Čujski auto-put – sibirski Put svile

Ako se otisnete na putovanje Čujskim auto-putem, najlepšom saobraćajnicom na Altaju, usput ćete videti pećine, jezera, reke, planinu Beluhu i stepu, a možete upoznati i kulturu ruralnih oblasti Rusije i način na koji žive altajski Kazasi, i osetiti karakter divljeg, iskonskog Sibira.

Čujski auto-put, ili „Čujski trakt“, pruža se u dužini od oko 1.000 km. Počinje u Novosibirsku (2.812 km od Moskve) i prelazi preko teritorije Altajskog kraja i Republike Altaj, sve do granice Rusije sa Mongolijom. Ovo je najlepši put u Sibiru i impresionira čak i one koji su mnogo proputovali: duž njega prizore lokalnih sela smenjuju zadivljujući planinski pejzaži. Kada se ugledaju snegom prekriveni vrhovi planine Beluhe, već počinje prava stepa.

Rusko izdanje magazina „National Geographic Traveler“ uvrstilo je prošle godine putovanje Čujskim traktom na listu 10 najlepših putovanja auto-putem na svetu. Autori liste smatraju da ovaj put stoji rame uz rame sa auto-putem Dalton u SAD i Nacionalnom rutom 40 u Argentini, i ističu da „ko prođe Čujskim putem, kao da je obišao celu Rusiju.“

Sibirski Put svile

Ovaj put je tesno povezan sa istorijom Altaja, jer je Čujski auto-put glavna trgovačka trasa i najprometnija saobraćajnica u ovim krajevima. Još 3000 godina pre naše ere trgovci stokom u južnom Sibiru putovali su sa štapovima u rukama, prateći karavane natovarene robom iz cele Azije. Kasnije je ova ruta postala severni krak Velikog puta svile.

Do samog početka 20. veka Čujski trakt bio je opasna planinska staza kojom su trgovci mogli da prođu samo na konjima. Tek 1901. je počela izgradnja pravog puta. Od 1930. godine u izgradnji su pored meštana učestvovali i osuđenici iz obližnjeg logora.

Naravno, danas je auto-put M-52 (što je zvaničan naziv ove saobraćajnice) asfaltiran. Svake godine njime prođe više hiljada trgovaca iz Azije i Sibira, ali i drugih putnika iz cele Rusije i inostranstva.

Avanture stranaca u Sibiru

Uprkos udaljenosti Altajskog kraja od ruske prestonice, ovamo dolaze brojni stranci. Jedna od njih je fotograf Hajdi Bredner, poznata po foto-esejima Sibira, Aljaske i Čečenije. Ona je učestvovala u ruskom fotografskom istraživanju Čujskog auto-puta pod nazivom „Ljudi na granici“.

Posebno je zanimljivo putovanje po Altajskom kraju na koje su krenuli Brajan Dupi i Zand B. Martin. Oni su Čujskim traktom putovali biciklima u maju 2014. i nastavili dalje prema Mongoliji, Kazahstanu i Kini. Na svom blogu su napisali sledeće:

„Put se naglo spušta naniže, sa visoravni silazimo do doline i vraćamo se do reke Katunj i hladne suve stepske klime. Put je dobar i samo treba da pratite ispucali asfalt – ako skrenete sa njega, možete se izgubiti. Ova trasa duga 500 km prolazi kroz središte planinskog venca. Idući njome prelazimo preko prevoja i putujemo kroz mala sela sa drvenim kućicama, grupisana oko šljunkovitih rečnih obala. Stada ovaca i koza zajedno se kreću padinama na kojima se topi sneg, a prate ih ovčarski psi i pastiri na motociklima. Krave i svinje lutaju po ograđenim pašnjacima blizu kuća, ali je broj svinja sve manji kako se približavamo naseljima gde živi muslimanska manjina: etnička mapa Rusije, Altaja i Kazahstana nije jednolična. U pogledu religije ovaj deo Altaja je šarolik – zastupljeni su pravoslavlje, islam, tengrizam, tibetanska verzija budizma, kao i sistem verovanja bez čvrste organizacije poznat kao šamanizam, koji je zapravo pre mešavina animizma i kulta poštovanja predaka. Dok konačno napuštamo dolinu reke Katunj i počinjemo uspon do Čuje, prolazimo pored poslednje crkve u selu Aktaš i ulazimo u Čujsku stepu – suvu, pustu, travom obraslu visoravan okruženu planinama. Na ulasku u pogranični grad Koč-Agaš nailazimo na prvu džamiju, skromnu zelenu drvenu građevinu na čijem vrhu se nalazi limeni polumesec.“

Bez obzira da li putuju biciklima ili automobilima, turisti bi trebalo da bar jednu nedelju posvete putovanju Čujskim auto-putem, jer ima mnogo toga da se vidi. U gradu Bijsku treba posetiti „Muzej Čujskog trakta“, dok se u selu Srostki nalazi muzej smešten u tri zgrade, posvećen čuvenom ruskom filmskom reditelju, glumcu i piscu kratkih priča Vasiliju Šukšinu, koji je ovde rođen i odrastao. Putujući ovom rutom, možete se zaustaviti i kod Tavdinskih pećina i Teleckog jezera, najvećeg na Altaju. Predivan pogled na put i planine pruža se sa Seminskog prevoja, dok u selu Žana-Aul možete posetiti muzej posvećen kazaškoj kulturi, smešten u autentičnoj jurti. Čujski auto-put pomoći će vam da razumete na koji način se ovde prepliću ruska, kazaška i altajska kultura i da osetite duh divljeg Sibira.

Video koji su Dupi i Martin načinili tokom putovanja Čujskim auto-putem možete pogledati ispod.

Circling the Golden Mountains: Trailer from Zand Martin on Vimeo.