Rusija pokazuje nova pravila igre na tržištu namirnica

Rusija je prva od velikih izvoznika žita otkrila svoje prognoze na letinu 2010. godine, i rekla koliko je miliona tona potrebno samo zemlji.
 

Anomalna žega je uništila deo roda u zemlji i u budućnosti Rusiju očekuju novi problemi. Vlast priznaje da rod 2010. godine može da iznese samo 60 miliona tona. Ali ne treba praviti apokaliptične prognoze. Bolje je baviti se prostom matematikom. Znači, minimalni rod - 60 miliona tona. Zalihe takozvanog interventnog fonda - 21 milion. Čak i ako se oduzmu svi mogući gubici, ove godine Rusija će imati više od 80 miliona tona žita. Optimisti govore, čak 90. Zemlji je potrebno približno oko 78 miliona tona, a znači postoje dobre zalihe. Pa ipak Rusija je uvela zabranu za izvoz žita, kako bi obezbedila svoje unutrašnje potrebe, govore svi analitičari. Govori i ekspert u oblasti poljoprivrede Viktor Semjonov:
 

Bezbednost namirnica naše zemlje - to je glavni zadatak. I u tome je bolje biti preterano oprezan, nego dozvoliti neke omaške. Sve su odluke donesene da u zemlji ne bi došlo do nekih potresa sa cenama za namirnice. Siguran sam da naši izvoznici neće izgubiti svoje pozicije na svetskim tržištima.
 

Eksperti takođe govore da zabrana za izvoz neće dovesti do nekakvih makroekonomskih rizika za tržišni balans u najskorije vreme već će pomoći da se smiri histerija koju započinju berzanski špekulanti, i zaustaviće rast cena.
 

Špekulanti su posebna vrsta ljudi, koja se uvek trudi da bude makar nešto malo u prednosti. I ovog puta su ih žega na Severnoj polulopti i mraz na Južnoj naterali da se zainteresuju za poljoprivredu. Špekulantski rast cena je već omogućio nekima da dobro zarade. Najuspešniji su za uloženih hiljadu dolara već dobili 30 hiljada. Ipak zamrsila im je konce otvorenost ruskog rukovodstva.
 

Drugi aspekat - Rusija je prva govorila o obezbeđenju namirnica. A toga da taj primer mogu da slede i drugi veliki svetski izvoznici, boje se samo trejderi, koji su se nadali da skupe zalihe, i prodaju ih kada cene budu bile najveće.
 

Pri tome su se eksperti setili ideje takozvanog „žitnog OPEK-a". Ako su ranije protivnici govorili o tome da će učesnici tog saveza diktirati celom svetu svoje cene, sada se prilaz promenio. I evo, u britanskoj štampi već pišu o neophodnosti da se stvori međunarodni sistem, koji će regulisati odnos izvoza i uvoza žita. Jer samo takav sistem može da napravi da tržište bude predvidljivije i da spasi svet od novih kriza sa namirnicama. Upravo za to da bi smirila strasti, Moskva je pokazala celom svetu kako stoje stvari sa ovogodišnjom letinom. Jasno je da će samo takvi konkretni koraci pomoći da se realizuje ideja „žitnog OPEK-a", a Rusija je već dokazala da takva otvorenost može da bude efikasna.