Druga teritorija istorijskog muzeja

Državni Istorijski muzej koji se nalazi u samom centru Moskve, pored Kremlja, objavio je da kao i čitava Rusija, uvodi modernizaciju.

Ideja je sazrevala odavno, ali uvereno ju je objavio novi direktor muzeja Aleksej Levkin. Istoričar po obrazovanju, mnogo godina je radio u Muzejima Kremlja, faktički nastavivši „porodičnu tradiciju". Direktor istorijskog muzeja 70-90-ih godina bio je njegov otac, profesor Konstantin Levikin. Već tada muzej je oštro osećao nedostatak izložbenih površina, mada zgrada u kojoj se nalazi izgleda ubedljivo i sama po sebi predstavlja umetničku i istorijsku vrednost. Izgrađena je 1881. godine po projektu poznatog arhitekte Šervuda. Ona predstavlja objekat Svetskog kulturnog nasleđa UNESKA. Ali zadatak formulisan iste te 1881. godine - služiti kao očigledna istorija Ruske države, radi čega će se sakupljati svi spomenici značajnih događaja - on više ne može da ispuni. Previše su veliki fondovi, nagomilani u prethodnim vremenima. Zamislite: samo Petar Ščukin, čuveni sakupljač ruskih starina početkom prošlog veka predao je muzeju kolekciju od 300 hiljada predmeta!

Tako da je aktualna modernizacija Istorijskog muzeja, podvlači Aleksej Levikin, vezana pre svega za osvajanje novog prostora.

 
Stvara se čitav muzejski kompleks, govori direktor. Verovatno nisu slučajno moje kolege već odavno govorile o drugoj teritoriji, upravo tamo treba odrađivati i nove tehnologije, i nove načine izlaganja. Složenost koncepcije Istorijskog muzeja je u tome da se uzmu u obzir interesi različitih kategorija posetilaca. Kako bi to bilo zanimljivo i za prvaka, i za starca. Kako bi oni koji žele da vide zvaničnu istoriju, videli zvaničnu istoriju, a oni koji žele da vide polemiku, videli polemiku.

Polemika se, uzgred, vodi oke same ideje proširenja muzeja. Ne odobravaju svi predaju zgrada iz 16-19. veka koje se nalaze pored Istorijskom muzeju. One se nalaze na Crvenom trgu i tako bi bio formiran muzejski kvart sa jedinstvenim arhitektonskim konceptom, jedinstvenim prostorom za čitavu izložbu.

Javnost gaji sumnje i povodom drugog globalnog projekta - Nacionalne galerije protreta istaknutih ljudi Rusije u oblasti kulture, politike, ratne veštine. Između ostalog, još čuveni ruski mecena Pavel Tretjakov zamislio je da se napravi takva „istorija kroz likove". Zatim su ideju prihvatili predstavnici bele emigracije - ali ona nije bila realizovana. Ipak u poslednjim decenijama naporima entuzijasta bilo je sakupljeno preko 1000 eksponata za galeriju. U martu ove godine oni su predstavljeni na izložbi u Moskvi. Ovde je mogao da se vidi, na primer, portret aktuanog predstavnika vlade Vladimira Putina u stilizovanoj tehnici avangardiste Lentulova, ili šefa Sovjetske države 60-ih godina Nikite Hruščova u liku mudrog starca.

Uloga ličnosti u istoriji tema je koja se uvek razmatra u društvu. Uz to, svaki umetnik ima svoje viđenje istorijskog lika. Upravo zato koncepcija galerija izaziva sporove, smatra predsednik Međunarodne konfederacije antikvara Georgij Putnikov.

 
Nacionalna galerija portreta nije prosto pi-ar akcija, nije prosto izdvajanje mesta za nju, traženje raznih portreta i slično, tvrdi ekspert. Ne, to je veliki naučno-istraživački proces. To je u suštini institucija nacionalne genealogije.

Ideja drugog velikog projekta Istorijskog muzeja vezana je za prestojeći jubilej - 200-godišnjicu Otadžbinskog rata 1812. godine protiv Napoleona. Jedinstvenog muzeja tog rata, u kojem je Rusija odnela blistavu pobedu, do danas nema, mada je ogroman broj dokumentarnih i umetničkih svedočanstava o tom događajima.

Osim centra Moskve, Istorijski muzej poseduje prostorije i u kvartu Izmajlovo, na istoku grada. Tamo treba da budu čitava grupa zdanja s početka 19. veka. Sada je njihov veći deo predat istorijskom muzeju. I sada je u toku vrlo složen, veliki rad na prevozu eksponata i radionica za restauraciju koje se nalaze u Novodevičjem manastiru. Ubuduće planiramo da napravimo tamo centar za restauraciju, spojen sa magacinima, prostorije gde mogu da budu postavljene ekspozicije. Osim toga, tamo je stajao čuveni Izmajlovski puk, tamo su se nalazile oficirska i vojnička prihvatilišta, ali to su planovi u perspektivi. Sada je teško govoriti kakve ekspozicije ćemo tamo postaviti, ali da će ih tamo biti, to je tačno.

A uskoro, već krajem avgusta u Istorijskom muzeju biće otvorena grandiozna izložba remek-dela iz Luvra i Versajskog dvorca - jedna od najvažnijih manifestacija unakrsne Godine Rusije i Francuske.