Svetu preti nova kriza

Postoji realna opasnost od treće globalne privredne krize, izjavio dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju Pol Krugman. Drakonske mere štednje u ovoj godini mogu usporiti privredni rast i dovesti do stagnacije, ocenio Krugman.

Dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju Pol Krugman je u razgovoru za televiziju Si-En-En upozorio je da svetu preti treća velika privredna kriza.
Pol-Krugman-100710.jpg
Pol Krugman

Krugman smatra da su potrebne mere štednje i budžetska kresanja, ali da bi njihovo uvođenje u ovoj godini bilo ogromna greška koja bi mogla da pokrene treću veliku krizu, preneli su svetski mediji.

U SAD je u toku velika rasprava među ekonomistima koju je podstakao upravo ovaj nobelovac svojim tekstom u Njujork tajmsu 27. juna ove godine kada je napisao da se "pribojava da se nalazimo u ranoj fazi treće krize".

Aludirajući na prethodne velike američke krize, koje su počele 1873. i 1929. godine, Krugman smatra da će "ta treća kriza biti primarno političko zatajivanje".

Krugman je u izjavi Si-En-Enu rekao da svetska finansijska kriza, koja je počela 2007. a čiji je vrhunac bio 2008. godine, može da pređe u dug period recesije, ukoliko se ne promeni politika.

Vodeći američki ekonomisti se spore oko toga da li je važnije ukrotiti državni dug ili podržati domaću ekonomiju i zaposlenost.

Jedni se pribojavaju recesije, drugi upozoravaju da prema "grčkoj krizi" nisu imune ni SAD.
Volstrit-100710.jpg

Prema mišljenju Krugmana neizbežno je da se novčano stimuliše ekonomija i da se podrži zapošljavanje pre nego što globalnu ekonomiju, sa SAD na čelu, povuče opasni vir visoke nezaposlenosti i nastavljajuće deflacije koja vodi privrednoj stagnaciji. Jer, kako navodi Krugman, potrošači čekaju na snižavanje cena i odlažu kupovinu robe i usluga.

"Ukoliko čovek ne radi tri, četiri godine, za njega je veoma teško da se povrati", kaže Krugman upozoravajući da ukoliko sa tim budemo nastavili, da ćemo svake godine biti sve bliže deflaciji.

Plašenje grčkim scenarijem

Američka vlada bi, prema mišljenju Krugmana, sada trebalo da se usredsredi mnogo više na podršku zapošljavanju nego na uštede u budžetu.

Dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju 2008. godine tvrdi da zahvaljujući niskim kamatnim stopama vlada može da pozajmljuje relativno jeftino i da bi budžetska kresanja nanela štetu ekonomskim izgledima, tako da, na kraju, ne bi pomogla smanjivanju deficita.

Mere štednje su, prema Krugmanu, neophodne, ali za to sada nije povoljno vreme.

Nobelovac smatra da "zastrašivanje" primerom Grčke nije odgovarajuće i da su problemi te zemlje "poseban slučaj", koji se u mnogim pravcima razlikuje od SAD, ili Britanije.
berza-100710.jpg

Mišljenje da bi bilo dobro sačekati sa kresanjima, podržava i američki predsednik Barak Obama i njegov ministar finansija Timoti Gajtner, ukazuju mediji podsećajući da su se po tom stavu podudarili i sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel i da se o toj temi nedavno vodila i medijska diskusija između milijardera Džordža Soroša i šefa Evropske centralne banke Žana-Kloda Trišea.

Krugmanove bojazni deli i drugi nobelovac Džozef Stiglic koji je, takođe za Si-En-En, rekao da je "prerano da se smanjuje podrška fiskalnih politika i da je gotovo isto prevremeno smanjivati podršku bankarskom sektoru.

Neki ekonomisti, međutim, upozoravaju na to da fiskalni stimulansi mogu ostati bez efekta, kao što se u SAD to već desilo.

Nil Ferguson, istoričar i ekonomista sa Harvardskog univerziteta tvrdi da SAD ne mogu da misle da su imuni prema "grčkoj krizi".

"Stalno ćemo ukrug igrati kejnzijansku kartu i isprobavati dalje fiskalne stimulanse, ili ćemo se suočiti sa realnošću, da je neophodno brzo povećati poreze i smanjivati izdatke, ukoliko želimo da održimo poverenje međunarodnog tržišta hartija od vrednosti", kaže Ferguson.

"Budžetska kriza nas može dostići tokom dve godine, međutim, tada neće više biti novca za dalje kejnzijanske stimulacije, kaže Ferguson.
posao-100710.jpg
Redovi nezaposlenih

"Suprotna fiskalna aritmetika će na kraju pogoditi svaku zemlju, računajući i SAD koja, svakako, nastoji da bude najatraktivnija i najbezbednija luka za investicije. Već neko vreme govorim da su američke obveznice bezbedna luka, isto kao što je bezbedna bila luka Perl Harbor 1941. godine", kaže ugledni ekonomista.

Prema mišljenju glavnog ekonomiste Međunarodnog monetarnog fonda Olivera Blanšara sada se čini da će svetska ekonomija izbeći recesiju, ali da od mnogih faktora zavisi kako će se razvijati dužnička kriza u Evropi.

Vlade, prema njegovom mišljenju, moraju snižavati dugove.

"Mora doći do fiskalne konsolidacije, sa takvim deficitima kakve imamo, ne možemo nastaviti. Ali do toga mora doći na osnovu pouzdanog srednjoročnog plana. Plana za koji će biti potrebno nekoliko godina da bi obezbedio stabilan odnos duga prema bruto domaćem proizvodu", kaže Blanšar.

Njegov prethodnik u MMF-u, sadašnji profesor javnih finansija na Harvardu Kenet Rogof saglasan je sa tim.

"Ne možete to (ozdravljenje finansija) sprovesti brzo. To ja ne bih radio. Ali misliti da ćete trošiti i trošiti sve dok ne poplavite, samo zato što možda preti velika kriza? To je mislim suludo", smatra Rogof.