Kosovo - katalizator separatizma u svetu
Tri mađarske asocijacije povezane sa Demokratskim savezom Mađara u Rumuniji obratile su se OUN sa izveštajem u kojem su okrivile vlasti Bukurešta za kršenje prava mađarske manjine, i tražile da se regionima Rumunije u kojima kompaktno živi mađarska manjina da poseban status - faktički, teritorijalnu autonomiju. „Milion i po rumunskih Mađara ne želi da odustane od svog nacionalnog identiteta i od otadžbine" - govori se u izveštaju. Temu nastavlja Petar Iskenderov.
Problem mađarske manjine u Rumuniji nije nov. On je započeo još sa raspadom Austro-Ugarske. Njen poraz u prvom svetskom ratu je doveo do radikalnog prekrajanja evropskih granica. Shodno potpisanom Trianonskom mirovnom sporazumu 1920 godine, stanovništvo Mađarske se smanjilo sa 21 milion na nešto manje od 8 miliona ljudi. Većina Mađara - više od milion i po - od tada živi u Rumuniji, koja je dobila zemlje Transilvanije, i na te Mađare se vrši pritisak od strane vlasti. Nisu slučajno demonstracije protiv dugogodišnjeg diktatora Čaušeskua počeli 1989. godine upravo u Temišvaru. Tako da ovaj demarš mađarske asocijacije Rumunije nije ništa novo, već svedočanstvo nerešenih istorijskih problema.
Ipak u ovom problemu postoji još jedan faktor važan za celu Evropu. Mađarska i Rumunija su članice EU i NATO-a - dve organizacije koje prihvataju bolećivo nesporazume u svojim redovima. A stvar se ne završava mađarsko-rumunskim nesporazumom. Sa sličnim problemima su suočeni Mađari u Slovačkoj i Slovaci u Mađarskoj. Problem Baska ne samo da ne samo da remeti stabilnost u Španiji već i komplikuje njene odnose sa Francuskom - koja i sama ima separatistički raspoloženu Korziku. U susednoj Italiji u sastav vlade već tradicionalno ulaze predstavnici Lige Severa, koji ne kriju svoje namere da odvoje regione na severu Italije pod zastavom takozvane „Republike Padanije". A u još jednoj susednoj zemlji Francuske - Belgiji - protivrečnosti između Flandrije i Valonije ne daju od juna da se stvori vlada.
Ako se vratimo ponovo u jugo-istočnu Evropu, naći ćemo još zamršeniji čvor - kiparski. Republika Kipar je postala član EU kao jedna celina, ali na svojoj teritoriji ima samoproglašenu Tursku Republiku Severnog Kipra, koju je priznala za državu zemlja NATO-a - Turska. Zašto širenje NATO i EU ne samo da nije stabilizovalo situaciju na kontinentu - o čemu su izjavljivali lideri obe organizacije - već nije moglo ni da spreči rast separatizma? Čini se da su jedan od razloga „dvostruki standardi" Zapada, koji se samo na rečima brine o stabilnosti Evrope, a u stvari raspiruje vatru separatizma i ekstremizma. Glavno žarište toga je Kosovo - rekao je u intervjuu za Glas Rusije ekspert Instituta slavistike RAN Aleksandar Karasjov:
"Međunarodna zajednica je sada dužna da pokuša da nađe rešenje koje bi zadovoljilo sve zainteresovane strane u sličnim konfliktima. Ali rešiti taj zadatak je za sada teško, jer dugogodišnja podrška Zapada albanskih separatista na Kosovu, pa i poslednja odluka Međunarodnog suda pravde OUN - kojia je faktički priznala jednostrane korake - već su doveli do rasta separatizma u celoj Evropi. Rusija je još od vremena raspada Jugoslavije pozivala OUN, OEBS i drug međunarodne institucije da izradi jedinstvena pravila za nacionalne manjine. Ipak, zapad je počeo da deluje sa pozicije „političke svrsishodnosti" - deleći separatiste na dobre i loše. Treba li se onda čuditi, što nacionalne manjine sve glasnije govore o svojim istorijskim pravima i žure da ponove kosovski scenario?"
Ova opasna tendencija se ne završava u Evropi. Kanadski Kwebek je pun odlučnosti da krene putem Kosova. Tajvan nekoliko decenija ne da mira Pekingu, što stvara nestabilnost u celom Azijsko-Tihookeanskom regionu. I međunarodna zajednica ne zna kako da izađe iz te situacije, koja se direktno tiče interesa SAD, Kine i drugih uticajnih svetskih igrača.
- Izvor
- Glas Rusije, foto: © Flickr.com/iGenc/cc-by-sa 3.0/ vostok.rs
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
RT prikazuje drugu stranu SAD, skrivenu od strane Vašingtona i Holivuda, izjavio je poznati reditelj
Patrijarh moskovski i cele Rusije Kiril čestitao je 70. rođendan čuvenom srbskom reditelju Emiru Kusturici i odlikovao ga Ordenom Svetog Serafima Sarovskog 1. stepena.
Stotine Rusa svakodnevno potpisuju vojne ugovore, čime je novi poziv za mobilizaciju nepotreban, izjavio je portparol Dmitrij Peskov.
U srbskom Drvengradu – “selu Emira Kusturice” – otvoren je 22. novembra uveče međunarodni festival dokumentarnog filma “RT.Dok: Vreme naših heroja”.
Ruski vojnici izveli su udar na parking za avione na aerodromu u rejonu Aviatorskog, uništivši jedan od stacioniranih letelica. Na Kupjansko-Svatovskom pravcu ruske snage su podigle za
Ostale novosti iz rubrike »
- Prodacu stan kad odem u penziju i preko Solis-a potraziti plac na Fruskoj Gori da napravim sebi nest
- Ako je auto previše star popravke će koštati puno. Bolje ga je prodati i uzeti novi polovni. Loše je
- Gdje idemo sada? Biblija kaže: "U propisano vrijeme [kralj sjevera = Rusija] će se vratiti" (Danij
- Bravo! Vranje je divan grad, Vranje ima dusu... Bravo, Sladjo!
- Pozdrav za umetnicu. Slike su divne i krase moj dom u Beogradu.