Oduševila me Srbija

Mark Dekaskos, poznati holivudski glumac, ovih dana boravi u Beogradu gde snima film „Serbain scars“. Mnogima je poznat po ulogama u filmovima „Pakt s vukovima“, „Kikbokser“... U intervjuu za „Blic“ Mark otkriva da je oduševljen boravkom u Srbiji, gostoprimstvom, lepim devojkama...
- Ljudi su ovde divni, veoma su prijateljski raspoloženi i zanimljivi. Ekipa na setu je jedna od najprofesionalnijih s kojima sam radio. Impresioniran sam koliko je sve dobro organizovano, jer su sama snimanja prilično teška. Sviđa mi se vaša hrana, iako sam vegetarijanac. Ovde, kada jedem paradajz, kažem: „Vau, pa ovo ima zaista ukus paradajza“. To stvarno volim, hrana je odlična. Vi i sami znate da imate predivne devojke u Srbiji i već me boli vrat od okretanja glave - čas na jednu, čas na drugu stranu. Zaista se lepo provodim i drago mi je što sam ovde. Išao sam da vidim Kalemegdan i prošetao sam se centralnim ulicama, ali obično radim po deset i više sati dnevno, pa nisam baš raspoložen za noćne izlaske.
Da li uspevate da i ovde održavate kondiciju?
- Interesantno je da mi ovde uopšte nije potrebna teretana. U blizini mog hotela je zgrada u izgradnji, sa skelama i ostalim metalnim konstrukcijama. U neko doba noći sam izlazio iz hotela i vežbao na tim skelama.
Da li vam se dopada scenario za film „Serbain scars“?
- Scenario je vrlo dobar i dinamičan je. Veoma je dobro to što ga, ako ispadne kako treba, možete pokazati celom svetu i da se svet upozna sa situacijom i istorijom vaše zemlje koju vi, Srbi, odlično znate. Mi znamo samo činjenice i statistike i ništa dublje od toga. Vrlo je teško napraviti dobar film. Ja snimam već 24 godine, a samo nekoliko filmova je zaista odlično. Uglavnom nešto nedostaje. Nekada pedeset ljudi učestvuje u filmu i sve mora da funkcioniše savršeno. To je kao da ste svi u braku, nedeljama svi živite zajedno. Snimao sam „Pakt s vukovima“ i šest meseci sam bio sa ekipom od 1.600 ljudi. To je bilo ludo.
Kako porodica podnosi odsustvo od kuće?
- Život glumca je potpuno lud. Stalno ste na putu. Za mene je važno što imam ženu, decu i mnogo prijatelja. Kada se ne bavim glumom, oni su najvažniji u mom životu. Stalno vam prilaze ljudi koji vas hvale i hrane vaš ego. Mi, glumci, smo sebični, i to je istina. Po osam nedelja nisam s njima, a prednost je to što meni za to vreme oni mnogo nedostaju, pa im se više radujem. Imam tu priliku da svojoj ženi kažem da mi nedostaje. Fantastično je i to što mi nedostaju deca.
Koja je vaša uloga?
- Ja igram polu-Srbina, polu-Kineza. Moj otac je Srbin, majka Kineskinja, a imam i usvojenog brata. Otac je hemičar koji radi za vladu. Kada sam bio tinejdžer, otac zabrinut zbog političkog stanja, šalje mene i majku u Ameriku. Kaže da će doći za nama za godinu-dve, ali to se nikada ne desi. Nakon nekoliko godina, po mene dolazi brat s rečima da je našem ocu potrebna pomoć, i mi zajedno odlazimo u Srbiju. Tu počine akcija i avantura...
Kao majstor borilačkih veština volite tuče na filmu?
- Volim tuče, ali ne bez razloga. Zato mi se i dopao ovaj scenario. Obožavam tuče u kombinaciji sa dušom i srcem, kao u filmu „Hrabro srce“. Mnogo puta se dešavalo da producent ili reditelj na snimanju kažu: „Ne treba nam priča, neka bude samo tuča“, a ja i tada dam sve od sebe.
Kako ste zavoleli kung-fu?
- Moji otac i majka su bili učitelji kung-fua. Ja sam počeo da treniram sa četiri godine i sa sedam sam učestvovao na svom prvom turniru, a do osamnaeste godine sam se pojavljivao na turnirima.
Da li ste znali nešto o Srbiji pre nego što ste došli ovde?
- Odrastao sam u Nemačkoj i sećam se fantastičnih prizora kada smo jednom putovali u Dubrovnik. Tada sam bilo najbliže Srbiji. Nažalost, nisam čuo mnogo toga o Srbiji, osim preko medija. U Americi dobijam domaće vesti, moj brat živi u Minhenu i pričamo o politici. Američka vlada uglavnom predstavlja vesti koje ljudi žele da čuju, a meni je važno da osetim i sam zaključim neke stvari.

Tuča na snimanju sa Madsenom

Holivud je stigao u Beograd. Dugo najavljivano snimanje filma „Serbain scars“ je počelo, a glavne zvezde su svakako Majkl Medsen i Mark Dekaskos. Ekipa „Blica“ ekskluzivno je prisustvovala snimanju ovog ostvarenja u jednoj napuštenoj fabrici nadomak Beograda. Jedan od glavnih glumaca, producent i idejni tvorac ovog projekta jeste Vladimir Rajčić koga smo zatekli pretučenog, sa podlivima oko očiju dok mu je krv curila iz nosa.
- Ovo mi je uradio Majkl Medsen. Upravo me je mučio u ovoj zgradi, a još uvek maltretira Marka Dekaskosa, moga brata koga moram da spasem - otkrio nam je Vladimir Rajčić koji je sa svojom producentskom kućom „V.P.R. Studios“ organizovao ceo projekat.
Ulazimo u napuštenu fabriku - na podu, u debelom sloju prašine vide se brojni otisci. Bila je neka gužva, možda i tuča. Penjemo se na sprat, u praznoj prostoriji sa razbijenim staklima na prozorima, vezan za stolicu sedi vidno izudaran Majkl Dekaskos. Prilazi mu Medsen i preti, ali tiho, bez galame. Uživa dok to radi. Unosi mu se u lice i kida s njegovog vrata lančić sa krstom. Uzima krst, jer se u njemu navodno nalazi tajna formula, i odlazi.
- Ovo je bilo odlično. Ovo je probno snimanje, ali je toliko dobro da ćemo možda i to iskoristiti u filmu - kaže reditelj Brent Haf i poziva Medsena da pogleda na monitoru kako je izgledala prethodna scena. Ovaj se zadovoljno smeška.
Inače, Medsen u stilu holivudske zvezde, kakva i jeste, izaziva strahopoštovanje većine ekipe na setu. Deluje mrzovoljno, kao da nikada ne izlazi iz uloge negativca. Ipak, kao pravi profesionalac koji iza sebe ima na desetine uspešnih filmova, vredno radi, ponavlja svaku scenu onoliko puta koliko mu se kaže. Potpuno je koncentrisan, ali u svakom momentu spreman da prisutne zadivi nekom improvizacijom.