Dobar terorista. Haški odmor Ramuša Haradinaja

21. jula Međunarodni tribunal za bivšu Jugoslaviju će izreći konačnu presudu jednom od lidera takozvane OVK, bivšem premijeru pokrajine Ramušu Haradinaju.

Kao što je poznato, u aprilu 2008. godine, Haradinaj i jedan od njegovih saradnika, optuženi za surove zločine protiv Srba, Albanaca i Cigana na Kosovu 90-ih godina bili su oslobođeni na osnovu 37 tačaka i pušteni na slobodu. U međuvremenu, podseća srpski novinar Milovan Drecun, po podacima vlade Srbije, Haradinaj je sopstvenim rukama ubio preko 70 civila.

Apelaciona komora Međunarodnog tribunala inicirala je ponovno razmatranje slučaja po 6 tačka,a motivisavni to time da neki ključni svedoci nisu nastupili u sudu. Zašto nisu, zna se: setimo se zime 2007, Crna Gora, Mercedes koji je tobože slučajno pregazio Kujtima Berišu, jednog od glavnih svedoka na suđenju protiv Ramuša Haradinaja. Setimo se da je slična sudbina stigla još nekoliko svedoka: neko se odjednom bacio pesnicama na šestoricu i oni su ga odmah proboli nožem, neko je bio likvidiran bez posebnog scenarija: prosto upucan.

Ili setimo se Šefčeta Kabašija, koji je svojevremeno odbio da istupi kao svedok na suđenju Haradinaju. Užurbano odletevši preko okeana, on je već iz Njujorka objasnio - zaštita svedoka o kojoj govori Međunarodni tribunal deluje samo kada se svedoci nalaze u sudnici. Ovakvih koji su odbili da svedoče bilo je 2007. dosta.

Ali svedočenja onih koji se nisu uplašili da govore protiv „gangstera sa rukama do lakata u krvi" (termin nije ruski, čak nije ni srpski, već u tom trenutku glavnog tužioca Haškog tribunala Karle del Ponte), otkrivaju čudovšine detalje biografije bivšeg premijera Kosova, kada su, na primer, 1998. godine njegovi potčinjeni iskopali nekim policajcima sprske nacionalnosti oči, odrezali komade njihovih tela, a rane posuli solju. Zatim im je Haradinaj, koji se prethodno povezao toki-vokijem sa kolegama nesrećnika, priredio zvučnu reportažu, simbolično zaklavši već polužive ljude. Ili kako su albancu koji je rizikovao da sarađuje sa Srbima, Haradinaj i četvorica njegovih ljudi upali u kuću, ubili ženu i petogodišnjeg sina. Šta su u poređenju sa tim takve sitnice kao što je hladnokrvno ubistvo stražara poretka usred belog dana ili žestoko izbijanje otetih Cigana? Odavno već objavljeni materijali, između ostalog i oni koje je publikovala Karla del Ponte, svedoče o tome da je Haradinaj umešan u takozvanu crnu transplantologiju, za koju oni koji na evropskom tržištu čekaju da dobiju recimo nove bubrege, vrlo dobro plaćaju.

21. jula biće izrečena konačna presuda. Zanimljivo, ali Haradinaju je dopušteno da sam odluči da li će prisustvovati na čitanju presude, što konačno svodi na nulu smisao datog dejstva, posebno uzimajući u obzir dirljivu brigu međunarodnih organizacija za zdravlje teroriste. Milovan Drecun, pozivajući se na američke medije, navodi zanimljivu činjenicu: za vreme jednog kriminalnog obračuna početkom 2000-ih, Haradinaja su evakuisali sa lica mesta vojnici iz najveće evropske baze SAD Bondstil.

