Osmesi pa brige na „jastog samitu”

Vašington, 2. jula – Šefovi Bele kuće i Kremlja, Džordž Buš i Vladimir Putin, priredili su juče stratešku egzibiciju: dok ceo svet primećuje da su „odnosi između SAD i Rusije gori nego ikad posle hladnog rata”, njih dvojica su se javnosti prikazali kao dva partnera, nepomućene lične bliskosti. Sve je vrcalo, zapazili su reporteri, od izraza poverenja, gestova dobre volje i neprotokolarnosti, kao da se njihove politike ne sudaraju oko niza međunarodnih pitanja i merila za određivanje savremenog, globalnog i lokalnog odnosa snaga…

Prijatnost neformalnosti u letnjikovcu oca američkog predsednika, u turističkom mestu Kenebankportu, na severoistočnoj atlantskoj obali, potvrdio je i šef ruske diplomatije Sergej Lavrov. Sinoćnu večeru – uz učešće nekolicine njihovih saradnika i Bušovih roditelja u ulozi privatnih domaćina – on je ocenio, prihvativši nadimak lansiran u lokalnoj javnosti, kao „jastog samit”, asocirajući tako na glavni specijalitet posluženja.

Razgovor za trpezom – na kojoj su, uzgred budi rečeno, bile i sabljarke i pita od borovnice – ministar je novinarima okarakterisao i kao „iskreno prijateljski” u atmosferi „dobrog raspoloženja”. U „informativnoj i pozitivnoj konverzaciji”, dodao je prema izveštajima ruskih novinara, istaknuta je obostrana rešenost „da se učini sve da se osigura kontinuitet i razvoj bilateralnih odnosa”. Postignuta je, po tim verzijama, i saglasnost da ti odnosi „ne treba da budu taoci izbornih kampanja u dve zemlje”.

Misli se na predsedničke izbore – ruske u martu a američke u novembru sledeće godine – zbog čega mnogi posmatrači sugerišu da je dvojici lidera ovo jedna od poslednjih prilika da odnose između njihovih država usmere ka „normalnom koloseku”, kako im u istoriji ne bi bilo zapisano da su pokvarili veze, bar ne do vrlo rizičnih razmera. Dve sile, podseća se, solidno sarađuju na nekim poljima kao što su borba protiv terorizma i zalaganje za neširenje oružja masovnog uništavanja…

Dok su sinoć razgovori protekli mahom uz osmehe i bili – po rečima Putinovog savetnika Sergeja Prihotka – „usredsređeni na filozofiju trenutka više nego na specifične probleme”, današnje je Lavrov najavio kao razmatranje niza briga, kako zajedničkih tako i onih o kojima sagovornici imaju različite pristupe. Glavni raskoli su evidentirani – oko Kosova i planiranog postavljanja američkog raketnog štita u centralnoj Evropi.

Ovdašnji analitičari ne predviđaju značajnije prodore u rešavanju nagomilanih spornih pitanja. Proriču, tako, da neće biti ublažavanja razlika ni oko Kosova, mada se u krugovima Ujedinjenih nacija očekuje signal iz letnjikovca u Kenebankportu za izlazak iz sadašnje blokade procesa, na primer u vidu dogovora da se pregovori između Beograda i Prištine nastave – bez sadašnjeg zapadnog insistiranja da se, ako sporazuma ne bude za 120 dana, automatski primeni „Ahtisarijev plan”, koji je neprihvatljiv za Srbiju. Moskva, kao što je poznato, traži da rešenje za status Kosova bude po volji oba neposredna aktera.

Oko najavljenog raketnog štita, nagovešten je doprinos vojnih eksperata. Oni, kako se doznaje, proučavaju predlog kojim je nedavno Putin iznenadio Buša, preporučivši jedinstvenu saradnju u dogradnji postrojenja u Azerbejdžanu. Amerikanci bi, prema dosad poznatom, pristali da ta varijanta bude dopuna centralnoevropskom projektu, ali Rusi smatraju da je dovoljno primeniti kooperativni zahvat u Azerbejdžanu, koji je sused Irana, zbog čijih pretpostavljenih projektila Vašington i insistira na štitu…

Osnovna nedoumica ovde je, na tom polju, da li Moskva tako nagoveštava zaoštravanje prema Teheranu. Bušu je, kažu, stalo da dobije Putinovu podršku za treće, znatno strože nego dosad, međunarodne sankcije prema Iranu, za šta za sada ne postoje nagoveštaji, osim ako bi se napravili „širi aranžmani”, među kojima je i lociranje raketnog štita izvan Evrope.

Na „meniju” dva predsednika su danas, kako je saopšteno, bezmalo svi globalni izazovi. Uključujući i to da se odobrovolji Severna Koreja da se odrekne atomskog naoružanja, gde Amerikanci kažu da nastupaju prilično sinhronizovano ne samo s Rusijom nego i s Kinom, zatim Irak, Bliski istok, Avganistan, frontovi protiv terorizma, borba protiv internacionalno organizovanog kriminala, krijumčarenje droge…

Pojedini ovdašnji eksperti zameraju Bušu što je Putinu pružio vanredno gostoprimstvo, posle „oštrih reči” ruskog predsednika na račun spoljne politike SAD, a tome se juče pridružio i komentator „Vašington posta”. U tom napisu se zamera šefu Bele kuće da primenjuje „diplomatiju don Korleonea” (mafijaškog vođe iz filma „Kum”) po kojoj „prijatelja treba držati blizu sebe a neprijatelja još bliže”.

Pecanje, sport i politika

Američki i ruski predsednik isplovili su jutros, zajedno s domaćinom Džordžom Bušom starijim, da pre debate o globalnim izazovima – zajedno pecaju. Da li su nešto ulovili i da li je ta rekreacija doprinela rekreiranju pogoršanih odnosa dve zemlje – tek će se pričati.

Zabeležena je druga vrsta nade. Buš stariji je, naime, svoj hobi – pecanje, preporučio kao aktivnost „podesnu da se ljudi upoznaju”.

Ovde je, istovremeno, citirano Putinovo pridavanje važnosti – sportu. Pre polaska iz Moskve je, prenosi se, rekao da je „politika kao sport, arena za nadmetanje”. I dodao da je pri tom „važno da nadmetanje bude po pravilima i zasnovano na uzajamnom uvažavanju interesa”.

Ban se nada rešenju

Ženeva – Generalni sekretar UN Ban Ki Mun izrazio je nadu da će Buš i Putin tokom susreta u Mejnu rešiti razlike u pogledu budućeg statusa Kosova. Prema njegovim rečima, „većina članica Saveta bezbednosti UN se slaže” da predlog UN kojim se Kosovu daje nezavisnost pod međunarodnim nadzorom nudi „fer i dobre izglede za budućnost ljudi na Kosovu”, ali je od ključnog značaja da Rusija podrži plan. „Dalje odlaganje ili prolongiranje preporuka neće biti poželjno ne samo za mir i bezbednost na Balkanu, već i za evropske zemlje”, dodao je on.