Konzorcijum Nabuko se nervira

Ruski gigant Gasprom ponudio je nemačkom RVE učešće u izgradnji gasovoda Južni tok. Poltičare i medije EU ova vest je zatekla ništa manje nego što bi lisica koja se ušunjala u kokošinjac zatekla njene žitelje. Suština negodovanja je sledeća: Moskva se drznula na svetinju - projekat gasovoda Nabuko, zamišljen da zaobiće Rusiju. Kako bi se umanjila zavisnost Evrope od isporuka plavog goriva sa Istoka. Moskva namerava da neutrališe glavni faktor - RVE. Koncern kao ključna figura u izgradnji i finansiranju projekta uz sve prednosti ima još i široku mrežu klijenata. Bez njega će Nabuko ostati da visi u vazduhu. Sve je moguće. Ali Gasprom se u datom slučaju ponaša u skladu sa uvreženim zapadnim tradicijama. Nikoga na primer ne zbunjuje kada američki koncern Ekson kruži oko oslabelog BP kao ajkula oko brodolomnika.

Argumenti evropljana su jasni: dobiti svoj izvor snabdevanja gasom. Stvoriti konkurenciju Gaspromu. Ekonomski interesi Rusije, čiji prihodi u velikoj meri zavise od izvoza energenata, za EU nemaju nikakav značaj. Ne zna se samo zašto u takvom slučaju od Rusije zahtevaju da prima interese EU bliže srcu nego svoje sopstvene? Između ostalog, Južni tok je i univerzalni lek od prekida u isporukama gasa u EU, koje je Kijev svojevremeno naučio majstorski da inspiriše i koristi. Ukrajinska dilema nije previše složena: ili cene niže od tržišnih, ili Rusija gubi u Evropi imidž pouzdanog isporučioca. Južni tok će ovu zavisnost bitno umanjiti.

I zašto se u EU stide da kažu da osim RVE, svi ostali učesnici Nabuka su oglasili svoju zainteresovanost za Južni tok, a mađarski energetski koncern OMU je izjavio da namerava da učestvuje u oba projekta. Možda bi najbolje bilo odbaciti nelsaganja i ujediniti ih?

Nikolaj Kavešnikov, vodeći ekspert za energetiku Evropskog instituta:

Nikako. Ovu ideju je već istakao pre tri meseca direktor italijanske kompanije, koja učestvuje u Južnom toku i naišla je na oštar negativan odgovor ministra za energetiku RF Sergeja Šmatka. On je motivisao neželju time što se Južni tok nalazi u mnogo većem stadijumu spremnosti.

A Nabuko ima jedan nesumnjivi adut: planirana vrednost njegove izgradnje iznosi 8 milijardi evra, dok vrednost ruskog konkurenta iznosi 25 milijardi evra.

Nikolaj Kavšenikov nastavlja:

A da li u cenu Nabuka ulazi postavljanje cevi preko dna Kaspijskog mora? Ne. A odakle će oni uzimati gas? Ovde postoji izvestan pi-ar momenat kada svi govore o ceni Nabuka do Bakua, odlično shvatajući da taj gas nije dovoljan. Kakva će biti cena Nabuka sa cevovodom preko Kaspija, to niko ne govori, zato što niko nije računao.

Momenat za pozivanje RVE odabran je uspešno, ističu nemački mediji. Do kraja 2010. godine konzorcijum treba da ima čvrste obaveze od isporučilaca gasa, a njih nema. I Gasprom, kako tvrde, iskoristio je privremene teškoće konzorcijuma. Mada RVE, kao motor projekta, sa ruskim predlogom najverovatnije neće se složiti, u šta je uveren Nikolaj Kavešnikov.

Što se tiče privremenih slabosti Nabuka, ove privremene slabosti traju već 12 godina.

U medijima su se pojavila saopštenja koja se međusobno isključuju. RVE je tobože potpisao sporazum o isporukama gasa sa Turkmenijom, a Turska sa Azarbejdžanom. Ipak nikakvih sporazuma nema, tvrdi Handelsblat. Po njegovim podacima, tek krajem juna RVE je zatražio od Azarbejdžana i Turkmenije čvrste obaveze na punjenju cevi. Nikolaj Kavešnikov ni za kakve gasne ugovore ništa nije čuo. Kao ni njegov kolega Maksim Šein, ekspert energetske konsalting kompanije Broker kredit servis.

Nigde nisam video informaciju da je RVE sklopio nekakve ugovore o isporuci gasa. Izgleda da je to izvestan pi-ar korak: da Nabuko odlično napreduje. Mada je izvesno da ničeg odličnog tamo nema u skorije vreme.

Komisija EU, živo zainteresovana za Nabuko, planira na jesen da održi konferenciju o problemima konzorcijuma. Pitanje se postavlja u čisto hamletovskom ključu: Ili će sve uspeti 2010. ili možemo da zaboravimo na Nabuko - takvi glasovi se čuju danas među saradnicima Komisije. Uz to, osim ruske šale, EU je dobila novu glavobolju. Sve peripetije pažljivo prati Peking. Tamo čekaju zgodan trenutak da turkmenski gas uzmu ispred nosa evropljanima. I svoje namere čak ni ne kriju.