Elbrus može da se probudi

 Vulkan Elbrus može da se probudi u ovom veku. Do takvog su zaključka došli naučnici, otkrivši na vrhu te planine kolonije zelene mahovine.

Čuveni kavkaski vrh od 5 hiljada metera visine je star više od 2 miliona godina. Poslednja erupcija sa emisijom lave se desila  pre 1500 do 1700 godina. Od tog vremena Elbrus spava. Međutim, verovatno će on kroz 50 godina ispoljiti svoju krutu narav. Za sada se to ne može tvrditi apsolutno tačno, mada je registrovana postvulkanska delatnost, - kaže rukovodilac Elbruske školsko-naučne baze MDU Natalija Volodičeva.
 

Postvulkanske pojave se ispoljavaju u fumarolnoj delatnosti, odnosno, emisiji gasova i izvorima mineralnih voda. Oko Elbrusa postoje termalni mineralni izvori koji imaju temperaturu do 21 stepen na severnoj padini Elbrusa. Zatvorenih bušotina ima i u drugim mestima gde su temperature čak i više. Na različtim mestima se nalaze travertini - tamo izlaze na površinu mineralizovane vulkanske vode. Takve pojave su karakteristične za rejone i drevnog, i savremenog vulkanizma.
 

Radi kontrole eventualnog akrtiviranja Elbrusa neophodno je, prema rečima stručnjaka, sprovoditi specijalni monitoring: proučavati koncentraciju emisija aerozola i helijuma. Ako je ona visoka, to je znak da se vulkan aktivira. Istovremeno je neophodno proučavati procese sleđivanja,- ističe glaciolog Natalija Volodičeva.
 

Stvar je u tome što je Elbrus pokriven ledom, njegovo sleđivanje je dosta jako. Međutim, kod vrhova gde se nalaze krateri, glečera nema, recimo, viši vrh na nekim mestima ima visoku temperaturu. Na visini 5621 metar je bila registrovana temperatura oko 20 stepeni. Šta više, u pukotinama, koje se nalaze na toj toploj površini, raste mahovina. Svakako, postojanje mahovine na takvoj visini u običnim uslovima nije moguće. To je zbog nekog zagrevanja, -  ističe naučnik.
 

Blizu Elbrusa na rastojanju 25 kilometara nalazi se Neutrinska opservatorija gde radi grupa naučnika Astrofizičkog instituta Šternberg MDU pod rukovodstvom poznatog vulkanologa Vadima Miljukova. Tamo je montiran laserni interferometar koji proučava kolebanja zemaljske kore i eventualne promene unutrašnjeg magmatičnog centra koji se nalazi pod Elbrusom. Sada se zagreva gornja kamera vulkana, - kaže Vadim Miljukov.
 

Ili se ona sama zagreva, ili tamo stiže vruća lava iz dubinskog žarišta. Mi smo razradili originalnu metodu - takozvani  rezonansni način kontrole ovog vulkana. Pazimo na rezonansne karakteristike njegove magmatične kamere i pratimo dinamiku. Prema našim podacima, vulkan se zagreva. Teško je prognozirati kada može doći do erupcije. Ako je on  poslednji put imao erupciju pre hiljadu godina, možda  još nekoliko stotina godina neće doći do erupcije, mada se nešto može desiti.
 

Međutim, u najskorije vreme neće se to desiti, - ubeđen je naučnik. Vulkansku delatnost uvek prate zemljotresi. Drugi sejzmički proces je tremor, ili dugački signal niskih frkvencija, koji prati kretanje magmatičnih tečnosti kad se priprema vulkanski događaj. Takve pojave nisu zabeležene na Elbrusu, - umiruje vulkanolog.
 

Ima čega da se bojimo. Ako dođe do erupcije, rastpoljeni sneg i led će prouzrokovati vulkansku lavinu na istočnoj padini Elbrusa. Njena brzina  može da iznosi 20 metara na sekund. To je ogromna razorna snaga koja je sposobna bukvalno da uništi naselja koja se tu nalaze i doći da administrativnog centra Elbruskog rejona Kabardino-Balkarije - Tirniauza gde živi više od 20 hiljada ljudi.