodnog sudskog organa dobija kompenzaciju za oduzetu imovinu. Ista situacija može da očekuje i Kosovo, sa kojeg su Srbe počeli intenzivno da proteruju od 1981. godine. Može se zamisliti šta će biti ako 200-260 hiljada Srba zatraže svoja imovinska prava. Ta mala teritorija može da bankrotira. Situacija je krajnje nategnuta. Pri tome, teško je poverovati da će se međunarodne organizacije na Balkanu baviti tim pitanjima. Najverovatnije da će biti predati u nadležnost lokalnih vlada, a znači da će taj proces trajati decenijama."
 

Odgovornost za etnička čišćenja za vreme balkanske krize, pre svega leži na rukovodioce zemalja koje su bile uvučene u rat. Zbog razumljivih razloga Međunarodni sud za čovekova prava danas ne može ništa od njih da traži. Međutim nisu svi akteri novih imovinskih parnica otišli u zaborav. Mišljenje Jelene Guskove:
 

"NATO bombardovanje srpskih pozicija u Bosni i Hercegovini 94-95 godine muslimani su ocenili kao podršku svojih interesa. Ako se pogleda sa te strane, NATO podrška je pomogla da muslimani hrabrije otimaju tuđe kuće i stanove. Što se tiče bombardovanja Jugoslavije 1999. godine, Albanci na Kosovu i Metohiji su takođe shvatili taj napad NATO-a kao podršku njihovih ciljeva. I nakon toga su se aktivizirali. 2004. godine kosovski Albanci su još jednom krenuli da napadaju Srbe. Ogromnu ulogu u tome su odigrale međunarodne organizacije koje su dopustile genocid nad Srbima. Zato deo odgovornosti za događaje na Balkanu snose i „plavi šlemovi" i međunarodne organizacije. Niko od njih nije bio objektivan. "
 

Bosna i Hercegovina se obratila Strazburu sa molbom da se promeni odluka o materijalnoj kompenzaciji. Za Evropski sud za prava čoveka nastaje neki momenat istine. Povući se, znači protivrečiti vrednostima kojima se Evropa ponosi. Nastojati na svom - znači stvoriti veoma važan presedan i naterati vlade nekih balkanskih zemalja, a takođe samoproglašenog Kosova da snose odgovornost za štetu nanesenu Srbima. A ako već EU i NATO snose direktnu odgovornost za tragične posledice balkanske krize, bilo bi logično da i oni plate račune.