Nuklearna bezbednost konačno u rukama međunarodnih struktura

Ako poverujemo rečima diplomata, svet je prošle sedmice postao nešto sigurniji. U nedelju 8. maja stupio je na snagu Amandman Konvencije o fizičkoj zaštiti nuklearnog materijala (CPPNM) prema kojem će se preko Međunarodne agencije za zaštitu nuklearnog oružja vršiti razmena svih informacija o tome šta pojedine države preduzimaju povodom fizičke zaštite svojih nuklearnih postrojenja i nuklearnog materijala u njegovom roku trajanja, kao i povodom sprečavanja bilo kog oblika sabotaže, krađe ili šverca nuklearnog materijala, rečeno je u Međunarodnoj agenciji za atomsku energiju (IAEA).

„Išli smo ka tom cilju 11 godina“, rekao je generalni direktor IAEA Jukio Amano u Beču u petak 6. maja. „Stupanje na snagu ovog dokumenta će smanjiti rizik terorističkih napada uz korišćenje nuklearnog oružja, što bi imalo katastrofalne posledice. Svet će usled svega toga postati bezbedniji“, dodao je Amano.

Dug put do bezbednosti

Sistem međunarodnog prava se ne razvija najbržim tempom. Pomenuta Konvencija (CPPNM) na snazi je od 1987. godine. Još 1979. su je odobrile 152 države. Ona predviđa da države koje snose punu odgovornost za obezbeđenje nuklearnih materijala i objekata moraju osigurati i njihov međunarodni transport. Međutim, sve više država je počelo da razvija sopstveni nuklearni program, više je materijala počelo da cirkuliše svetom, i rizik da će nešto dospeti u ruke potencijalnih terorista je sve veći.

Konvenciji je 2005. godine dodat amandman koji propisuje da se njene regulative proširuju na unutrašnju politiku država i na način skladištenja i transport nuklearnog materijala, i da sve te procese koordinira IAEA. Istina, to su prihvatile većinom zemlje u razvoju sa željom da razvijaju nuklearnu industriju u civilne svrhe, koristeći za to svoje suvereno pravo. Stoga je trebalo 11 godina da dve trećine potpisnica Konvencije ratifikuju ovaj amandman. Ali poslednjih meseci, uoči Nuklearnog bezbednosnog samita u Vašingtonu krajem marta, na kome Rusija nije učestvovala, nastupio je prelomni momenat, i amandman su podržale 102 zemlje.

„Trebalo je da prođe određeno vreme da države zaključe da se ne radi samo o unutrašnjem problemu. Jer ako problem sa nuklearnom bezbednošću postoji u vašoj zemlji, onda to postaje i globalni problem. Lanac je onoliko jak koliko je jaka njegova najslabija karika“, izjavila je za „Rusku reč“ Lora Rokvud, direktorka Centra za razoružanje i neširenje nuklearnog oružja u Beču.

„Rusija je prva nuklearna država koja je prihvatila ovaj amandman, i ona ga podržava već duže vreme“, kaže Rokvudova. Istini za volju, generalno odlaganje ratifikacije izazvalo je odsustvo želje Sjedinjenih Američkih Država da je same odobre. Lora Rokvud kaže da je to tako „zahvaljujući određenim procesima u demokratskom društvu u kome različite snage na vlasti imaju različite prioritete i interese“.

Dalji razvoj

„Nadamo se da će amandman i jačanje Konvencije biti efikasni u suprotstavljanju nuklearnom terorizmu i nezakonitoj trgovini nuklearnim materijalima“, rekao je stalni predstavnik Rusije u Međunarodnoj organizaciji u Beču, ambasador Vladimir Volkov. Svi postojeći instrumenti nuklearne bezbednosti poput sajber bezbednosti, otkrivanja nuklearnih materijala itd, moraju počivati na jačanju fizičkog obezbeđenja nuklearnog oružja, objasnio je ambasador stav Ruske Federacije po ovom pitanju.

IAEA će u decembru 2016. održati konferenciju o nuklearnoj bezbednosti na visokom nivou, i Rusija će prisustvovati na ministarskom nivou“, najavio je Volkov i dodao da je stav Rusije da IAEA mora igrati važnu ulogu koordinatora u nuklearnoj bezbednosti u svetu, a sve države sveta moraju učestvovati u procesu donošenja odluka u ovoj organizaciji.

U intervjuu za „Rusku reč“ u kuloarima ceremonije u Beču, Vladimir Volkov je istakao da je ovaj amandman stupio na snagu zahvaljujući određenom broju nuklearnih samita, čiji su inicijator bile Sjedinjene Države, a održani su i uz aktivno učešće IAEA, i da nakon sedam godina pokušaja nuklearna bezbednost sveta konačno postaje prerogativ Međunarodne agencije za atomsku energiju.