Povratak Nikole Čudotvorca

Posle Spaske kule Moskovskog kremlja, građevinska mreža je nategnuta preko fasade još jedne kule - Nikoljske. Započelo je otvaranje niša iznad kapija obe kule, gde su nedavno pronađene zamalterisane freske. Drevne, voma vredne freske biće restaurirane i ponovo otvorene za razgledanje.

Na Spaskoj kuli restauratori rade na obnovi freske Spasitelja. A na Nikoljskoj kuli je pronađen lik Nikole Čudotvorca ili, kako ga sada nazivaju, Nikole Možajskog. U Rusiji je lik svemoćnog Čudotvorca češće od drugih svetaca predstavljan na ikonama, njemu su više nego bilo kome drugom posvećivali crkve. U jednoj od njih, u podmoskovskom gradu Možajsk, nađen je neobičan lik u obliku skulpture: u jednoj ruci on je držao mač, spreman da se spusti na glave Tatara i Mongola koji su držali grad u opsadi, a u drugoj sam grad u znak njegove zaštite. Ovaj lik sveca je tako i nazvan - Nikola Možajski i u Rusiji je postao vrlo popularan.

Upravo takav lik - sa mačom u jednoj ruci i gradom u drugoj, pronađen je nad kapijom Nikoljske kule Moskovskog kremlja. Relikvija je mnogo toga preživela. Za vreme Otadžbinskog rata 1812. protiv Napoleona, francuske trupe, povlačeći se iz zauzete Moskve, minirale su Nikoljsku kulu. Pukotina se zaustavila upravo na nivou freske: u tome su vernici videli božanstveno proviđenje i znak da će armija Napoleona propasti u Rusiji. A za vreme revolucionarnih borbi 1917. godine slika Nikole Čudotvorca je bila izrešetana mecima, ali sam lik  sveca nije postradao, što su pravoslavni vernici opet shvatili kao čudo. Između ostalog, tada je Nikola Možajski izgubio desnu ruku, posle čega se u narodu pojavila ikona sa likom Nikole ranjenog.

Godinu dana posle Oktobarskog prevrata 1917. godine završen je sinodalni period Pravoslavne crkve u Rusiji, preporođena je patrijaršija, istovremeno bio je izdat dekret o odvajanju crkve od države, podseća Vladimir Jakunjin, predsednik dobrotvornog fonda Andreja prvozvanog, koji je inicirao traganje i obnovu nadvratnih fresaka Moskovskog Kremlja.

Posle izbora patrijarha 1918. godine narod je išao da se pokloni tim likovima, što je, razume se, bilo neprihvatljivo za novu vlast, koja je zauzela Kremlj. I zato je bila izdata naredba da se likovi svetaca prekriju crvenim platnom. Za sada, istina, nemamo dokaze da je usledila naredba da se konačno sakriju freske Spasitelja u Spaskoj kuli i Nikole Možajskog u Nikolskoj kuli. Zna se samo da su se 20-ih godina još obavljali nekakvi radovi na restauraciji.

I ova okolnost i činjenica da su iznad kapija Kremljovskih kula sve te decenije postojale niše, očuvala je intrigu do današnjih dana. Prvo sondiranje niša koje su izveli stručnjaci potvrdilo je pretpostavku da freske nisu izgubljene, kaže rukovodilac radova narestauraciji Sergej Filatov.

Pod slojem maltera, koji smo sve ove godine videli, nalazi se metalna rešetka i metalna mreža. Oni odstupaju od sloja freske sa bojom na otprilike 10 centimetara. Tačnije tamo postoji vazdušni sloj. Freska je izvedena na malteru. Na Spaskoj kuli uljanom tehnikom iz 19. veka. Što se tiče Nikoljske kule, freska je napravljena verovatno u starijoj tehnici tempere. Ona datira verovatno s kraja 15., početka 16. veka.

Radi otkrivanja fresaka restauratori su primenjivali maksimalno jednostavu staru metodu - uklanjali su malter i mrežu pomoću čekića i dleta. Istina, u toj fazi jednostavnost prestaje i započinje dug i težak proces obnove. Sam lik se sada nalazi pod slojem prljavštine i čađi i može da se vidi samo iskusnim okom. Tako da pre nego što pristupe restauraciji freske, naučnici moraju da obnove lik naslikan na njoj prema sačuvanim dokumentima. Glavni od njih je fotografija freske Nikole Možajskog koju je patrijarh Tihon posle Oktobarskog prevrata 1917. predao predvodniku belog pokreta admiralu Aleksandru Kolčaku. Fotografija se našla u emigraciji, a pre nekoliko godina predao ju je Rusiji episkop Ženevski i Zapadnoevropski. Time je i započela priča povratka fresaka na kule Moskovskog Kremlja.