Višnji Voloček u Veneciji

 Krajem avgusta u Veneciji - biseru svetske arhitekture - dogodiće se još jedan arhitektonski Bijenale, dvanaesti za redom. Šta Rusija priprema za ovaj prestižni forum, koji će se ove godine održati pod devizom „Ljudi se susreću u arhitekturi"?

Rusija pre svega šalje u Veneciju ljude, koji imaju direktan odnos sa arhitekturom, a ne neke „maštare teoretičare", kao što se to puno puta dešavalo. Ti ljudi će predstaviti projekat renesanse starog ruskog grada Višnji Voloček. „Dosta je bilo konceptualnih projekata, autorskog izražavanja, novine radi novine. Vreme je da se radi na koristi zemlje i ljudi", - izjavio je koordinator ruskog paviljona u Veneciji Pavel Horošilov:

 
Čini mi se, - kaže koordinator, - da od svih ruskih projekata, koji su postojali na Bijenalu, ovaj je jedini koji je spreman da bude realizovan u konkretnom ruskom gradu. Jedan od priznaka novine je u njemu to, što je u velikoj meri modelni projekat.

To znači da u principu može da se koristi i u drugim gradovima zemlje, koji su slične sudbine sa Višnjim Voločkom. Odnosno, u depresivnim gradovima, u kojima su zatvorena preduzeća koja su ranije odlično radila, u ljudi su ih napustili u potrazi za boljim životom.

Nekada je Višnji Voloček, koji se nalazi na pola puta od Moskve do Peterburga, bio veoma primetan centar. On se pojavio u stara vremena između tri veoma bliske reke. U tim mestima je bilo veoma lako da se prenese čamac sa obale jedne reke na obalu druge - odatle je i naziv - Voloček, „vuča". Pre 300 godina Petar Prvi, osnivač Sankt-Peterburga, je u rejonu Višnjeg Voločka izgradio neponovljiv sistem vodenih kanala za prevoz građevinskog materijala. To je veoma pomoglo, ubrzalo izgradnju druge prestonice Rusije. U sredini 19.veka, istina na taj sistem se zaboravilo. Ali „ruska Venecija", kako često nazivaju Višnji Voloček nije izgubila svoj značaj - ovog puta zahvaljujući izgradnji železnice, koja nije zaobišla grad. Višnji Voloček je imao uspeha u trgovini, a sa pojavom manufakture pretvorio se u ozbiljan industrijski centar.

Godine sovjetske vlasti nisu pomogle u razvoju. Stare fabrike i druga industrijska zdanja su oronula, a danas su i zatvorena. Danas je za Višnji Voloček veoma važno preusmeravanje industrijskih zdanja. Ali gradu koji ima oko 50 000 stanovnika sa osrednjim primanjima nisu potrebni moderni klubovi i diskoteke, ili pretenciozni centri savremene umetnosti, u šta se pretvaraju industrijska zdanja u velikim gradovima Rusije. Zato su autori projekta izabrali drugi put, priča poznati arhitekta Sergej Čoban:

 
Mi shvatamo da je ovde potreban Muzej vodnih puteva i saobraćaja, - govori rukovodilac projekta, - jer njihova istorija je tako bogata, a niko je nije izučavao i nigde nije pokazivana. Postoji ideja Muzeja tehnike u fabričkom prostoru, i, naravno, ideja renesanse industrije, na primer, tekstilne. Mi želimo da je ujedinimo sa novim ruskim brendovima mode. Čini nam se, da je u provinciji veoma perspektivno stvaranje nacionalnih brendova na bazi nacionalne tekstilne industrije. I, na kraju, ideja folklornog centra. Višnji Voloček je 2009 godine dobio novčanu nagradu predsednika RF za projekat izučavanja ruskog folklora, i ovde je stvoren jak kulturni centar, u kojem se održava i Festival pozorišta malih gradova Rusije. Čini nam se, da Centar za izučavanje folklora može da privuče ne samo ruske turiste, već i strance, kaže Sergej Čoban.

Autorski kolektiv Sergeja Čobana je siguran da takav privlačan projekat mora brzo da nađe investitore. I, prezentirajući svoj rad na Bijenalu u Veneciji, arhitekte ne samo žele uspeh i ocenu međunarodne javnosti, koliko maštaju da kroz nekoliko godine vide preporođeni Višnji Voloček.