Od 2008. plate manje za 100 evra

Dve godine vladavine kabineta Mirka Cvetkovića izbile su iz džepa prosečnom radniku 100 evra, a penzioneru tridesetak jer su im za toliko manja primanja.

Ali to nije sve, jer uz takve prihode građani moraju da izdvoje oko 5.000 dinara više za kiriju za stan od četrdesetak kvadrata u Beogradu, a oni koji su uzeli kredit oko 3.000 dinara više da bi izmirili mesečnu ratu od 100 evra.

Standard u Srbiji u prethodne dve godine doživeo je pravi fijasko. Zbog smanjivanja i zamrzavanja zarada, ali i slabljenja dinara, prosečna plata je sa 419 evra smanjena na 323 evra.

"Podaci o veličini ovih kategorija ne kazuju mnogo o radu Vlade Srbije jer su penzije i plate dobrim delom rezultat kretanja deviznog kursa. Ali kurs mnogo govori o radu Vlade, koja je nastavila vrlo lošu ekonomsku politiku prethodne vlade. Suština te politike je da se kurs formira slobodno, na osnovu ponude i potražnje na deviznom tržištu. I to je u redu kao stav sve dok se na strani ponude deviza javljaju prilivi na osnovu ekonomskih aktivnosti , kao što je, na primer, izvoz roba i usluga", objašnjava Stevan Santo, poznati privrednik i savetnik direktora subotičkog Pionira.

Međutim, kaže Santo, "kada se na strani ponude javljaju ad-hok prilivi koji nisu rezultat tekuće ekonomske aktivnosti, poput bespovratne pomoći ili para od privatizacija, dolazi do ekonomski neopravdanog jačanja domaće valute. Ako, recimo, Telekom prodate za 1,4 milijarde evra, doći će do ogromne ponude deviza na tržištu i ako se to ne neutralizuje, pre svega, merama NBS, dolazi do ekonomski neopravdanog jačanja domaće valute. I to se sedam-osam godina posle 2000. godine radilo i tako je jačao dinar".

Pogrešna politika vođena je prethodnih godina, ali umesto da priznaju grešku, ti isti političari uveravaju da smo izašli na zelenu granu. Upućeni kažu da će teško zarade doživeti oporavak, pre svega jer poslodavcima idu naruku dešavanja na tržištu rada. Od aprila 2008. godine do aprila ove stopa nezaposlenosti uvećana je šest odsto i dostigla je skoro petinu radnog stanovništva. U takvoj situaciji poslodavci mogu da se igraju sa svojim upošljenicima jer će bez problema naći nekog da ih zameni. Zašto onda ne čudi što manje od petine firmi u Srbiji redovno isplaćuje zarade?

"Imamo pogoršanje konkurentnosti izvoza i pojeftinjenje uvoza, a rezultat je povećana atraktivnost deviznog zaduživanja u inostranstvu. A smanjenje plata i penzija su izvedene kategorije iz ovoga. I ova vlada za dve godine ništa nije uradila da to spreči", ističe Santo.

Da li je Vlada uradila sve što je mogla?
"Dogovor sa MMF-om smanjio je bolno prilagođavanje. Ipak, Vlada nema para, instrumenata i snage, jer je koaliciona, da uradi nešto više", zaključuje Madžar.
Stevan Santo iz subotičke fabrike slatkiša je konkretniji - "kratko i jednostavno – ništa".
Posrtanje standarda, priznaju i stručnjaci, može se pripisati svetskoj ekonomskoj krizi, ali građani Srbije žive kao da „seka“ (Svetska ekonomska kriza) vlada 20 godina. To potvrđuje, na primer, podatak da je država i onako veliko poresko zahvatanje iz litra benzina dodatno povećala poslednje dve godine pa je vozačima potrebno mnogo više para da bi napunili rezervoar.

Nije kriza kriva što je država u nemogućnosti da naplati poreze u sivoj ekonomiji povećala akcize i tako sav teret prebacila na obične građane. Umesto da oporezuje najbogatije, Vlada Srbije dozvoljava da joj tajkuni dele lekcije.

"Onima koji su se zaduživali i koji žive od uvoza, a ovde imaju i monopole, promena vladajuće politike ne odgovara. Jednostavno, tajkuni diktiraju Vladi šta da radi", kaže Santo.

Ljubomir Madžar, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, podseća da je smanjivanje realnih dohodaka bilo neminovno i dodaje da nema te sile koja je mogla to da spreči.

"Desetak godina smo živeli daleko iznad svojih mogućnosti, pa je ukupno trošenje bilo za petinu veće od bruto društvenog proizvoda. Ovakvo troškarenje finansirano je iz izvora koji su kratkoročni – krediti, ptivatizacija, doznake, donacije. Spiskali smo 75 milijardi dolara! Ne možete dobro živeti na duže staze od privatizacije – to je kao kad neko proda kuću, pa ode na letovanje, kad se vrati nema ni kuću ni pare", objašnjava Madžar.

Mečka je, kaže on, zaigrala pred našim vratima, i standard će nam i dalje padati. On smatra da Međunarodni monetarni fond u ovoj situaciji daje dobre savete. MMF pomaže da prizemljenje posle desetak godina bude blaže, manje bolno. Na pitanje da li može da bude gore od ovog, Madžar odgovara potvrdno - "pogledajte Grčku".

Mnogi će reći da nije potrebno da gledamo susede. Preče im je da se pobrinu za 200 evra kirije koja im je u dinarima za prethodne dve godine povećana za pet hiljada dinara. Ko se navukao na kredit, to zadovoljstvo ga je zbog pada dinara koštalo dodatnih tri hiljade dinara za mesečnu ratu od sto evra. Stručnjaci bi dali mnoga objašnjena za ovakvo povećanje troškova prosečne porodice, ali građane to malo zanima jer su im novčanici sve prazniji. Šta radi Vlada Srbije?

Ljubomir Madžar je sklon da sve nedaće koju su nam se desile ne pripisuje političarima, iako ne spori sve prideve kojima ih narod časti.

"Mislim da je veći problem politički sistem koji političare tera da se ponašaju više u svom nego u interesu naroda. Politička scena je usitnjena, pa je opstanak ili dolazak na vlast presudan za partije koje trošenjem državnih para kupuju glasove. Kad sve prođe, ceh je mnogo veći nego što se očekivalo, i dolazi na naplatu. Široke koalicione vlade, kao što je i ova naša, jesu slabe vlade. Tako je naš kabinet oprezan, ograničen, plaši se da donese neku odluku kao se ne bi zamerila nekom koalicionom partneru", objašnjava Madžar.