Litvinjenko planirao atentat na Putina

Bivši pripadnik ruske Federalne službe bezbednosti Aleksandar Litvinjenko, likvidiran u novembru 2006. u Londonu, pripremao je atentat na predsednika Rusije Vladimira Putina, izjavio je za moskovski list „Izvestija” Vjačeslav Žarko, takođe službenik FSB. Prema rečima Žarka, Litvinjenko mu je svojevremeno lično rekao de će „Putinu uskoro biti kraj” i da su u planu pripreme za seriju terorističkih napada od kojih će jedan „potresti celu Rusiji, pa i ceo svet”.
Priča o Litvinjenkovim aktivnostima izbila je na videlo pre nekoliko dana kada se Žarko obratio svojoj centrali sa tvrdnjama da su pripadnici britanske obaveštajne službe MI-6 pokušali otvoreno da ga vrbuju za svoje potrebe.

Kako je sam potvrdio, Žarko je još devedesetih godina, kao službenik poreskih organa, sarađivao sa najpoznatijim ruskim oligarhom Borisom Berezovskim za koga je, kako kaže, obavljao relativno sitne poslove, uglavnom konsultativne prirode. Po odlasku Berezovskog u izgnanstvo u London, ova saradnja se nije prekidala. Naprotiv, oligarh je insistirao da se Žarko spoji sa Litvinjenkom koji je u to vreme već bio u njegovoj službi. Do susreta dvojice obaveštajaca je došlo 2002. godine.

Potom su usledila poznanstva i saradnja sa nekolicinom britanskih „poslovnih ljudi” za koje se ispostavilo da su, u stvari, obaveštajci. Jedan od njih, izvesni Džon Kalagan, punih 15 godina je delovao pod diplomatskim pokrićem a između 1998. i 2001. je kao prvi sekretar britanske ambasade službovao u Moskvi.

„Plaćali su me 2.000 evra mesečno plus za transportne troškove i troškove života”, objašnjava Žarko i dodaje: „Na moje pitanje da li je te pare moguće prebaciti na račun neke banke u Velikoj Britaniji, odgovoreno mi je da se to ne radi zbog moje lične bezbednosti.” Uskoro se ispostavilo da Žarko ne može ni u London da putuje pošto bi, kako mu je rečeno, mogao da postane sumnjiv agentima FSB. Kada se Berezovskom požalio na ovakav tretman oligarh mu je odgovorio: „Tako zahtevaju viši interesi naših britanskih drugova”.

„Konsultacije” s britanskim partnerima obavljane su na svaka dva meseca u Istanbulu ili Kairu. Obično bi mu nekoliko dana ranije saopštili gde i kada će se održati susret i gde mu je rezervisana soba u hotelu. Interesantno je da je na ove susrete sa Britancima uvek dolazio i Litvinjenko.

Inače, britanski obaveštajci i Berezovski aktivno su delovali i u Ukrajini, kako uoči „narandžaste revolucije” tako i posle nje. Međutim, Žarkova procene, u januaru 2005, da će postrevolucionarne demokratske promene u ovoj zemlji naići na nepremostive teškoće i uzrokovati veliko razočarenje većine tamošnjih građana, izazvale su kod Litvinjenka pravi bes. Histerični ispadi Litvinjenka dešavali su se i ranije, ali je bilo očigledno da se situacija dodatno pogoršava.

Litvinjenko se, kako tvrdi Žarko, pred smrt upleo u prilično opasne poslove što je na izvesno distanciranje navelo čak i njegove pokrovitelje iz specijalnih službi. Kada se jednom prilikom 2005. nije pojavio na sastanku sa britanskim agentima, ovi su objasnili da je on rešio da pokrene sopstveni, izuzetno opasni biznis. O čemu se radilo moglo je da se nasluti prilikom jednog boravka u Turskoj. Tada je Litvinjenko zamolio Žarka da mu na izvesno vreme ustupi sobu u hotelu da bi održao sastanak sa nekim poslovnim ljudima. Kako se ispostavilo, radilo se o licima kavkaskog izgleda, a susret je završen tako što je Litvinjenko sobu napustio sa nekakvom metalnom kutijom u rukama. Ovo je bio i poslednji susret dvojice ruskih obaveštajaca. Posle toga, Britanci su počeli otvoreno od Žarka da traže informacije o delovanju FSB, posebno kontraobaveštajne službe, što je ovoga navelo da po povratku u Moskvu raskine svaki kontakt i sa Britancima i sa Litvinjenkom.

Posle konferencije Andreja Lugovoja, koga je London direktno optužio za učešće u likvidaciji Litvinjenka, britanski obaveštajci su počeli učestalo da telefoniraju Žarku i traže od njega da se sretnu u nekoj stranoj zemlji što je ovaj uporno odbijao. Kada mu se na kraju javio lično i Boris Berezovski shvatio je da mu je život u opasnosti i odlučio je da se obrati nadležnima u FSB-u.

Evidentno je, međutim, da Velika Britanija ponovo preuzima glavnu ulogu u obaveštajnoj delatnosti protiv Ruske Federacije. Kako će na razjašnjenje svih pomenutih događaja uticati promena na kormilu vlade Ujedinjenog Kraljevstva i kakve posledice će izazvati Žarkovo svedočenje, ostaje da se vidi. Neuobičajena smrt Aleksandra Litvinjenka izazvala je veliku pažnju svetske javnosti, svedočenje Vjačeslava Žarka samo doliva ulje na istu vatru.

Berezovski optužen za pripremu državnog udara i krađu para

Ruska Federalna služba bezbednosti zvanično je optužila Borisa Berezovskog, oligarha i političkog izgnanika nastanjenog u Velikoj Britaniji, za pripremu nasilnog svrgavanja aktuelne vlasti u Rusiji, kako je dotični izneo u intervjuu objavljenom svojevremeno u britanskom dnevnom listu „Gardijan”. Za delo koje se Berezovskom stavlja na dušu predviđen je zatvor od 20 godina robije.

Osim pomenutog, oligarh je optužen i za dela špijunaže u skladu sa svedočenjem koje je nedavno izneo službenik FSB Andrej Lugovoj optužen da je direktno umešan u ubistvo bivšeg ruskog obaveštajca Aleksandra Litvinjenka.

Istovremeno, u ponedeljak je Saveljovski sud u Moskvi pokrenuo postupak protiv Berezovskog pod optužbom da je utajio oko 230 miliona rubalja ruske avio-kompanije „Aeroflot”. Po ovoj optužnici oligarhu preti kazna od 10 godina robije.