GLEDAJUĆI I IZ UGLA RUSIJE A I EVROPE, KAO I IZ UGLA ALIJANSE, JASNO JE DA PRETNJA KOJA SE POJAVLJUJE DOLAZI SA JUGA – PREDSEDAVAJUĆI VOJNOG KOMITETA NATO

RT: Anders Fog Rasmusen je pozvao Rusiju  da se pridruži novom projektu antibalističkog raketnog štita. Zašto bi ovo, po vašem mišljenju,  moglo predstavljati primamljivu opciju za Rusiju?

Đijampaolo di Paola: Pa, pre svega verujem da Rusija i Alijansa imaju zajednički interes: da se zaštite od pretnje koja se pojavljuje. Pripremanje oružja za masovno uništenje, i način njihove upotrebe, uključujući balističke projektile, je jedna od ovih pretnji. Tako da verujem da, uopšteno govoreći,  postoji interes obe strane da se zaštite od ove pretnje. Takođe verujem da je novi pristup SAD  - tzv. fazni pristup – antiraketnom štitu takođe potencijalno primamljiv, jer je fokusiran na spiralni razvoj. Znači da  posmatramo pretnje otkada se pojave, što je oduvek bio klasični i čvrsti stav Rusije. Moramo da pazimo na pretnje kako se pojavljuju. U ovom progresivnom pristupu sistem se razvija kako se pretnja javlja. Izgleda primamljivo za Rusiju. Ali, ovde moramo biti jasni: postoji prilika, mogućnost, ali još uvek ima dosta toga da se uradi. Takođe, Alijansa još uvek nije odlučila hoće li se pogađati oko ovog pitanja. Ne sarađujete na ovako osetljivom pitanju ako ne verujete jedni drugima. Zato smatram da bi ovo bilo primamljivo za obe strane. Ali trebamo to razviti. Ali još uvek nismo to dostigli. Takođe trebamo imati strateško strpljenje.

RT: Generalni sekretar NATO je takođe spomenuo da raste pretnja od napada Evrope projektilima. Možete li  navesti neke od ovih pretnji? Postoji li neko poseban koga možete izdvojiti, a zbog koga bismo se trebali zabrinuti?

GP: To je jasno. Znamo da, uopšteno govoreći, gledajući i iz ugla Rusije, a i Evrope, kao i iz ugla Alijanse, jasno je da pretnja dolazi sa juga. A na jugu postoje određena država. A znamo o kojoj državi govorimo – državi zbog koje se treba brinuti. Mislim da je zaštita stanovništva Alijanse, kao i ruskog stanovništva od potencijalne pretnje, važna.

RT: Sada ste spomenuli jedinstvo. Sada, u 2010. godini postoji saradnja NATO i Rusije. Mislite li da je ova saradnja jača nego što je bila u prošlosti?

GP: Mislim da ima potencijal da postane jača, jer smo prošli kroz težak period. A ako uspete da prođete kroz težak period, ako ponovo krenete, onda imate novu odlučnost da to uradite. Tako da smatram da je normalno da kada prođete kroz poteškoće i izađete iz toga, onda postoji čvršća osnova da gledate unapred.

RT: Stalni predstavnik Rusije u NATO je rekao da među članovima Alijanse postoji određeni nedostatak jedinstva po pitanju teme partnerstva sa Rusijom i da se to osetilo u Savetu Rusija – NATO. Mislite li da neko zaista pokušava da naruši ovo partnerstvo između Alijanse i Moskve? Ili postoji neko ko pokušava da se nađe na putu novoosnovanom prijateljstvu?

GP: Pre svega, moram da kažem da je gospodin Rogozin moj drag prijatelj. Tako da mogu govoriti veoma otvoreno, jer se sa prijateljem otvoreno razgovara. On ponekad voli da doda malo boje u svojim izjavama. Tako da je on ponekad slikovit. Ne, ne bih rekao. Tačno je. Savet NATO - Rusija  broji 29 članova i tu postoje razlike, a samim tim i različita osećanja. Ali istina je da niko od 29, a sigurno niko od 28 članova, ne postavlja prepreke. Mi imamo zajednički geopolitički razum i moramo da pokušamo da radimo zajedno da izgradimo čvrste odnose. To je dobro za nas, i to je dobro za Rusiju. I nadam se da ćemo u bliskoj budućnosti videti konkretan napredak.

RT: Holandske vojne snage koje idu iz Avganistana je nešto o čemu njudi razmišljaju. Oni su u procesu povlačenja iz Avganistana. Kanada je najavila da se i oni povlače. Koji su budući planovi  NATO u Avganistanu? I da li su u skladu sa Obaminom politikom kojom želi da poveća NATO snage u zemlji?

