„Krcko Oraščić“: Deset činjenica o najčarobnijem ruskom baletu

Bajku je smislio nemački romantičar Ernst Teodor Amadeus Hofman i prvi put je objavio u Berlinu 1816. godine, a u francuskom maniru ju je 1844. prepričao Aleksandar Dima Stariji, da bi je nakon 48 godina Petar Čajkovski pretočio u muziku, a na baletsku scenu ju je postavio legendarni Marijus Petipa. Od tada je „Krcko Oraščić“ jedan od najpopularnijih baleta na svetu.

1. Na ideju o baletu „Krcko Oraščić“ došao je činovnik Imperatorskih pozorišta Ivan Vsevološski krajem 19. veka. On je u priči o devojčici i krcaljci za orahe sagledao temu buduće baletske predstave. U početku je „Krcko Oraščić“ prikazan u jednoj predstavi posle opere Petra Čajkovskog „Jolanta“, a zatim su ga gledaoci na predstavama slušali kao zaseban muzički komad jednog autora.

2. Balet je premijerno izveden 18. decembra 1892. godine u Marijinskom teatru u Sankt Peterburgu. Na sceni su bili svi učenici pozorišne škole imperatorske trupe. Igrali su sve uloge, od glavnih do „dece oko jelke“, koja je i prirodna za taj uzrast. Svi mladi izvođači su od Čajkovskog dobili po kutiju bombona, a balet je dobio novu tradiciju izlaska malih izvođača na scenu.

Scena iz baleta „Krcko Oraščić“, pozorište Sankt Peterburga, 1892. godina / RIA Novosti
3. Marihen, Mari, Maša... Koliko je samo imena dato spasiteljici začaranog princa, koja u književnom smislu vodi poreklo iz Nemačke. Čak su je zvali i Klara, kao što se u prvobitnoj verziji zvala lutka glavne junakinje. Devojčica je postala Maša na ruskoj sceni tek posle Prvog svetskog rata, i to iz patriotskih pobuda.

Nina Timofejeva i Igor Uksusnikov / RIA Novosti

4. Na premijeri „Krcka“ premijerno je zasvirala i čelesta – potpuno novi instrument u tadašnjoj Rusiji. Spolja gledano, to je minijaturni klavir sa metalnim pločicama umesto struna. Instrument je iz Pariza doneo lično Petar Iljič, i to je držao u tajnosti sa namerom da na premijeri priredi publici iznenađenje. I to mu je zaista pošlo za rukom.

Raisa Stručkova u ulozi Maše, Pozorište opere i baleta Kirovske državne akademije (sada Marijinski teatar), 1954. godina / RIA Novosti

5. Zvuci čeleste se „tope“ prateći „odraslu“ i tehnički doteranu igru. Najvažnija sporedna uloga u „Krcku Oraščiću“ je Šećerna vila. Čak i pre sto godina gospodarica slasti je morala da pravi 16 fuetea. Prvi put je u toj ulozi na rusku scenu izašla italijanska primabalerina Antonijeta Delera.

Marina Semjonova kao Šećerna vila i Aleksej Jermolajev kao Krcko Oraščić, Boljšoj teatar, 1939. godina / Nikolaj Sahovski/RIA Novosti

6. Karneval na ruski način. U klasičnom „Krcku Oraščiću“ ima oko 150 različitih kostima. Cveće, igračke, olovni vojnici, pahulje, vile, miševi... Potrebno je preko pedeset ljudi iza scene samo da bi se obukla ta mala baletska armija. Čak se i konfete broje u kilogramima – za efektan ples pahuljica potrebno je bar dvadeset kilograma.

Leonid Sarafanov u ulozi Krcka Oraščića, koreograf Načo Duato, Mihajlovsko pozorište / Igor Rusak/RIA Novosti

7. U 20. veku je „Krcko Oraščić“ postao klasika u onom obliku u kome ga je u Boljšom teatru postavio Jurij Grigorovič, a etalon u izvođenju dueta Maše i Princa bili su Jekaterina Maksimova i Vladimir Vasiljev – čuveni baletski bračni par. Oni su igrali ove uloge sa velikom strašću. Krcko Oraščić u izvođenju Vasiljeva je po Grigorovičevom mišljenju idealni junak iz bajke. Maksimova je u bukvalnom smislu od Pahuljice dorasla do Maše.

Jekaterina Maksimova i Vladimir Vasiljev na sceni Bošljog teatra, 1973. godina / S. Solovjov/RIA Novosti

8. Posle revolucije 1917. godine „Krcko“ je „izvezen“ iz Rusije, kao deo takozvane Kolekcije Sergejeva koja se sastojala od 27 snimaka Petipovih predstava neprocenjive vrednosti. Naime, glavni reditelj baletske grupe Marijinskog teatra Nikolaj Sergejev napustio je zemlju i odneo raritete sa sobom. Partiture se čuvaju na Harvardskom univerzitetu, a balet je postao popularan u celom svetu.

9. Balet „Krcko Oraščić“ je izuzetno vitalan. Samo na sceni Boljšog teatra je postavljen preko 500 puta. Ova novogodišnja bajka se proslavila u inostranstvu zahvaljujući rusko-američkom koreografu Džordžu Balančinu, koji je 1954. godine priredio spektakl za New York City Ballet. U ekranizaciji po njegovom scenariju 1993. godine Princa je igrao učenik balančinske baletske škole i čuveni glumac Makoli Kalkin.

Mihajlovski teatar, koreograf - Načo Duato / Igor Rusak/RIA Novosti

10. Posle Balančinovog spektakla „krckomanija“ je zahvatila ceo svet. Fantaziju na novogodišnju temu postavljali su na scenama raznih zemalja čuveni koreografi poput Rudolfa Nurejeva, Mihaila Barišnjikova, Morisa Bežara i Metjua Borna.

Ruska reč