Atom postaje ambasador mira

Čovečanstvo ne može bez atoma u civilne svrhe - takav je lajtmotiv Međunarodnog omladinskog atomskog kongresa u Kejptaunu u Južnoafričkoj republici koji je započeo sa radom 12. jula. Na njemu učestvuju stotine mladih eksperata iz više od 40 zemalja. Oni rade u različitim sferama primene atomske energije - od lečenja raka do stvaranja bezopasnih rektora. Među okupljenima su poznati naučnici iz oblasti nuklearne fizike, studenti, predstavnici međunarodne agencije za atomsku energiju i drugih međunarodnih struktura. Većini učesnika je manje od 35 godina.

Najoštrija diskusija može da se pokrene povodom ideje da se stvore međunarodna skladišta za atomsko gorivo, zahvaljujući kojima će mnoge zemlje moći da dobijaju gorivo za svoje reaktore i niko ne bi strepeo da će atomski programi tih država imati vojni pravac. U vezi sa tim, biće pokrenut problem Irana, koji jača sopstvene mogućnosti u obogaćivanju urana.

Ako Iran zaista stvori bombu, što ne bi bio primljen u „atomski klub", ukoliko je potpisao sve sporazume o neširenju atomskog oružja? Indija je krajem 90-ih godina testirala svoju bombu i ništa nije potpisala - pa nema kritika sa strana Zapada.

Pravac kojim može da krene diskusija je teško predvideti. Jasno je samo to da se neće zaustaviti na atomskoj energetici. Biće tu i vojni pravac i pitanja neširenja atomskih materijala, iako se mnogi pravci prepliću. Setimo se kako su mnogo učinili vojni eksperti atomske nauke, izgradivši reaktore na brze neutrone.

Kako je rečeno u Deklaraciji kongresa, njegov cilj je da se proširi sfera primene civilnog atoma, da se objasni korist od njega širokoj javnosti, da se sačuvaju naučna znanja i da se prenesu sledećim generacijama naučnika nuklearne fizike. Ti prioriteti su za prošle godine ostali nepromenjeni, govori direktor Atomskog društva Rusije Sergej Kušnarjov:

Menjaju se akcenti, menja se osnova u tim ciljevima i zadacima, ali, svejedno, nijedan od njih ne ostaje u senci. Navešću jednostavan primer. Živimo u epohi atomske renesanse. Sve zemlje se utrkuju u osvajanju atomskih tehnologija, i nigde nema posebnih protesta. Ali ne sme se ni u kom slučaju zanemariti rad sa javnošću, mora se i dalje objašnjavati, pokazivati, da je za godine posle Černobilske katastrofe postignut dobar nivo bezbednosti.

Ideja o razmena znanja među ruskim i američkim studentima i mladim naučnicima nuklearnih specijalnosti se prvi put pojavila krajem 90-ih godina. Dalji razvoj je postao upravo ovaj Kongres, koji se pojavio kao organizacija u Bratislavi. Na njemu su onda učestvovali predstavnici 34 zemlje, i od onda se on održava jednom u dve godine, nastavlja da priča Sergej Kušnarjov:

Ovaj međunarodni omladinski kongres je prvi put održan 2000 godine. Zamislili su ga naši, ruski momci. To je inicijativa omladinskog odeljenja Atomskog društva Rusije. Naša delegacija u Bratislavi je imala više od 100 ljudi.

Da objasnimo šta je to Atomsko društvo Rusije. To je nezavisna društvena organizacija, stvorena 89.godine. Omladinsko krilo u njemu se pojavilo u teškim 90-im godinama, kada je nauka bila na granici opstanka, i interes omladine prema radu u atomskoj sferi je naglo opao. Onda su ruski naučnici pomagali da se stvore slična društva  drugim republikama bivšeg SSSR i slobodno su kontaktirali sa kolegama dugo pre nego su republike uspostavile diplomatske odnose.

Sada, zahvaljujući kongresu, mogućnosti za kontakt su postale veće. A to je za naučnike tako važno, naglašava Sergej Kušnarjov. Rusija je uvek mogla da se ponosi svojom naučnom bazom, nuklearnim tehnologijama i proizvodnjom. Za nju je sličan forum potvrda uloge vodećeg igrača na atomskom tržištu. Kako se očekuje, ruska delegacija u Kejptaunu će predložiti da se Kongres 2014 godine održi u Rusiji.