Zakon o radu razbija redove francuskih socijalista

Francuski premijer Manuel Vals postavio je pitanje o poverenju svojoj Vladi kako bi usvojio zakon o radu, pozivajući se na član 49-3 Ustava Francuske. Ta odluka je poslednja kap za mnoge Francuze koji se već protive tom zakonskom projektu, uključujući i pripadnike vladajuće partije.

Ipak, bez obzira na podršku poslanika Socijalističke partije, kao i drugih levičarskih političkih partija, pitanje o poverenju koje je postavila desnica nije podržano u Nacionalnom saboru Francuske.

Iako niko nije ni očekivao drugačiji ishod, pitanje o poverenju veoma je zaoštrilo situaciju unutar Socijalističke partije. Prvi sekretar Žan Kristof Kambadelis saopštio je u četvrtak da će Visoki etički savet Socijalističke partije sprovesti istragu protiv 24 poslanika socijalista koji su podržali pitanje o poverenju Vladi.

Sputnjik Francuske razgovarao je sa članom Socijalističke partije koji je želeo da ostane anoniman.

Da li ste već razgovarali o glasanju sa nekim od poslanika, sa nekim koga poznajete?

— Razgovarao sam sa pojedinim kolegama poslanicima koji žale zbog ove situacije. Većina onih koje znam uznemireni su zbog toga što je stvar otišla tako daleko, uznemireni su tim činom nasilja (Vlade Francuske), neki se, zaista, ljute na takozvane frondere zbog toga što su otišli toliko daleko, ipak mnogi od njih objektivno su nezadovoljni premijerom koji je tokom tri meseca odbijao da čuje šta misle drugi. Navešću primer. Kada Kristof Sirig govori o amandmanima koje je predložio poslanicima uoči poslednje sednice, koliko znam, veoma mali broj poslanika se sa njima upoznao. A u utorak ujutru socijalisti su razgovarali o tim amandmanima, održano je glasanje o amandmanima čiji sadržaj niko ne poznaje, a istovremeno je sazvano vanredno savetovanje ministara na kojem je trebalo da bude doneta odluka o članu 49-3. U suštini, obrnuli su krug.

Da li poslanici Socijalističke partije sumnjaju u ideale francuske demokratije posle ove situacije, posle reakcije Vlade?

— Da. Ali nije stvar u tome što se Vlada autoritarno ponašala poslednje dve godine. Stvar je u Vladi, a socijalisti su verni obavezama preuzetim u junu 2012. godine. Nažalost, danas njihova lojalnost služi interesima čoveka koji koristi tu lojalnost kako bi progurao nacrte zakona. Tako je bilo sa lišavanjem državljanstva, koristili su lojalnost prema predsedniku. Na sreću, poslanici, i ne samo socijalisti, i senatori su rekli ’ne‘ tom ispoljavanju autoritarizma. Reći ću samo još jednu stvar o ovom nacrtu zakona o radu: da je on zaista dobar, ne bi bilo potrebe da sama Vlada podnosi 500 amandmana. I Vi možete da se upoznate sa amandmanima koje su predložile kolege poput Žan Patrika Žila, na primer, ili Frederika Barbjea. Ti amandmani nisu levičarski, imajte u vidu, oni zaista daju nova prava radnicima, omogućavali su da se od te reforme radnog prava stvori nešto dobro. To se nije dogodilo.

U Socijalističkoj partiji misle da je za sve kriv jedan čovek? Ko je to?

Ne mogu da govorim u ime partije, ja sam samo partijski radnik. U svoje ime mogu da kažem da imam najviše zamerki na račun Manuela Valsa, zbog toga što on želi da uništi ono što čini suštinu socijalizma. Nije slučajno odlučeno da se pribegne članu 49-3 upravo 10. maja, na rođendan Fransoa Miterana. Ove godine Narodni front obeležava 80. godišnjicu. I Manuel Vals odlučuje jednostavno da uništi sve ono za šta smo se borili. Ako je neko fronder, onda je to on, a ne poslanici socijalisti. Kada bi debate bile završene, bilo bi održano glasanje o tekstu sa amandmanima koje su predložili poslanici. Ja sam u to uveren. I on je to znao. A ako se na drugi način ne može dogovoriti, dobiti podrška većine, ja ne razumem kako se može pretendovati na to da se predstavlja Francuska ili da se pretenduje na kandidata na predsedničkim izborima.