Cvijetin Milivojević: Na pomolu široka desna koalicija SNP+Dveri+DSS!

Naš prvi protestant, Kancelar srbski i sve Srbije, nakon što je, prvim predizbornim savezima, vešto pokrio „radnike, seljake i poštenu inteligenciju“ plus penzionere, pride, a evroljube i NATO-fanatike, već obukao u rezervne gaće i nanovo udario na rusoljubne žice

Ne bih ja to nazvao baš samo stokholmskim sindromom kao Zaharova. Mislim, taj paradoksalni i perverzni psihološki fenomen u kome dolazi do emocionalnog povezivanja žrtve i njenog zlostavljača. Meni, na primer, u tom činu poniženja kada nas, dok na jednoj strani, pod američkim bombama u Libiji, gine dvoje naših državljana, NATO, na drugoj strani, sve dublje, usisava u sebe, terajući nas da zavolimo svoje dželate i javno priznamo da čeznemo za njihovim zagrljajem – ima i Marksa i Engelsa ovog doba, večitog Webera!

Elem, pisao je Emil Maksimilijan, svetovna protestantska etika nije kanila da posedniku silom nametne mučenje tela, nego upotrebu njegovog poseda za potrebne i praktično korisne stvari, tj. da malo stegne raspikuće i uživaoce u prevelikom luksuzu. Ali, protestantska etika je, paralelno, ne samo legalizovala stremljenja ka dobitku nego ih je i smatrala „direktno traženim od Boga“! Puritanac i veliki apologeta kvekerstva Barkli smatrali su da borba protiv putenosti i predanosti spoljnim dobrima nije bila nikakva bitka protiv racionalnog sticanja nego protiv iracionalne upotrebe imetka.

No, da doreknem: kvekeri su bili onaj radikalni hrišćanski pokret, iz sredine 17. veka, nešto kao naši bogumili, bez religioznih dogmi, bez sveštenstva i obreda (svako dete, žena ili muškarac mogli su da budu propovednici), ignorisali su biblijske spise kao „mitove i legende prohujalog vremena“, a protežirali korisni rad na dobrobit svih ljudi; na sastancima su uglavnom ćutali, predajući se skrušeno Bogu. I, nisu špekulisali o onome o čemu nisu imali saznanja, te stoga nisu imali ni dogme o zagrobnom životu.

Eto, u nameri da, diskretno – dovoljno malo da me ovaj dočim, u znak zahvalnosti, kao Raduna i Vuletića, ne katapultira u upravu Javnog medijskog servisa – pohvalim intelektualna uzdizanija našeg Kancelara, odoh, biće, ipak, predaleko.

A hteo sam, zapravo, samo da poentiram time da je naš prvi protestant, Kancelar srbski i sve Srbije, nakon što je, prvim predizbornim savezima, vešto pokrio „radnike, seljake i poštenu inteligenciju“ plus penzionere, pride, a evroljube i NATO-fanatike, već obukao u rezervne gaće, dresove i štucne (i namestio im kostobrane, za svaki slučaj) – nanovo udario na rusoljubne žice. Ponudom Popovićevim narodnjacima Kancelar sada pokušava da se umili i, „poslovično opreznim“, rusofilima, mada, poznavajući bivšeg Koštuničinog potpredsednika, verujem da ovaj neće odustati od svojih ćiriličnih principa glede Rusije, Kosova i NATO, tako da, čak i ako pregovara sa Kancelarem, i dalje mi se vrlo realističnom čini i mogućnost koalicije De-es-es, Dveri i Es-en-pe. Jer, kad bi se to rusofilsko i anti-NATO biračko telo uistinu pitalo, jasno je da bi ono najviše volelo da se na jednoj istoj listi nađu svi oni koji ni pod kojim uslovima ne žele da vide Srbiju u NATO, ali ni u EU, ako uslov za to jeste faktičko odustajanje od Kosova i usmeravanje sankcija i raketa prema Rusiji sa teritorije Srbije.

Baš zato ni Kancelar ni Ekselencija ne čase ni časa: na startu kampanje u posetu nam stiže Medvedev, a Ekselencija će – ako Bog da, i ako Rusi ne odustanu od davanja predizbornog vetra u leđa ovom dvojcu – leteti kod Putina. Jeste da se priča da Ekselencija nosi i poklone – navodne diplomatske privilegije ruskoj humanitarnoj bazi u Nišu – ali… Do tada, Kancelareva metafizička „Kancelarija za brze odgovore“ još sprema tzv. brzi odgovor Njegovoj (baš strpljivoj) ekselenciji, jer je evo već 10 meseci otkako je funkcija predsednika Republike pisala instituciji Kancelara kosmetski kroki krokija…
Danas