„Novogodišnji sat“ na glavnoj kuli Kremlja

Ogromni zidni sat sa zvonima na Spaskoj kuli Kremlja jedan je od simbola Moskve, ali i Nove godine. Zvonima ovog čuvenog sata ispraća se stara i dočekuje nova godina. Mnogi veruju da se želja ispunjava ako se zamisli za vreme zvonjave.

1. Prvi sat sa zvonima pojavio se u Kremlju u 15. veku

Prvi sat sa zvonima u Kremlju se pojavio još 1404. godine, ali nije bio na kuli, nego na luku kapije na ulasku u dvorište velikog kneza Vasilija. Sudeći po letopisu, napravio ga je i postavio srbski monah Lazar.

Srbski monah Lazar pokazuje sat knezu Vasiliju / Ostermanovski manuskript, 16. vek

Taj prvi kremaljski sat je 1624. godine prodat manastiru u Jaroslavlju, a drugi je postavljen na Spasku kulu godinu dana kasnije.
2. Mehanizam je napravio Englez

Sat za Spasku kulu napravljen je i montiran 1625. godine pod rukovodstvom engleskog majstora Hristofora Galoveja, koji je predložio da se iznad njega dogradi i šatorasti krov. Posle putovanja po Evropi car Petar Prvi je u Amsterdamu nabavio ogroman zidni sat koji je po njegovoj naredbi montiran 1706-1709. godine. Mehanizam sadašnjeg zidnog sata napravljen je u Rusiji u prvoj četvrtini 19. veka. Napravili su ga danski majstori, braća Butenop.

3. Sat je imao originalni brojčanik

U 18. veku je brojčanik težio preko 400 kg, bio je napravljen od dasaka i ofarban u nebeskoplavu boju. Zbog dužine dana u letnjem periodu bio je podeljen na 17 delova, a časovi su bili označeni inicijalnim slovima slovenske azbuke.

Arhivski snimak

Okrugla površina brojčanika bila je ukrašena prikazima zlatnih i srebrnih zvezda, sunca i meseca. Nije imao uobičajene kazaljke. Kao kazaljka je služio prikaz sunca sa izduženim zrakom. Nije se okretao taj „zrak“, nego ceo brojčanik.
Zvonjava je počinjala kada prvi zrak sunca padne na Spasku kulu, a u sumrak je počinjalo noćno računanje vremena. Svakih 16 dana se odnos između dnevnih i noćnih časova menjao i zato je mehanizam uvek ponovo podešavan.

4. Pozlaćeni delovi

Po naredbi Petra Prvog sat je 1705. godine prerađen u nemačkom stilu sa brojčanikom koji ima 12 časova, a pozlata je obnovljena.

Braća Butenop su u 19. veku napravila livene bronzane cifre i podeoke za minute, koji su zatim pozlaćeni, a gvozdene kazaljke su najpre presvučene bronzom, a zatim pozlaćene.

U SSSR-u je 1932. godine potrošeno 28 kg zlata na pozlatu oboda, cifara i kazaljki.

5. Bilo je pet brojčanika

Braća Butenop su 1825. godine montirala gvozdene brojčanike na sva četiri zida, a 1999. godine su u zidu kule pronađeni ostaci starog brojčanika. Naime, na belom kamenu od koga je napravljena kula farbom su bile nacrtane cifre koje su se sačuvale do našeg doba.

6. Zvona su ukrašena ikonama

Spaska kula, 4. oktobar 1974. / Aleksej Stužin/TASS

Mnoga zvona na kuli izlivena su za crkvu i imaju utisnute ikone i druge reljefne ukrase.

Danas u zvonjavi učestvuje devet zvona. Ona koja označavaju četvrt časa teška su 320 kg, a zvono koje označava okrugli čas teži 2.160 kg.

7. Sat je potpuno mehanizovan

Do 1937. godine je sat ručno navijan dva puta u toku dana, a sada je sve potpuno mehanizovano. Ranije su liveni tegovi od po 200 kg naizmenično podizani uvis pomoću specijalnog čekrka, a sada mehanizam pokreću tri elektromotora, a svakih 15 minuta specijalni mehanizam pokreće odgovarajuća zvona.​

8. Zvona su svirala razne melodije, od šaljive pesme „Ah, moj mili Avgustine“ do „Internacionale“

Posle restauracije koju je 1776. godine izvršio nemački majstor Fac zvona su svirala melodiju iz šaljive pesmice „Ah, moj mili Avgustine“.

Prema planu braće Butenop trebalo je da zvona sviraju himnu Carske Rusije „Bože, cara nam čuvaj“, ali Nikolaj I je to zabranio, jer je smatrao da zidni sat može svirati svaku melodiju osim himne. Do 1917. godine zvona su četiri puta dnevno svirala „Marš Preobraženskog puka“ i „Koliko je slavan naš Gospod na Sionu“.

Sat je oštećen u revoluciji, prilikom napada na Kremlj. Po ukazu vođe ruske revolucije Vladimira Lenjina popravljen je 1918. godine i do 1938. je svirao „Internacionalu“, tj. himnu revolucije. 

9. Sat je „ćutao“ 58 godina

Od 1938. je sat „zaćutao“, tj. zvona nisu svirala nikakvu melodiju, samo su se oglašavala na svakih petnaest minuta i na svaki sat. Za vreme prve restauracije 1974. godine mehanizam je potpuno rasklopljen i ubačeni su novi delovi, ali je specijalna komisija došla do zaključka da zvona Spaske kule ne mogu da odsviraju himnu SSSR-a.

„Ćutanje“ je prekinuto 1996. godine za vreme inauguracije prvog predsednika Rusije Borisa Jeljcina. Tada je zvonima odsvirana „Patriotska pesma“ kompozitora Mihaila Glinke, koja je bila proglašena za himnu Rusije.

Ilustracija: Lori/Legion-Media

Od 1999. godine sviraju se dve melodije: u 6 i 12 se svira himna Rusije, a u 3 i 9 melodija Glinkinog hora „Budi slavna“.
10. Nova godina se obeležava zvonjavom sa Spaske kule

Novogodišnju zvonjavu sa Spaske kule narod je prvi put čuo preko radija 1923. godine, da bi zatim ta tradicija prešla i na televiziju.

Po tradiciji predsednik Rusije čestita građanima novu godinu nekoliko minuta pre ponoći, i tu čestitku prenosi televizija, a zatim se zvonjavom sa Spaske kule obeležava kraj stare i početak nove godine.

Ima onih koji veruju da će se obavezno ispuniti želja koja se zamisli između prvog i poslednjeg zvuka ovih zvona.

Darja Strelavina,
Ruska reč