Mars-500
Početak trećeg milenijuma obeležen je povećanim interesom međunarodne zajednice za planetu Mars, što nije slučajno - u odnosu na većinu drugih planeta sunčevog sistema, uslovi na Marsu su najpovoljniji za njegovo osvajanje. Osim toga, postoje predeli na Zemlji (peščane i arktičke pustinje, na primer) gde su prirodni uslovi veoma slični uslovima na Marsu. To znači da čovek, ne samo što može da sleti na susednu planetu, već može i da je kolonizuje u doglednoj budućnosti.
Još jedan važan faktor koji u velikoj meri povećava mogućnost osvajanja i kolonizacije Marsa je i dokaz (koji je dala, između ostalih, i sonda Feniks) o postojanju vode, kako u zaleđenoj tako i u tečnoj fazi. Pored toga, nedavno su na Marsu pronađene zone povišenog sadržaja metana, koji obično proizvode živi organizmi. Međutim, glavno pitanje o postojanju života na planeti i dalje ostaje otvoreno - konačnu presudu još uvek ne može da donese robot, već isključivo čovek i to u neposrednoj misiji. Priprema za eventualnu ekspediciju na Mars pokrenula je brojna pitanja, jer se međuplanetarne misije bitno razlikuju od orbitalnih pre svega u dužini trajanja (minimalno trajanje međuplanetarnog leta je 1,5-2 godine).
Odgovore na neka od tih pitanja moći će da pruži ruski projekat "Mars-500", koji je deo saveznog svemirskog programa. U eksperimentu se simuliraju uslovi leta do „Crvene planete“, a sprovodi ga Državni naučni centar Ruske Federacije – Institut za biomedicinska istraživanja, RAN pod pokroviteljstvom Ruske svemirske agencije i Ruske akademije nauka.
Projekat "Mars-500" ima za cilj proučavanje sistema "čovek - okruženje" i dobijanje eksperimentalnih podataka o zdravlju i radnoj sposobnosti posade u uslovima dugotrajnog boravka u malom hermetički zatvorenom prostoru u uslovima koji simuliraju let na Mars (preopterećenje, izolovanost, kašnjenje u komunikaciji sa Zemljom, ograničeni potrošni resursi).
Među ciljevima projekta – je i da se utrvrdi da li je takva ekspedicija moguća sa stanovišta psihologije i fiziologije, kao i da se definišu realni zahtevi koje ekspedicioni kompleks mora da ispuni pri letu na Mars.
Projekat "Mars-500" čini i niz ranije sprovedenih eksperimenata koji simuliraju pojedine aspekte leta, a u osnovi im je uticaj dugotrajne izolacije na posadu. To su:
- 14-dnevna izolacija (zaveršena u novembru 2007.)
- 105-dnevna izolacija (završena u julu 2009.)
- 520-dnevna izolacija (juni 2010. - novembar 2011.)
Međutim, odgovore na sva pitanja u vezi sa međuplanetarnim letovima nije moguće dobiti samo tom serijom eksperimenata. Zato se dodatno izvodi niz takozvanih satelitnih eksperimenata koji treba da ispitaju i ostale faktore, kao što su uticaj radijacije, bestežinskog stanja, vatrostalnost svemirskog broda i drugo.
Rusija.rs
- Izvor
- Anna Travkina
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
Stotine Rusa svakodnevno potpisuju vojne ugovore, čime je novi poziv za mobilizaciju nepotreban, izjavio je portparol Dmitrij Peskov.
U srbskom Drvengradu – “selu Emira Kusturice” – otvoren je 22. novembra uveče međunarodni festival dokumentarnog filma “RT.Dok: Vreme naših heroja”.
Ruski vojnici izveli su udar na parking za avione na aerodromu u rejonu Aviatorskog, uništivši jedan od stacioniranih letelica. Na Kupjansko-Svatovskom pravcu ruske snage su podigle za
Ostale novosti iz rubrike »
- Prodacu stan kad odem u penziju i preko Solis-a potraziti plac na Fruskoj Gori da napravim sebi nest
- Ako je auto previše star popravke će koštati puno. Bolje ga je prodati i uzeti novi polovni. Loše je
- Gdje idemo sada? Biblija kaže: "U propisano vrijeme [kralj sjevera = Rusija] će se vratiti" (Danij
- Bravo! Vranje je divan grad, Vranje ima dusu... Bravo, Sladjo!
- Pozdrav za umetnicu. Slike su divne i krase moj dom u Beogradu.