SAD ne mogu protiv „azijskog nuklearnog giganta“

Dejstva Kine u Južnom kineskom moru izazivaju uznemirenost u mnogim zemljama u tom regionu, ali i u Evropi i Sjedinjenim Američkim Državama. Analitičari „Nešenel interesta“ i „Investor’s biznis dejlija“ pokušali su da otkriju kako američke diplomate i pripadnici vojske mogu da se suprotstave rastućoj moći Kine.

Ovog proleća Međunarodni arbitražni sud u Hagu razmotriće tužbu Filipina u vezi sa spornim ostrvima u Južnom kineskom moru. Najverovatnije je da će biti doneta odluka u korist Manile.

Teško, međutim, odluka suda može da promeni strategiju koju Si Đinping smatra odgovarajućom, piše „Nešenel interest“.

Pretenzije Kine na ostrva aktivno podržava stanovništvo. Pored toga, Kina je već nagovestila da je neće obavezivati nikakav pravni dokument.

Čak i ako legitimnost kineskih pretenzija bude dovedena u pitanje, šta dalje?

Kina može da stvori novu identifikacionu zonu protivvazdušne odbrane, istu kakva već postoji u Istočnom kineskom moru, pretpostavlja saradnik Centra za strateška i međunarodna istraživanja Džon Hemings.

U tom slučaju za Ameriku i njenog saveznika Japan biće veoma važno da preduzmu zajedničke mere

Prvi strateški potez treba da bude da američka flota i vojna mornarica ignorišu ponovo stvorenu zonu. To je primer za Japan.

Možda bi američko-japanska alijansa mogle da privuku Australiju i Filipine. Suviše dugo svi su se plašili da sateraju Kinu u ćošak četvorostranim dejstvima, smatra Džon Hemings.

Ipak, upravo ovakve akcije mogu samo da povećaju napetost, a američko-japanska alijansa praktično ništa ne može da učini kako bi onemogućila Kinu da i dalje ostvaruje svoju strategiju, osim da izazove sukob.

Još manje optimizma ispoljavaju stručnjaci iz „Investor’s biznis dejlija“.

List navodi da su dejstva Kine u Južnom kineskom moru postala moguća zahvaljujući izgradnji više od pola tuceta veštačkih ostrva.

Na ostrvima je Kina razmestila radare, a u okolnim vodama patroliraju vojni brodovi. Tu može da se razmesti i vojna tehnika, uključujući savremene borbene avione.

Direktor Nacionalne obaveštajne službe SAD Džejms Kleper smatra da će početkom 2017. Kina moći da razmesti u regionu moćne odbrambene i ofanzivne uređaje.

Krajnji cilj ove strategije jeste ostvarenje „kineskog sna“ o preporodu velike kineske nacije. I teško da će neko moći Kinu u tome da spreči.

„Kina koristi svoju šansu: mekoću jedine svetske superdržave pod (Barakom) Obamom. Kina vidi da ne možemo da završimo ratove u Iraku i Avganistanu, da definitivno nećemo moći da se suprotstavimo agresiji nuklearnog giganta u Aziji“, zaključuje „Investor’s biznis dejli“.

Krajem februara televizijski kanal „Foks njuz“ saopštio je, pozivajući se na predstavnike američke vlasti, da je Kina uputila lovce na ostrvo Vudi, koje je jedno od spornih ostrva u Južnom kineskom moru. Na njemu je takođe razmešteno nekoliko raketnih kompleksa zemlja—vazduh HQ-9.

Ministarstvo inostranih poslova Kine nije ni demantovalo ni potvrdilo ovu informaciju, ali je naglasilo puno pravo Kine da na svojoj teritoriji razmešta odbrambenu infrastrukturu. Ministarstvo odbrane Kine je saopštilo da se sredstva PVO odavno nalaze na ostrvima.