Cijena nafte počinje da raste?

Analitičar za pitanja energetike u firmi „Prajs fjučer grup“ nabrojao je četiri razloga koji dokazuju da je kriza u naftnom sektori iza nas, piše američki magazin.

Internet–magazin „Fiskal tajms“ nabrojao je razloge zbog kojih će cene nafte od sada rasti.

„Radujte se, proizvođači nafte! Izgleda da će jednoj od najvećih u istoriji kriza, u vezi sa velikom ponudom na tržištu, uskoro doći kraj“, piše list „Fiskal tajms“.

List zasniva svoj optimizam na zaključcima Fila Flina, analitičara za pitanja energetike firme „Prajs fjučer grup“, koji smatra da će cena crnog zlata u julu dostići 70 dolara za barel.

Prvim znakom koji govori u korist toga Flin smatra smanjenje proizvodnje nafte američkih proizvođača. Analitičar navodi da količina nafte koja se proizvodi u SAD ovog leta može da bude smanjena sa devet na osam miliona barela dnevno.

On je naglasio da kada cena poraste u narednim mesecima, američke kompanije neće moći da se „jednostavno vrate na naftna polja i eksploatišu nove rupe“. Te kompanije su morale da smanje rashode za nove slične projekte. Oni su se zaglibili u dugove i mnogi će bankrotirati.

Drugi znak o kojem govori Flin je taj da su članovi OPEK–a i duge naftne zemlje spremne da zamrznu svoju proizvodnju. Analitičar citira reči ruskog ministra energetike Aleksandra Novaka koji je izjavio da su zemlje koje proizvode 73 procenta nafte u svetu spreme na taj korak.

Nisu sve zemlje–proizvođači nafte u dobrim diplomatskim odnosima, ali prema rečima Flina nafta je sada važnija.

„Svi su sada pod udarom. Niko sebi više ne može da dozvoli da se igra sa tim“, tvrdi on.

Treći znak — iransko crno zlato neće mnogo da utiče na razvoj situacije u naftnom sektoru.

Razmišljanje o ukidanju sankcija Teheranu i povratak zemlje na tržište pobudilo je mnoge države da proizvode rekordnu količinu nafte kako ne bi izgubiti profit.

Međutim, sad kada se iranska nafta napokon pojavila na tržištu, pojavili su se drugi problemi, navodi Flin — kompanije nisu spremne da investiraju novac u tu zemlju.

„Povećanje proizvodnje nafte u Iranu biće sporije, nego što se očekivalo“, konstatuje on.

Poslednji znak koje je naveo Flin vezan je za Kinu.

„Usporavanje tempa ekonomskog rasta u najvećem uvozniku nafte na svetu nisu pričinili naftnom sektoru takvu štetu kakva se očekivala“, objasnio je analitičar.

Od Kine se očekivalo smanjenje potražnje za gorivom i pad tržišta, ali se i na tržištima situacija više–manje stabilizovala. Uvoz nafte ostaje na rekordnom nivou. Ipak, postoji mogućnost da će ekonomska situacija u Kini „pasti u još veću depresiju“.