Rode na novoj adresi

Bele rode su se i ovog proleća vratile u svoje gnezdo u selo Zlatokop kod Vranja. Stigle su i njihove komšije, španski vrapci. Njihovo gnezdo doživelo je sličnu sudbinu kao i desetine kuća čiji su vlasnici morali da se presele zbog izgradnje Koridora 10. A i akcija izmeštanja ptičjeg doma bila je gotovo jednako komplikovana kao i raseljavanje stanovnika.

Sve je počelo tako što se jedna bandera našla na pogrešnoj strani puta i morala je biti pomerena. Ne bi bila ni prva ni poslednja, niti po bilo čemu drugačija da na njenom vrhu gnezdo nisu svile ove retke ptice koje se nalaze na spisku strogo zaštićenih vrsta. Dok su rode bile na "letovanju" u toplijim krajevima, stručnjaci su im sredili "kuću". Kada su se vratile, prepoznale su svoj dom, iako je bio na drugom mestu!

Zaposleni u "Koridorima Srbije", Zavodu za zaštitu prirode i kompaniji "Luis Beržer" su u njihovom odsustvu imali težak zadatak koji su uspeli da reše tek iz drugog pokušaja.

- Gnezda bele rode i španskog vrapca nalazila su se na deonici između Vladičinog Hana i Donjeg Neradovca, i to na sredini poprečnog profila puta - objašnjava Dmitar Đurović, direktor "Koridora Srbije". - Novoprojektovanoj trasi auto-puta smetao je dalekovod, i njegovo izmeštanje bilo je neophodno. Čim smo dobili informaciju o postojanju gnezda, obratili smo se molbom Zavodu za zaštitu prirode Srbije za dostavljanje mišljenja i pomoć oko izmeštanja gnezda. Predstavnici Zavoda su izašli na teren i zajedno s nadzornim službama "Luis Beržera" i "Arupa" sačinili plan za bezbedno premeštanje gnezda, ali tek kada ga rode napuste. Praćenje migracionih kretanja bele rode bukvalno se obavljalo svakodnevno.

Prvi uslovi za izmeštanje stekli su se sredinom novembra, ali i pored najbolje želje i organizacije svih učesnika, taj pokušaj nije uspeo. Glavni razlog toga bilo je kratko vreme isključenja električne energije. Takođe, veličina i težina gnezda iznenadile su sve učesnike u preseljenju, tako da je morao da se napravi niz izmena, i u metalnoj konstrukciji koja nosi gnezdo i u izgledu stuba. Zbog težine gnezda, neophodno je bilo uraditi novu metalnu konstrukciju i rešiti problem vezivanja za stub.

Meštani kažu da su ptice gnezdo u Zlatokopu napravile još pre tri decenije. Njegove dimenzije bile su impozantne. Majstori su izmerili prečnik od dva i po metara i visinu od 80 santimetara. Izmeštanje je obavilo preduzeće "Elba" iz Vranja, koje je podizvođač glavnog izvođača, grčke kompanije "Terna". Akcijom je rukovodio direktor "Elbe" Branislav Cvetković, inženjer elektrotehnike.

- Kod izgradnje saobraćajne infrastrukture jedan od posebno važnih segmenata su efekti koje izgradnja putne mreže može imati na prirodu i čovekovo okruženje - objašnjava Dmitar Đurović. - U svom radu posebnu pažnju pridajemo eventualnoj ugroženosti životinja i njihovih staništa, zastupajući princip odgovornosti prema očuvanju životne sredine.

POMAŽU ŽIVOTINJAMA

Osim brige o rodama, treba uzeti u obzir i to da se na istočnom kraku Koridora 10 kod Staničenja, na insistiranje "Koridora Srbije", umesto useka, pristupilo izgradnji tunela, kako ne bi bili narušeni prirodna komunikacija i kretanje životinja - napominje Dmitar Đurović. - S druge strane, na južnom kraku Koridora 10, tuneli Manajle i Predejane ostali su prirodni prelazi za životinje. Na ostalim putnim pravcima postojeći hidrotehnički i saobraćajni prelazi služe za neometane migracije i rute životinjama čija staništa presecaju putevi.