GP: Konferencija u Kabulu se održala pre samo dva dana. I smatram da je konferencija u Kabulu pokazala obnovljeno jako obavezivanje međunarodne zajednice, svih zemalja koje su bile prisutne – tamo su bile prisutne organizacije iz 70 oblasti.  A što se tiče Alijanse, postoji jednaka obaveza da se ostane – kako je rekao Generalni sekretar - koliko god je potrebno da se posao završi, što ne znači da će veličina osoblja danas biti jednaka onoj u narednim godinama. To samo znači da ćemo zauzeti naš stav u skladu sa situacijom. Naša jedina obaveza danas je da pomognemo avganskim snagama bezbednosti da postanu gospodari i vlasnici njihove vlastite bezbednosti i budućnosti. U Kabulu važan element tranzicije je bila tranzicija procesa vlasništva – što znači bezbednosti – avganskoj vladi uz pomoć međunarodne zajednice. Ali to ne znači „idemo kući“. Sve je jasno rečeno. To je samo proces tranzicije vlasništva avganskim vlastima na vreme.  Znate da je predsednik Karzai rekao da je ubeđen  da će avganske snage do 2014. godine imati kontrolu nad vlastitom zemljom, a mi radimo na tome. Ali čak i kada dođe 2014. godina, proces će biti vođen događajima.

RT: Pitanje vezano za promjene u komandi i dolasku generala Dejvida Patreusa na čelo. Pre svega, kako se odvija? A drugo, on se obavezao da će smanjiti broj civilnih žrtava. Da li je to moguće, s obzirom na intenzitet borbi sa Talibanima?

GP: Pre svega, dešavaju se promene u komandovanju, a ne u strategiji. A želim da vas podsetim da je Dejvid Patreus, isto kao i Mek Kristal, mozak novog pristupa Avganistanu.  Stoga definitivno postoji nastavak komandovanja. Poziv generala Patreusa za smanjenjem prisutnosti  je jednak pozivu Stenlija Mek Kristala, Generalnog sekretara NATO, Alijanse uopšte. Mi dajemo sve od sebe da to postignemo, i Karzai je u svom govoru na konferenciji u Kabulu priznao da je u to uloženo dosta napora. To je moguće. Naravno, što je intenzivnija operacija, to je teže. Ali činjenica da je teška, ne znači i da je nemoguća. A mi smo rešeni da to učinimo.

 RT: Da samo malo požurimo. Kakvo je mišljenje NATO, i vaše lično, o ideji predsednika Medvedeva da cela Evropa ima novi program bezbednosti?

GP: Verujem da do toga moramo dođemo zajedno, da zajedno radimo na Evroatlanstkoj bezbednosti. Tako da je ideja Medvedeva u rezonanci sa našim ubeđenjima. Ali mi volimo da kažemo da je taj princip već prisutan u Helsinškom sporazumu, Pariškom dokumentu, u osnivačkom aktu. Princip o kome on govori je dobar, ali način da se on razvije... verovatno nam ne treba novo parče papira. Sve je tamo. I sve što nam treba je da radimo da to učinimo mogućim.

RT: U prošlosti, postojao je kamen spoticanja između Rusije i NATO. A to je širenje NATO ka istoku.  A nedavno je Ukrajina odustala od svojih namera da pokuša da postane članica NATO.  Da li mislite da je članstvo u NATO postalo manje primamljivo?  Kako gledate na to u budućnosti?

GP: Pre svega želeo bih da ispravim ovo što ste rekli, jer smatram da to nije pravi način da se tako postave stvari.  NATO nije ekspanzionistička organizacija. NATO je organizacija slobodnih nacija koje žele da zajedno dele određene vrednosti – a prva i najvažnija vrednost je slobodna demokratija. Oni žele da zaštite svoje vrednosti. One žele da ostanu zajedno sa obe strane Atlantskog okeana. Atlantska povelja, koja je napisana 1949. godine – pa prije politike „otvorenih vrata“ – jasno kaže da smo mi organizacija gde svaka evropska članica, koja deli ovu vrednost, i slobodno izabere da bude u savezništvu, i koja može doprineti vrednostima Alijanse, je dobrodošla. Tako da to nema nikakve veze sa ekspanzijom na istok, sever, jug ili zapad. Mi smo organizacija gde svaka nacija, koja je spremna da se pridržava ove vrednosti, može biti dobrodošla. Mi smo organizacija vrednosti; i ko želi da bude deo nje je dobrodošao. I to se odnosi na sve – a kada kažem sve, mislim na sve – evropske nacije. Ogromne ili velike, male ili srednje, čak i veoma velike.

RT: Kada kažete „veoma velike“ da li ikada vidite Rusiju kao članicu NATO, nekad u budućnosti?

GP: Odgovorio bih na vaše pitanje pitanjem: da li biste se vi pridružili NATO? Ja nemam nikakvih ograničenja na mom horizontu, jer kako je rekao Tomas Fridmen, svet je ravan. A kada je ravan nema linije horizonta.