Dakle, pitanje je, ko pruža političku zaštitu Ramušu Haradinaju i ko vrši pritisak na Haški tribunal da zasigurno najvećeg ratnog zločinca na Kosmetu iz 1998-99. godine, oslobodi bilo kakve odgovornosti. Šta se krije iza toga, verovatno, najbolje može da vam posvedoče dva događaja, u kojima sam i sam učestvovao. Naime, još kada se pripremao proces protiv Ramuša Haradinaja, pozvao me je istražitelj Haškog tribunala,  Nemac, moj kolega politikolog Mihael Hajnc. On je pročitao moju knjigu, koju sam ja opisao, odkopavanje masovnih grobnica, u kojoj su nađeni leševi žrtava Ramuša Haradinaja i pitao me, da li bih bio svedok u Haškom tribunalu na procesu protiv Ramuša Haradinaja. Na moje pitanje, da li će uopšte doći do procesa protiv Ramuša Haradinaja, on je rekao da će verovatno doći, ali da se vrši izuzetno snažan politički pritisak na haško tužilaštvo da se uopšte ne sudi Haradinaju. Kada sam ga pitao, ko vrši politički pritisak, bez ikakvog oklevanja mi je rekao da Sjedinjene Američke Države. Nekoliko godina nakon toga zvao me je čovek iz kancelarije Haškog tribunala na razgovor, koji je tekao sa tim čovekom, veoma je indikativan. Ja sam pitao, šta će se desiti sa Ramušem Haradinajem. On mi je još tada rekao, dakle, nekoliko godina pre no što će se sada izreći ova oslobađajuća presuda, on će biti oslobođen. Ja sam pitao, kako je to moguće. Rekao je da Amerikanci i Britanci ne dozvoljavaju da on bude osuđen, da su ga Amerikanci odveli u Sjedinjene Američke Države da ga nauče kako da se ponaša i šta da govori tribunalu, a da su mu Britanci zapravo pronašli najboljeg advokata.

Između ostalog, Haradinaj se svojevremeno uputio u Hag dobrovoljno. Sada je jasno čime se objašnjava tako galantan gest. Istoričar,  naučni saradnik instituta za Slavistiku RAN Mihail Jambajev podseća:

 
Haradinaj je ljubimac svih međunarodnih organizacija na Kosovu. Nekoliko puta su ga slali iz Haga na različite rođendane i praznike rođaka. Jedan od šefova UNMIK-a je izjavio da je Haradinaj faktor stabilnosti u pokrajini, i nazvao ga svojim drugom. Za Haradinaja je to bilo letovalište, a ne zatvor. Haški odmor.

Na srpskom internetu se šale da je Hag započeo ovu proceduru oko konačne presude kako bi platio Haradinaju kompenzaciju za moralnu štetu. Sa njega će konačno skinuti sve optužbe, tako da je julska manifestacija u hagu jednostavna formalnost, ubeđeni su eksperti. Zato ako na tribunal ide sprski poslenik, piši propalo, podseća istoričar Mihail Jambajev. Na primer, srpski general Galić svojevremeno je predao žalbu na osnovu presude i dobio za to doživotnu robiju. Evo još primera:

 
Vojislav Šešelj, koji je nešto dopustio sebi da kaže, ali nikoga nije ni pipnuo, sedi bez suđenja u Hagu 7 godina, a Haradinaj, masovni ubica, kosovski analog sovjetskog manijaka Andreja Čikatila, koji ima vlast i veze u zapadnim krugovima - na slobodi.

U svoje vreme ruski pisac Aleksandar Solženjicin nazvao je neka dejstva Haškog tribunala „postupkom ne čak ni inkvizitorskim, već dostojnim divljaka od pre tri hiljade godina pre naše ere". Ruski političari više puta su izjavljivali da je tribunal konačno sebe diskreditovao i da treba da bude zatvoren. U suštini, jedna desetina onoga što je učinio Haradinaj prema Krivičnom kodeksu RF dovoljna je da ova persona smeni adresu stanovanja na ustanovu sa poetičnim nazivom Crni delfin - to je ruski zatvor za osuđene na doživotnu robiju. A po zakonima Međunarodnog tribunala za takve postupke puštaju na slobodu, a sam sud i dalje radi.

Srpski novinar Milovan Drecun ističe da Hag dosledno opravdava pripadnike terorističke organizacije OVK. Kao što postoje dobri policajci i loši policajci, tako i za Amerikance očigledno postoje pozitivni i negativni teroristi. Boreći se protiv jednih u Avganistanu, Vašington podstiče druge na Kosovu, istovremeno boreći se protiv, i pri tome pomažući, na primer, kretanje heroina iz Azije u Evropu, sa svim usputnim stanicama.