Povratak Turske na Balkan

15.06.2010. god.

Jedan od najupadljivijih momenata u poslednjih nekoliko meseci jeste izrazito pojačana bilateralna aktivnost naše vlasti u odnosima sa Turskom. Predsednik i ministar spoljnih poslova češće se sreću sa Gulom i Davutogluom nego sa bilo kojim drugim liderima na svetu. Ovo poboljšanje odnosa odvija se čak i po cenu pogoršanja veza sa Banjalukom. Naša javnost se opravdano pita o čemu se radi, pa čini se da ne bi bilo loše da nam sami pripadnici vlasti objasne razloge za ovu pojačanu saradnju. U međuvremenu nama ostaje da sami tražimo moguće razloge za to.

Prošle jeseni, malo pre poznatog Davutogluovog izlaganja u Sarajevu, u pojedinim međunarodnim krugovima mogle su da se čuju spekulacije o najavljenoj budućoj većoj ulozi Turske na Balkanu. Ovaj povratak Turske, koja je pre tačno sto godina proterana sa Balkana zajedničkom akcijom ovdašnjih naroda, dolazi izgleda uz podršku svih velikih sila zainteresovanih za ove prostore. Sjedinjene Države su decenijama pokušavale da ubace Tursku, svog najvažnijeg saveznika među muslimanskim zemljama u Evropsku uniju. Turska još od 1963. ima sporazum adekvatan našem SSP-u, a od pre deset godina je dobila i formalnu kandidaturu za članstvo. Otpor Francuske i Nemačke njenom ulasku je međutim ogroman. Aktuelna ekonomska kriza samo je dodatno pojačala njihove argumente i rešenost stanovništva i vlasti da se maltene Turcima saopšti kako u EU neće ući nikada.

S druge strane, s obzirom na to da osim Hrvatske Nemci ne žele da u EU vide više bilo koga, otvorilo se pitanje budućnosti čitavog ovog regiona. Nekako se ispostavilo da je zapadni Balkan idealni instrument da se svi zainteresovani u ovom pitanju namire ulaskom Turske ili, kako bi neki rekli, prepuštanjem čitavog ovog prostora (sem Hrvatske i Vojvodine) naslednicima Otomanske carevine. Nemci i Francuzi će biti srećni da se time Turska ostavi van EU. Za takvo rešenje su vrlo zainteresovani i Amerikanci. Ako ne mogu Tursku da ubace u EU, onda će je makar dovući u njeno predvorje. Time se postižu još dva strateška cilja. Balkanski muslimani, lišeni perspektive EU, sa ništa boljim izgledima ekonomija zemalja u kojima žive, lako mogu da postanu podložni ekstremističkim stavovima. Otud je Amerikancima i Evropljanima strahovito važno da upravo umerena i još uvek sekularna Turska bude njihov lider i zaštitnik, a ne na primer Iran, Indonezija ili neka radikalnija država. Osim toga, održavanje Turske vezane za Evropu makar preko Balkana značajno je i da bi se nivelisalo njeno novo strateško usmerenje ka liderstvu u bliskoistočnom i širem muslimanskom svetu. U okviru svoje neoosmanske politike Turska sa novom samosvešću čini delimični otklon od ranijeg savezništva sa Izraelom i SAD. Za Amerikance je važno da se u tome održi mera.

Protiv ovog ulaska Turske na Balkan čini se da ništa nema ni Rusija. Svoju novu orijentaciju Turci su manifestovali i znatnim poboljšanjem odnosa s Rusima u poslednje vreme. Nakon promene vlasti u Bugarskoj, Rusija je trasu Južnog toka premestila na područje Turske. Osim približavanja oko pitanja energetske politike, savezništvo sa Turskom Rusima je potrebno i zbog njenog uticaja na kavkaske muslimane. Nedavno objavljena spoljnopolitička doktrina Rusije potvrdila je da je Balkan prilično neinteresantan za ovu veliku silu. Stoga bi Turska za svoj ulazak ovde mogla da ima i podršku Rusije.

Ako se Davutogluov govor može smatrati najavom povratka, čitav niz drugih konkretnih mera pokazuje koliko su Turci ozbiljno shvatili ovaj posao. Pogledajmo Srbiju. Stiče se utisak da oni sve veću ulogu imaju u rešavanju mnoštva pitanja u vezi sa Raškom oblašću. Oni mire lokalne lidere, organizuju skupove za pomoć Sandžaku, planiraju izgradnju niza puteva koji bi Pazar trebalo da bolje infrastrukturno povežu sa Sarajevom, Prištinom, Beranama itd. Ovdašnje vlasti su rešile da ukinu Jat, da njegove dugove prebace na nas (poreske obveznike) a da sa kompanijom Turkiš erlajnz oforme novo preduzeće čime bi Turcima prepustili i ovdašnje nebo. Čuje se da će država i dva bivša vojna aerodroma pretvoriti u civilne i prepustiti ih istom partneru. Efes pilsen dogovara kupovinu KK Partizan. Na jugu Srbije sve je veći broj investitora iz Turske itd.

Dakle, vrlo je moguće da su i našim vlastima negde saopštili da od EU nema ništa, da Rusi nemaju nameru ovde strateški da ulaze, te da smo u paketu sa ostalima prepušteni Turskoj. Treba se podsetiti da je i izgon Turske sa Balkana bio rezultat pre svega volje velikih sila. Rusija, Britanija i Francuska podstakle su Balkanski savez 1912. kako bi se preseklo strateško povezivanje Turske i Nemačke i izgradnja pruge Berlin–Bagdad. Danas iste te sile imaju potrebu da je na ove prostore vrate.

Što se nas tiče pitanje je da li imamo izbora i sredstava da se tome protivimo. Jedna škola mišljenja zagovara otpor po svaku cenu uz pitanje zašto smo ginuli pre sto godina, a druga tvrdi da se treba što pre preorijentisati i izvući što je više moguće iz okolnosti na koje ne možemo da utičemo.

Izvor
Politika

Povezane teme

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

RT: Kusturica zahvaljuje RT-u što mu je otvorio oči o Americi

RT prikazuje drugu stranu SAD, skrivenu od strane Vašingtona i Holivuda, izjavio je poznati reditelj

Patrijarh Kiril odlikovao Kusturicu, a čestitao mu i Lukašenko. Festival se danas završava

Patrijarh moskovski i cele Rusije Kiril čestitao je 70. rođendan čuvenom srbskom reditelju Emiru Kusturici i odlikovao ga Ordenom Svetog Serafima Sarovskog 1. stepena.

Kurski pravac: oslobađanje Darjina

Stanje do 20:00, 24.11.2024.

Nema govora o mobilizaciji – Kremlj

Stotine Rusa svakodnevno potpisuju vojne ugovore, čime je novi poziv za mobilizaciju nepotreban, izjavio je portparol Dmitrij Peskov.

„RT.Dok: Vreme naših heroja” počelo na Mećavniku uz pozdrave Ljubimove, Kosačova, Zaharove, Kusturice…

U srbskom Drvengradu – “selu Emira Kusturice” – otvoren je 22. novembra uveče međunarodni festival dokumentarnog filma “RT.Dok: Vreme naših heroja”.

Hronika specijalne vojne operacije za 22.1..2024.

Ruski vojnici izveli su udar na parking za avione na aerodromu u rejonu Aviatorskog, uništivši jedan od stacioniranih letelica. Na Kupjansko-Svatovskom pravcu ruske snage su podigle za

Ostale novosti iz rubrike »