Fobije 21.veka i kako se sa njima boriti

 Strah od visine, leta avionom, zatvorenog prostora, automobila, muzike, samoće, broja 8, čak Pape Rimskog i strah od ležanja na jednom boku! Broj različitih vrsta fobija dostiže nekoliko stotina i u neprestanom je porastu u savremenom svetu. Takav je neutešan zaključak psihologa. Razlog svega je tehnički progres, prirodne i tehnogene kataklizme, jačanje terorističke opasnosti i drugi faktori.

10% življa Rusije je bar jednom u životu doživelo paničan strah, a onih koji stradaju od fobija je 3-4%. Predvodi sve to panično rastrojstvo, govori naučni saradnik Moskovskog instituta psihijatrije Jakov Kočetkov:
 

To je bolest pri kojoj ljudi osete momentalan pristup straha. Recimo, čovek može da hoda ulicom i neočekivano da oseti da mu srce jako lupa, da su mu ruke i noge hladne, i da on može za čas da umre. Oseti užas, koji ne može da kontroliše. Često u takvom stanju ljudi traže pomoć, zovu hitnu pomoć, ali to je stanje koje kroz neko vreme može da prođe samo po sebi.
 

Drugo mesto po čestoći zauzimaju socijalne fobije. Ljudi se boje ljudskih gužvi, ne mogu dugo da se nalaze u nečijem okruženju. Čini im se da ih stalno gledaju, pa još sa osudom. Dolazi do toga da ne mogu da jedu u prisustvu drugih ljudi, ne mogu čak ni da izađu na ulicu, bojeći se da će da ispadnu smešni. Često takve strahove rađa televizijski program: sa ekrana danonoćno idu potoci reklama, u kojima se skupim kolima voze samouvereni ljudi oba pola, jedu delikatese u raskošnim enterijerima. Era glamura, koja je zauzela ekran, tera ljude da žele skupe stvari i rađa kompleks niže vrednosti, nastavlja Jakov Kočetkov:
 

Na čoveka emituju ideju kakav on treba da bude. Veoma je važno biti uspešan. Veoma je važno biti na nekom visokom kupovnom nivou. Dolazi do toga da reklama otvoreno eksploatiše strahove. Recimo, reklama dezodoransa koja krajnje ružno pokazuje da čovek koji miriše na znoj izgleda kao svinja. Naravno da osećajni ljudi do kojih je došla takva informacija počinju da se stide.
 

U savremenom društvu često se pojavljuju fobije povezane sa kompjuterskim tehnologijama. Internet kontakti veoma jako stimulišu socijalne strahove, govore psiholozi. Ako je ranije čovek bio primoran da se sudari sa realnošću, sada je sve drugačije. Onaj koji pati od socijalne fobije može godinama da ne izlazi iz kuće, da naručuje hranu preko interneta, da igra kompjuterske igre, da radi iz kuće.
 

Čak i meteorološki uslovi mogu da pogoduju razvoju fobija. Na primer, žega u Rusiji je provocirala rast paničnih rastrojstva. Na temperaturi više 30 stepeni pojačan je rad srca, i poneko može da pomisli da je to znak ozbiljne bolesti, a to sa svoje strane izaziva razne fobije.
 

Posmatranja lekara govore da su manje skloni fobijama religiozni ljudi. Nada u Svevišnjeg čini da čovek bude mirniji, ne daje mašti da ode u nedogled. Ako pak ipak dođe do pristupa straha, lekari savetuju da se stegnu mišići i zatim da se opustimo. To bukvalno znači uhvatiti se rukama, kontrolisati sebe. Pri tome treba nekoliko puta duboko udahnuti. Takva jednostavna vežba normalizuje stanje: mozak dobija kiseonik, šalje telu signal i čovek se smiruje. Ako nas strahovi ipak ne napuštaju, smetaju nam da živimo, moramo se obratiti stručnjacima, iako mnogi lekari smatraju da fobije nisu bolesti. Bilo bi čudno, kažu, da se kod nekog od nas ne nađe bar jedna fobija. Jer čovek je biološki programiran da se boji nekih stvari. Recimo, bilo je razumljivo da se naši preci boje mraka, jer su u mraku mogli da budu napadnuti. Tako da je strah potreban - pomaže nam da preživimo. Najvažnije  je da nam ne  bude na smetnji.